Mikrodiscektomija

Simptomi | Procedura | Rizici | Oporavak od operacije

Mikrodiscektomija, koja se još naziva i mikrodekompresija, je minimalno invanzivna
hirurška procedura koja se izvodi na pacijentima koji imaju protruziju, odnosno hernijaciju diskusa ili diskus herniju. Glavni cilj mikrodiscektomije je da skine pritisak sa živaca kako bi se ublažili bolovi u leđima. Kako je ova porcedura minimalno invanzivna, hirurzi koriste posebne instrumente koji im omogućavaju da prave vrlo male rezove. Rezultati toga mogu biti brži i manje bolan oporavak.

Simptomi

Ukoliko će osobama koje imaju bolove u nogama usled hernijacije diska biti bolje, to će obično biti u roku od oko šest do dvanaest nedelja od pojave bola. Sve dok su bolovi podnošljivi i pacijent može adekvatno da funkcioniše, preporučuje se odlaganje operacije na kratak vremenski period kako bi se videlo da li će se bol rešiti nehirurškim lečenjem. Međutim, ukoliko su bolovi u nogama jaki, razumno je ranije razmotriti hiruršku intervenciju. Može se desiti da uprkos nehirurškom lečenju pacijent pati od toliko jakog bola da je teško obavljati svakodnevne aktivnosti, te se u tim slučajevima operacija može razmotriti i pre šeste nedelje.

 Najčešće indikacije za operaciju su:

• bolovi u nogama koji traju najmanje šest nedelja,
• MRI skeniranje ili drugi nalazi koji pokazuju protruziju diska,
• bol u donjem delu leđa,
• bol u nogama (išijas) . 

Može se reći da je išijas glavni simptom zbog kojeg se pacijenti javljaju lekaru i imaju potrebu za ovim zahvatom. Išijas se najčešće javlja kada je jedan od pet kičmenih korenova ovog nerva nagnječen, ali išijas je neretko i simptom drugih bolesti koje ga izazivaju. Takođe, genetika može imati uticaja na pojavu ovog sindroma kod neke osobe.

• Kod mlađih pacijenata, išijalgija je najčešće povezana sa diskus hernijom. Kada se javi diskus hernija, diskalni sadržaj koji curi kao posledica toga pritiska koren nerva išijadikusa i tako dovodi do njegove upale.
• Kod starijih pacijenata, starenje i posledične degenerativne promene intervertebralnog (međupršljenskog) diskusa ili oštećenja samog pršljena dovode do pritiska na koren nerva išijadikusa.

Podizanje tereta iz nezgodnog položaja tela (pogrešan pokret) često predstavlja okidač za pojavu bola u leđima usled upale nerva išijadikusa. Tada dolazi do pucanja fibroznog prstena diskusa i prolapsa njegovog središnjeg dela koji vrši kompresiju na odgovarajući kičmeni koren (mesto odakle polaze nervi).

Kako se obavlja zahvat?

Kada nehirurške metode poput oralnih steroida, NSAIL i fizikalne terapije nisu doprineli tome da se bol ublaži, potrebno je uraditi mikrodiscektomiju. Procedura se najčešće obavlja pod opštom anestezijom. Ovo su tri načina kako se izvodi mikrodiscektomija:

• Mini-open pristup - Slično je otvorenoj discektomiji, ali hirurg koristi naprednu
  tehnologiju za pregled kičme kroz manje rezove.
• Cevasti pristup - Hirurg ubacuje cev kroz mali rez. Cev se lagano gura kroz leđne mišiće dok ne stigne do kičme, a zatim se ubacuje niz cevi koje se šire, jedna oko druge. Ove epruvete postepeno otvaraju (ili proširuju) područje na kojem će se obaviti operacija. Tada hirurg koristi specijalno dizajnirane instrumente za uklanjanje dela diska kroz ovu cev.
• Endoskopski pristup - Uključuje ubacivanje male video kamere (koja se naziva endoskop) kroz cev kako bi hirurg mogao da vidi kičmu i ukloni materijal diska minijaturnim instrumentima.

Rizici mikrodiscektomije

Kao i kod bilo kog oblika operacije kičme, i kod mikrodiscektomije postoji nekoliko rizika i komplikacija. Duralna suza (curenje cerebrospinalne tečnosti) javlja se u oko 1% do 7% operacija mikrodiscektomije. Curenje ne menja rezultate hirurgije, ali od pacijenta se može tražiti da leži jedan do dva dana duže.

Ostali rizici i komplikacije uključuju sledeće:

• oštećenje korena nerva,
• inkontinencija creva/bešike,
• krvarenje,
• infekcija,
• bol koji se nastavlja nakon operacije.

Oporavak od operacije

Vreme oporavka je kraće od drugih, invazivnijih procedura. Većina ljudi može da napusti bolnicu već od 24 sata nakon operacije.

Tokom prve dve nedelje, pacijenti koji su operisani će veoma izvesno morati da smanje obim posla ili da budu odsutni sa posla dok se oporavljaju. Dobra vest je da mnogi pacijenti osećaju značajno manji bol posle mikrodiscektomije i mogu se brzo vratiti u svoj uobičajeni život. Međutim, svaki oporavak je individualan i u konsultaciji sa lekarom se i planira proces oporavka, odnosno koliko brzo se pacijent možete vratiti vežbanju i ostalim svakodnevnim aktivnostima. Uspešna mikrodiscektomija treba da postigne ono što postiže tradicionalna otvorena operacija – ali sa bržim i manje bolnim oporavkom.