Pretraga po tagovima

Narkolepsija je primarni poremećaj spavanja koji se karakteriše spontanim padanjem u san.

Vrtoglavica ( vertigo)  je propratna tegoba u preko sto oboljenja. Može poticati od više izvora i upravo od tih uzroka zavisi lečenje iste. Iako je dijagnostika danas uznapredovala, u preko 50% slučajeva ne može se utvrditi uzrok vrtoglavice.

Psihoza je psihičko stanje u kome postoji izobličen, izvitoperen doživljaj realnosti.  Taj izmenjeni doživljaj prati neki od ovih simptoma: sumnjičavost, osećaj da neko upravlja osobom, ili da joj se svi smeju, da pričaju o njoj, osećaj da povremeno postoji buka, ili glasovi u okolini, koje drugi ne čuju, i sl. Osoba sve teže  može  da razlikuje šta je realno, a šta nije.  

Diveretikulum predstavlja džepasto izbočenje koje štrči iz lumena jednjaka ili bilo kog dela digestivnog aparata. Divertikulumi jednjaka se prema građi dele na prave (ako imaju dva ili tri sloja) i lažne (kada sadrže samo sluznicu), a prema nastanku na kongenitalne i stečene.

Opekotine oka (combustio oculi) su povrede izazvane dejstvom termičkih agenasa (u gasovitom, tečnom ili čvrstom stanju).

Kičmeni stub omogućava uspravni hod čoveka. On se sastoji od 33-35 pršljenova (koštani elementi) izmedju kojih se nalaze diskovi koji funkcionišu kao amortizeri. Spolja se na kičmeni stub pripajaju mišići koji omogućavaju različite pokrete. Unutar kičmenog stuba postoji kanal u kome se nalaze kičmena moždina i počeci (koreni) kičmenih živaca koji oživčavaju telo. Postoje 3 dela kičmenog stuba: vratni (cervikalni), grudni (torakalni) i slabinsko-krstačni (lumbosakralni).

Hronični traheitis (tracheitis chronica) predstavlja hronično kataralno zapaljenje sluzokože traheje koje se karakteriše hiperemijom (pojačano crvenilo) i hipertrofijom sluzokože.

Tonzilogena sepsa nastaje kao komplikacija procesa u ždrelu i na tonzilama.

Simblefaron (symblepharon) predstavlja srašćenje kapaka sa očnom jabučicom nastalo usled ožiljaka koji spajaju vežnjaču (konjunktiva) kapaka, prelazne bore i očne jabučice.

Strana tela otežavaju ili onemogućavaju funkciju jednjaka, odnosno ishranu.  

Strana tela mogu dospeti u epifarinks (nosni sprat ždrela) iz usta, slučajno, pri gutanju, povraćanju ili iz nosa pri pokušaju vađenja. Takođe, mogu biti posledica povreda. Pri gutanju i povraćanju, strano telo najčešće dospeva u nazofarinks u osoba u kojih je poremećena normalna funkcija mekog nepca usled nervnih oštećenja ili koje su u besvesnom stanju. U dece to može biti posledica stavljanja u nos i usta različitih predmeta sa kojima se dete igra: semenke, zrnevlje, metalni ili plastični predmeti i slično.

Stenoza traheje može nastati na različitim nivoima i različitom brzinom.

Gruba intubacija, preveliki tubus, nedovoljna relaksacija bolesnika ili produžena intubacija mogu da oštete larinks. Povrede su različitog obima, od erozije sluznice, intubacijskog edema, hematoma, luksacije krikoaritenoidnog zgloba, zapaljenja zgloba ili paralize rekurensa. Pri dugom ležanju endotrahealnog tubusa u larinksu i traheji mogu  nastati napred spomenuta oštećenja uz stvaranje postintubacijskog granuloma, nekroze tkiva i postintubacijske stenoze.

Hypertrophia annuli lymphatici predstavlja morfološku manifestaciju hroničnog tonzilitisa (zapaljenje krajnika) u dečjem uzrastu.

Hronično zapaljenje suzne žlezde (dacryoadenitis chronica) je oboljenje koje se razvija postepeno i teško je za dijagnostikovanje.