Pretraga po tagovima

Mnoge rekreativce, ali i profesionalne sportiste, zabrinuli su sve češći naslovi o smrtnim slučajevima na sportskim terenima, ali i teretanama, koji su u poslednje vreme češći nego ranije, pa se shodno trenutnoj epidemiološkoj situaciji u svetu, ovi događaji dovode u vezu sa infektivnom bolešću COVID19, izazvanom korona virusom. Zbog svega navedenog, često se postavlja pitanje: "Kada je posle preležanog kovida pravo vreme za uvođenje redovnih fizičkih aktivnosti, i kojim tempom je bezbedno povećavati intenzitet treninga?".

Covid-19 predstavlja akutnu infekciju disajnih puteva, međutim pored toga može da dovede i do zapaljenja i oštećenja ćelija srčanog mišića. Pre povratka na trening, neophodno je uraditi kardiološko ispitivanje.

Na Stetoskopu lekari i stručni saradnici odgovaraju na najtraženija pitanja na Guglu. Ovo su česta pitanja o treningu.

Na Stetoskopu lekari i stručni saradnici odgovaraju na najtraženija pitanja na Guglu. Ovo su česta pitanja o treningu.

Radno mesto, odnosno, kancelarijski posao radnika koji veći deo vremena provode 'pričvršćeni' za svoje stolice, radi prevazilaženja ovih problema trebalo bi redovno da vežbaju. Fizička aktivnost pomoći če u rešavanju problema.

Navešću neke vežbe za ramena koje se najčešće koriste kao okvir u kojem treba definisati trening. Prve nedelje odaberemo 2 do 3 od 6 ponuđenih vežbi, pa zatim druge, treće i četvrte nedelje. U petoj nedelji biramo neke druge 2 - 3 vežbe iz grupe (1. nedelja). U zavisnosti od nivoa spremnosti treba kombinovati 2 do 6 vežbi u 2 do 4 radne serije.

ABS dijeta je šestonedeljni plan koji se sastoji od kombinacije ishrane i telesnih vežbi. Tako se naglašava moć dvanaest namirnica koje se koriste u tom periodu. Njihova jačina odražava se na snagu, izgradnju mišića kroz trening, aerobik vežbe i balans belančevina, ugljenih hidrata i masti.

Sportski lekar u saradnji sa stručnim štabom  ima zadatak da sportistu uputi u trenažni proces u toku godine, meseca, nedelje i dana. Ovde ćemo vam predstviti optimalne dnevne aktivnosti sportiste. Sportista u toku 24 sata u proseku treba da spava između 8 i 10 sati.

Mnogi programi vežbanja i dijeta podrazumevaju da živimo u idealnim, laboratorijskim uslovima, da nam je na raspolaganju ceo dan da nešto kuvamo, seckamo, jedemo ili da odlazimo na trening u idealnom vreme. Vrlo često plan treniranja podrazumeva da dolazimo u teretanu potpuno odmorni, sveži i da možemo da ostanemo sat dva u ležernom ritmu radeći desetine vežbi.

Ne brinite se ako osećate bolove u mišićima. Reč je o prirodnoj reakciji organizma na napor.

Program Dr Feelgood namenjen je zdravoj radnoj populaciji sa ciljem da joj pomogne u boljoj organizaciji vremena tokom dana. Za trening možete da se iskoristite svakodnevne situacije (dolazak na posao, boravak u kancelariji itd.) a svrha je da poboljšate i očuvate zdravlje i da što duže ostanete mladi.

Program Dr Feel Good je program za zdrav život koji ima za cilj da se osećate dobro. Osmislio ga je dr Saša Plećević, specijalista anesteziologije sa reanimatologijom, usavršavajući ga teoretski četiri godine, a već pet godina aktivno ga sprovodeći u praksi. Program čine: medicinski pregled, dozirana, individualno programirana fizička aktivnost (trening) i pravilna i zdrava ishrana

Najbolje je suvo voće jesti za doručak, uz šolju čaja ili jogurta. Dobro je i za užinu, ali nikako za večeru, ili kao poslasticu nakon ručka. Suvi plodovi su puni šećera i kalorija, a usporavaju varenje hrane.

Jedan od najvažnijih segmenata u radu sa sportistima je i njihova ishrana o kojoj pored nutricionista vode računa lica zadužena za njihovu fizičku aktivnost - specijalisti sportske medicine, fizioterapeuti i maseri. Ishrana sportista u mnogome se razlikuje od ishrane običnih ljudi koji se bave nekim drugim profesijama. 

Jedan period istorije ljudskog roda pripadao je ženi. Žena je vladala i bila oslonac celog sitema (epohe). U matrijahartu, dominirala je u društvu i sve najvažnije odluke samostalno je donosila. Brinula se o porodici hranila je. Muškarci u tom periodu bili su osobe drugog reda zadužene za reprodukciju vrste. Ženine funkcionalne, psihofizičke  i biološke odlike menjale su se pod uticajem promena u društvu kao i sredine i načina života u kojem su živele.