Britanske vlasti odobrile su u načelu stvaranje hibridnih ljudsko-životinjskih embriona za potrebe istraživanjima u vezi sa lečenjem genetskih bolesti kao što su Parkinsonova ili Alchajmerova bolest.
HFEA (Služba za humano oplodjivanje i embriologiju), prihvatila je u načelu istraživanja u okviru kojih se ljudska DNK, koja je genetski zapis ljudske rase, ubaci u životinjsku jajnu ćeliju, najčešće krave ili zeca, iz koje je prethodno uklonjen genetski materijal, javile su svetske agencije.
Takvi embrioni, kao hibridi različitih rasa, takozvani "sajbridi", bili bi 99,9 % ljudski i 0,1 % životinjski i moraju da budu uništeni posle 14 dana. Ovo nije stopostotno odobrenje, ne važi generalno već će se o svakom pojedinačnom slučaju posebno odlučivati. Ovim je jedino ukazano da bi takva istraživanja mogla biti potpuno odobrena ukoliko bi se vršila uz krajnji oprez i pažnju, naglašila je HFEA.
Zagovornici ovih istraživanja kažu da se pribeglo hibridnim embrionima jer nema dovoljno davalaca ljudskih jajnih ćelija za istraživanja, a i pravna regulativa za korišćenje ljudskih embriona u naučne svrhe još nije doneta. To je sve znatno kočilo naučnike da proniknu u nastanak mnogih teških genetskih bolesti.
Ima, međutim, dosta i onih koji se protive toj praksi, uglavnom iz etičkih razloga, ukazujući da je mešanje ljudskog i životinjskog genetskog materijala neprirodno i pogrešno. Britanske vlasti moraju da donesu odluku o upotrebi u naučne svrhe još dve vrste ljudsko-životinjskih hibridnih embriona. Jedan je takozvani "pravi hibrid", nastao ubacivanjem ljudske sperme u životinjsku jajnu ćeliju, a drugi "ljudska himera", koja nastaje kada se ljudske ćelije ubacuju u životinjske embrione.
