Pametni uređaji i proširene vene

Proširene vene su dominantna bolest površnog venskog sistema. Pod proširenim venama podrazumevaju se dilatirane, izuvijugane i prominentne površne vene donjih ekstremiteta. Bolest je lake prirode i bezopasna je po život bolesnika. Međutim, proširene vene predstavljaju značajan socijalno-medicinski problem u razvijenim zemljama sveta zbog svoje velike učestalosti i ograničavanja radne sposobnosti obolelih.

Pametna tehnologija sve više ulazi u svet zdravlja, nudeći, između ostalog, i rešenja za poboljšanje cirkulacije i smanjenje simptoma proširenih vena. Ipak, da li su ti uređaji zaista efikasni ili je reč o još jednom marketinškom triku? 

Kako nastaju proširene vene?

Prvo bi bilo dobro objasniti nastanak, faktore rizika i simptome sa kojima se suočavaju osobe sa proširenim venama.

Poreklo nastanka proširenih vena još uvek je sasvim poznato. Činjenica da je čovek jedino živo biće na zemlji koji ima uspravni stav i dvonožno kretanje, kao i da jedino oboleva od proširenih vena (kod četvoronožnih životinja se ne javljaju proširene vene) ukazuje da nepovoljni hemodinamski uslovi u donjim ekstremitetima čoveka, u kojima se krv vraća prema srcu nasuprot dejstvu sila zemljine teže, te imaju značajnu etiopatogenetsku ulogu.

Što se tiče uzroka nastanka proširenih vena dominantne su dve teorije u medicinskim naukama.

• Prva teorija smatra insuficijenciju valvula u glavnim stablima safenskih vena glavnim uzrokom proširenih vena, jer insuficijentne valvule omogućavaju regurgitaciju (vraćanje) krvi i povećanja venskog pritiska u distalnim segmentima.
• Druga teorija smatra da je slabost venskih zidova uzrok proširenih vena, jer usled slabosti zidova dolazi do dilatacije pojedinih segmenta vena i insuficijencije valvula.

Dok se još uvek vodi polemika da li su insuficijentnost valvula ili slabost zida posledica kongenitalnih ili stečenih poremećaja dobro su poznati faktori rizika od značaja za njihov nastanak.

Najznačajniji su:

• ženski pol i trudnoća  (žene obolevaju šest puta više od muškaraca, najčešće se javljaju posle druge ili treće trudnoće),
• profesije u kojima se dugo stoji i malo kreće (berberi, hirurzi..),
•  gojaznost.

Svojim nastankom proširene vene dovode do otežanog vraćanja venske krvi u duboke vene, venske staze i povećanja venskog pritiska (hronične venske insuficijencije) u koži i potkožnom tkivu, praćene karakterističnim simptomima i znacima. Za razliku od primarnih proširenih vena, sekundarne proširene vene predstavljaju komplikaciju oboljenja dubokih i komunikantnih vena ili arteriovenskih fistula usled povećanog protoka i venskog pritiska. Klinička slika je varijabilna.

Estetski problem i niz drugih simptoma

U velikom broju slučajeva bolest je asimptomatska, praćena estetskim problemima naročito kod žena. Kod simptomatskih oblika najčešći simptomi i znaci su:

• osećaj težine i napetosti u nogama na kraju dana ili posle dužeg stajanja koji nestaje tokom noći ili podizanjem ekstremiteta,
• svrab na koži i bolni grčevi u mišićima tokom noći,
• otoci u predelu skočnog zgloba koji se povlače tokom noći ili podizanjem ekstremiteta.

Neki autori, iz didaktičkih razloga, uobičavaju podelu na četiri klinička stadijuma. Cilj takvog klasifikovanja je potenciranje progresivnosti razvoja bolesti, uz napomenu da granice pojedinih stadijuma nisu uvek jasne.

Pametni uređaji za cirkulaciju postaju sve popularniji

Danas imamo razne pametne uređaje koji obećavaju poboljšanje cirkulacije. Tu su, recimo, nosivi uređaji poput pametnih čarapa i senzora koji prate protok krvi i stanje vena.

Zatim, elektrostimulacija mišića, koja koristi blage električne impulse za aktivaciju mišića i poboljšanje venske cirkulacije.

Takođe, postoje masažeri i kompresivni uređaji koji podstiču drenažu i smanjuju otok, a poslednjih godina sve su popularnije i mobilne aplikacije i alarmi koji podsećaju korisnike da se redovno kreću.

Kolika je efikasnost pametnih uređaja za cirkulaciju?

Efikasnost pametnih uređaja za cirkulaciju se razlikuje od uređaja do uređaja. Masažeri i kompresivne čarape, na primer, imaju medicinsku potvrdu efikasnosti i često se preporučuju pacijentima koji imaju proširene vene kao i pacijetima sa hroničnom venskom insuficijencijom.

Sa druge strane, nosivi uređaji i elektrostimulacija mogu imati određene koristi, ali nedostaje dovoljno kliničkih studija koje bi dokazale njihovu dugoročnu efikasnost.

Dakle, dok pojedini uređaji zaista mogu pomoći, moramo biti oprezni sa onima koji obećavaju „čudesne rezultate“ bez promene životnih navika.

Ko bi mogao imati koristi od ovih pametnih rešenja?

Osobe sa proširenim venama, hroničnom venskom insuficijencijom i dijabetesom, svakako mogu imati određene koristi od ovih uređaja, ali ovi uređaji ne mogu zameniti medicinske tretmane.

Sportisti, kancelarijski radnici i ljudi koji mnogo putuju takođe, mogu koristiti aplikacije koje ih podsećaju na redovno kretanje ili uređaje koji koriste vibracije za poboljšanje cirkulacije.

Međutim, niko ne bi trebalo da se oslanja isključivo na tehnologiju – osnovne mere, poput redovne fizičke aktivnosti, podizanja nogu i nošenja medicinskih kompresivnih čarapa, i dalje su najvažnije.

Vredi li ulagati u pametne uređaje za cirkulaciju?

Ulaganje u pametne uređaje za cirkulaciju, zavisi od potreba pojedinca. Ako je uređaj medicinski testiran i odobren, može biti koristan kao dodatak standardnim terapijama. Ali, ako obećava „čudotvorno izlečenje“ ili „trenutne rezultate“, to je verovatno samo marketinški trik.

 „Najbolji savet koji mogu dati pacijentima jeste da se pre kupovine posavetuju sa lekarom. Prava strategija za zdravlje vena i dalje ostaje jednostavna: više kretanja, manje sedenja i pravilna nega”, poručuje dr Jocić.