Saradnja između fizijatra i ortopeda

Fizijatri i ortopedi su lekari specijalizovani za različite aspekte dijagnostike i lečenja problema vezanih za mišićno-skeletni sistem, ali se razlikuju po svom fokusu i pristupu pacijentima

Kako bi se osigurao optimalan oporavak pacijenta, često ovi specijalisti rade u timu i zajednički učestvuju u lečenju.

Koja je razlika između fizijatra i ortopeda?

Fizijatar se bavi funkcionalnim poremećajima lokomotornog sistema, uključujući mišiće, zglobove, kosti, tetive i nerve. Cilj mu je vraćanje ili poboljšanje funkcionalnosti, smanjenje bola i poboljšanje kvaliteta života pacijenata.

Koristi neinvazivne metode, poput fizikalne terapije (vežbe, elektroterapija, ultrazvuk, magnetoterapija, TECAR , INDIBA kao i druge inovatne metode fizikalne terapije). Preporučuje i nadgleda rehabilitaciju, uključujući primenu ortopedskih pomagala (npr. proteze, ortoze). Timski sarađuje sa fizioterapeutima i radnim terapeutima. Fizijatar leči hronične bolesti, posledice povreda (npr. moždani udar, povrede kičme, sportske povrede) i degenerativne bolesti (poput osteoartritisa i osteoporoze). Fokus je na konzervativnim metodama i dugoročnoj rehabilitaciji.

Ortoped se bavi dijagnostikom, prevencijom i lečenjem bolesti, povreda i deformiteta kostiju, zglobova i mišićno-skeletnog sistema. Takođe, uključuje hirurške i nehirurške metode lečenja (medikamenti, injekcije). Specijalizovan je za korekciju deformiteta, rekonstrukciju zglobova (npr. veštački kuk ili koleno) i lečenje složenih povreda. Dakle, ortoped se fokusira na akutne povrede (npr. prelomi, iščašenja), deformitete (npr. skolioza) i specifične ortopedske bolesti (npr. reumatoidni artritis).

Ortopedi su često hirurzi i izvode složene operacije poput artroskopija, zamene zglobova i korekcije deformacija.

Specifični simptomi i pristupi

Ukoliko pacijent oseća bol u leđima ili vratu, najčešće se na pregled prvo javlja fizijatru koji odlučuje o daljem lečenju i eventualnom javljanju ortopedu.

Ukoliko pacijent ima bolove u kolenima ili kukovima, nije uvek neophodno da ide kod ortopeda, već postoje i situacije i stanja u kojima fizijatar može pomoći.  

Bol u rukama i ramenima može biti tretiran kroz fizikalnu terapiju u slučajevima povećanog mišićnog napora ili prenaprezanja, a to je bol izazvan dugotrajnim ponavljajućim pokretima ili nepravilnim držanjem, zatim u slučaju tendinitisa, upale tetiva, koji je često povezana s prekomernom upotrebom, zatim sindroma smrznutog ramena (adhesivni capsulitis), kod nekih povreda rotatorne manžetne (u slučaju parcijalnih ruptura rotatorne manžetne koje ne zahtevaju hirurško lečenje) i u sklopu postoperativnog oporavka. Fizikalna terapija se u tom slučaju koristi za jačanje mišića, poboljšanje pokretljivosti i smanjenje bola. Terapija uključuje vežbe istezanja, jačanja i tehnike za smanjenje upale i vraćanje mišićne snage.

Ortopedski ili hirurški tretman se sprovodi ukoliko je došlo do kompletnog pucanja rotatorne manžetne, zatim kod teških oblika osteoartritisa ili reumatoidnog artritisa, raznih povreda-fraktura sa dislokacijama ili bez disklokacija, tumori, infekcije, impingement sindrom, hronični bol sa neurološkim ispadima itd.

Terapije i tretmani

Rana dijagnostika i pravilno usmeravanje tretmana ključni su za uspešan oporavak.

U praksi, fizijatar i ortoped često sarađuju, gde ortoped rešava akutan problem (npr. operacijom ili imobilizacijom), a fizijatar preuzima rehabilitaciju kako bi se povratila funkcionalnost.

Terapije koje može preporučiti fizijatar

Fizijatar se fokusira na rehabilitaciju, očuvanje funkcionalnosti i smanjenje bolova. Njegove terapije uključuju: fizikalnu terapiju, kineziterapiju, medikamentoznu terapiju, upotrebu pomagala u toku rehabilitacije, kao i korekciju nekih navika vezanih za radno mesto, držanje, obuću itd.

