Pretraga po tagovima

Rast je veoma složen proces koji se odvija pod uticajem brojnih genetičkih činilaca i niza faktora iz okoline. Rano otkrivanje onih uzroka poremećaja rasta i razvoja koji mogu uspešno da se leče, poboljšava krajnji ishod terapije ili omogućava bolju prognozu.

Pubertet predstavlja najfascinantniju fazu u razvoju ljudskog tela. Kod devojčica se javlja posle osme godine, a kod dečaka posle devete godine života.

Pubertet je najkreativniji period menjanja ljudske suštine. U svemu izuzetan, najzanimljiviji i najintrigantniji period ljudskog života.

Akne predstavljaju inflamatorno oboljenje kože. Najčešće se javljaju u pubertetu, kada je pojačano lučenje sebuma pod dejstvom hormona, ali se mogu javiti i kod novorođenčadi i odraslih. Postoje različiti tipovi akni, prema uzrastu u kome se javljaju, prema izgledu promena i prema uzrocima nastanka. Akne ne treba lečiti samostalno jer uz adekvatnu terapiju i upornost lečenje je mnogo efikasnije i kraće, a mogućnost nastanka ožiljaka je minimalna.

Za nastanak akni su odgovorni različiti faktori, a metode lečenje individualne za svakog pacijenta. Više o tome govori specijalista dermatologije, dr Dubravka Đerić.

Žalfija ili, na latinskom, mada u literaturi će se naći i pod imenom kuš, lekovita slavulja, krstašica. Žalfija leči promuklost, čisti krv i jača živce, greje želudac, otklanja gasove, pomaže kod svake vrste prehlade, katara i influence. Preporučuje se kod svih upala.

Vaš adolescent se čudno ponaša u poslednje vreme, izbegava razgovor sa vama, odbija da jede, često se zatvara u svoju sobu... Zabrinuti ste i u nedoumici da li je u pitanju problem za koji ne znate, depresija ili jednostavno normalni simptmi adolescencije.

Zakasneli ili odloženi pubertet je stanje u kome ne dolazi do psihofizičkog razvoja i znakova puberteta u periodu kada dete kroz njega treba da prođe. Za dečake je fiziološki normalna granica ulaska u pubertet do 14, a za devojčice do 12. godine. Ispoljava se daleko češće u dečaka nego u devojčica.

Rani pubertet označava pojavu znakova polnog sazrevanja pre 8. godine u devojčica i pre 10. godine u dečaka.

Nepotpuni rani pubertet je relativno česta pojava i manifestuje se u obliku preranog rastenja dojki ili prerane pojave polne dlakavosti. Oba oblika se javljaju skoro isključivo u ženskom polu.

Lažni rani pubertet je stanje u kome su prisutni znaci razvoja sekundarnih seksualnih odlika bez pojačane aktivnosti jajnika i bez sticanja sposobnosti reprodukcije. Lažni rani pubertet se javlja znatno češće od ranog pravog puberteta.

Tarnerov sindrom je, nakon deficita hormona rasta, druga najčešća i najšire prihvaćena dijagnoza gde se u lečenju niskog rasta primenjuje hormon rasta. Zaostajanje u rastu je najstalnija karakteristika Tarnerovog sindroma, počev od intrauterine retardacije (na nivou -1.0SD), preko prepubertetskog perioda (prosečni zaostatak već oko -2.0SD), do finalne visine: u proseku oko 142-147cm. Pored nanosomije postoji gonadalna disgeneza sa hipoestrogenemijom i infertilitetom.

Pubertet je životno doba u toku kojeg dete sazreva u odraslu jedinku sposobnu za obnavljanje vrste. Složene morfološke i fiziološke promene, koje u pubertetu nastaju u organizmu dečaka i devojčica pod uticajem hormona hipofize i gonada, završavaju se sticanjem sposobnosti začeća i uspešnog rađanja. Pubertet može nastati znatno ranije ili kasnije od uobičajenog vremena, pri čemu uzroci takvog preranog ili zakasnelog polnog sazrevanja mogu biti fiziološkog ili patološkog karaktera.

Klinefelterov sindrom spada u grupu kongenitalnih primarnih hipogonadizama i poremećaj je razvoja i građe testisa. Radi se o najčešćem razvojnom defektu testisa koji se javlja u jednog od 400 do 500 muškaraca.

Sve aktuelne psihološke teorije slažu se oko činjenice da interakcija majka-dete u izvesnoj meri određuje kasniji odnos osobe prema sebi samoj, ali i prema svetu oko sebe. Teorija afektivnog vezivanja raspolaže i metodologijom za proveru ovakve hipoteze.