Terapije koje može preporučiti ortoped

Pošto se ortoped  bavi dijagnostikom i lečenjem povreda i deformiteta mišićno-skeletnog sistema, njegove terapije mogu biti: konzervativna terapija (primena lekova, ortoza, gipsanih longeta ili imobilizacija), parenteralna terapija (injekcije hijaluronske kiseline za zglobove, kortiko preparati, PRP), hirurške intervencije (artroskopija), operacije preloma, ugrađivanje proteza, korektivne operacije deformiteta (npr. skolioza, hallux valgus). Takođe, može uputiti pacijenta na fizikalnu terapiju.

Praćenje i oporavak

Uloga fizijatra obično započinje odmah nakon operacije ili u prvih nekoliko dana, u zavisnosti od vrste zahvata i stanja pacijenta, što je ključno za potpuni oporavak i povratak funkcionalnosti. Fizijatar procenjuje stanje pacijenta i definiše individualizovan plan fizikalne terapije. Plan uključuje ciljeve oporavka, vrstu vežbi, učestalost i intenzitet terapije.

Postoperativni oporavak uključuje vežbe za jačanje mišića, poboljšanje ravnoteže i vraćanje pokretljivosti. Fizijatar koordinira rad fizioterapeuta i obezbeđuje da se rehabilitacija sprovodi na siguran način. Uloga fizijatra često uključuje motivaciju pacijenta, jer postoperativni oporavak može biti spor i izazovan proces, pa fizijatar postaje ključna figura u timu za oporavak pacijenta, osiguravajući da se funkcija povrati što je pre moguće i da se kvalitet života poboljša.

Zato su važne redovne kontrole i kod fizijatra i kod ortopeda tokom dugotrajnog oporavka kao i kada su u pitanju hronični problemi sa kostima ili zglobovima.

Saveti za pacijente

Ukoliko osećate probleme sa mišićno-skeletnim sistemom, postoje znakovi koje ne treba zanemariti i koji zahtevaju pregled kod ortopeda ili fizijatra. Ovo su neki od ključnih simptoma:

• Stalan ili intenzivan bol u zglobovima, kostima, leđima ili mišićima, naročito ako traje duže od nekoliko dana ili se pogoršava, zatim bol koji se javlja noću ili ometa spavanje, bol nakon povrede, čak i ako nije praćen vidljivim otokom ili modricom;
• Ograničena pokretljivost znači nemogućnost normalnog pokreta u zglobu ili ukočenost ujutru koja traje duže od 30 minuta, gubitak funkcije, poput nemogućnosti da podignete ruku, savijete koleno ili stisnete pesnicu;
• Deformiteti su vidljive promene oblika zgloba, kosti ili kičme, kvržice, izbočine ili zakrivljenost koje nisu bile prisutne ranije;
• Oticanje i crvenilo, naročito ako je praćen bolom, toplotom ili crvenilom;
• Ukočenost i slabost uključuje stalnu ukočenost u vratu, leđima ili udovima, gubitak snage ili utrnulost u rukama, nogama ili prstima.

Ako imate neki od ovih simptoma, poseta ortopedu ili fizijatru može pomoći u postavljanju dijagnoze i pružanju odgovarajućeg lečenja. Rana intervencija često može sprečiti pogoršanje problema.

Kako mogu da pomognem sebi?

Pacijenti mogu značajno doprineti postizanju boljih rezultata tokom tretmana kod fizijatra i ortopeda kroz aktivno učešće i pridržavanje preporuka. Evo nekoliko ključnih načina:

1. Aktivna komunikacija i otvoren razgovor o simptomima, bolovima i reakcijama na terapiju. Postavljajte pitanja ako nešto nije jasno u vezi s dijagnozom, terapijom ili očekivanim ishodima.

2. Pridržavanje terapijskih uputstava, redovno dolazite na zakazane tretmane, pridržavajte se vežbi koje vam je fizijatar preporučio za izvođenje kod kuće. Koristite pomagala (npr. ortoze, štake) prema preporuci stručnjaka.

3. Motivacija i pozitivan stav imaju svoju ulogu u oporavku. Budite strpljivi jer oporavak često zahteva vreme. Fokusirajte se na mala poboljšanja.

4. Promena životnog stila je važna u oporavku. Poboljšajte ishranu i osigurajte unos nutrijenata koji podržavaju regeneraciju tkiva (npr. kalcijum, vitamin D). Održavajte zdravu telesnu težinu kako biste smanjili opterećenje na zglobove i kičmu. Redovno se bavite fizičkom aktivnošću u skladu sa svojim mogućnostima.

5. Pratite uputstava za prevenciju povreda. Izbegavajte pokrete ili aktivnosti koje mogu pogoršati stanje. Koristite pravilnu tehniku podizanja tereta i pravilno držanje tela.

6. Ukoliko primetite promenu stanja, prijavite to lekaru. Ako primetite pogoršanje simptoma ili nuspojave terapije, odmah obavestite lekara. Pružite povratne informacije o tome što vam najviše pomaže ili odmaže. Dosledna saradnja sa lekarom i timski pristup u lečenju ključni su za postizanje optimalnih rezultata.