Stres kod dece i mladih i načini savladavanja

Stres je sastavni deo svakog životnog doba, ali postoje zdravi načini kako da se deca i mladi izbore sa stresom. U kratkoročnom periodu, stres može delovati podsticajno na dete (npr. prilikom učenja za test). Međutim, hronični stres je drugačiji i može doprineti razvoju različitih telesnih (visok krvni pritisak, glavobolje, dijabetes melitus) i mentalnih zdravstvenih problema (anksioznost, depresija). Generalno, stope anksioznosti i depresije kod dece su u značajnom porastu, nezavisno od aktuelne situacije. Stres kod mladih nije isti kao stres kod odraslih, ali poput odraslih, deca i mladi mogu naći zdrave načine da se izbore sa istim. Zajedno, mladi i njihovi roditelji mogu da uoče znakove prekomernog stresa i pomoću pravih načina upravljaju njime.

Izvori stresa kod dece i mladih

Za malu decu dešavanja kod kuće i u školi su čest izvor stresa. U kući značajan izvor stresa za decu mogu biti porodična neslaganja, razvod roditelja, kao i promena doma i okoline. U školi, deca bi mogla biti zabrinuta oko sklapanja novih prijateljstava, suočavanja sa nasiljem, testova i ocena. Kako deca postaju starija, izvori stresa rastu. Kako i kod mlađe dece, škola ostaje jedan od primarnih izvora stresa i kasnije. Međutim, istraživanje iz 2018. godine ukazalo je da među tinejdžerima značajan stres nastaje zbog izveštavanja o društvenim i globalnim problemima na medijima (uključujući nasilje oružjem i pucnjave u školama, porast stope samoubistava, klimatske promene, tretiranje imigranata, seksualno uznemiravanje i sada COVID-19).

Znakovi stresa u mladosti

• Razdražljivost i bes: deca nemaju uvek reči da opišu kako se osećaju, a ponekad tu unutrašnju tenziju pripisuju lošem raspoloženju.
• Promene u ponašanju: posebno je bitno uočiti nagle i iznenadne promene u ponašanju. Iznenadne promene mogu biti znak da je visina stresa visoka.
• Problemi sa spavanjem
• Zanemarivanje odgovornosti (zapostavljanje školskih obaveza, lične higijene)
• Promene u ishrani: jede previše ili premalo.
• Češće razboljevanje: mladi koja osećaju stres često prijavljuju glavobolju ili bolove u stomaku ili leđima.

Strategije za savladavanje stresa kod mladih

1. Kvalitetan i redovan san. Stručnjaci preporučuju 9 do 12 sati sna za uzrast od 6 do 12 godina. Tinejdžeri treba da spavaju 8 do 10 sati. Spavanje mora biti prioritet kako bi se stres kontrolisao. Ograničite upotrebu ekrana noću i izbegavajte držanje digitalnih uređaja u spavaćoj sobi.

2. Fizička aktivnost. Preporuka je najmanje 60 minuta aktivnosti dnevno za decu uzrasta od 6 do 17 godina.

3. Komunikacija. Razgovor o stresnim situacijama sa odraslom osobom od poverenja može pomoći deci i tinejdžerima da na stvari gledaju perspektivno i pronađu rešenja.

4. Opuštanje. Nađite vreme za zabavu i odmaranje.

5. Pišite o tome. Istraživanja ukazuju na to da izražavanje sebe pismenim putem može pomoći u smanjenju mentalnih tegoba kod mladih.

Kako roditelji mogu pomoći

Roditelji i drugi njegovatelji imaju važnu ulogu, usvajanjem vlastitih zdravih navika i pomažući deci i tinejdžerima da pronađu strategije za upravljanje stresom.

Šta roditelji mogu preduzeti:

1. Model zdravog suočavanja. Negovatelji mogu razgovarati s decom o tome kako su razmišljali i suočili se sa svojim stresnim situacijama.

2. Neka deca rešavaju svoje probleme. Prirodno je da želite rešiti probleme deteta. Ali kad roditelji žele da reše svaku sitnicu, njihova deca nemaju priliku da nauče zdrave veštine suočavanja sa problemima. Dopustite svojoj deci da pokušaju samostalno da se izbore sa problemom i steći će samopuzdanje da se mogu nositi sa stresogenim faktorima i neuspehom.

3. Promovisanje medijske pismenosti. Današnja deca provode puno vremena na socijalnim medijima gde mogu naići na sumnjive sadržaje, internetsko zlostavljanje ili vršnjačke pritiske na društvenim mrežama. Roditelji mogu pomoći tako što će naučiti svoju decu da budu pametni digitalni potrošači i ograničiti im vreme korišćenja društvenih mreža.

4. Borite se protiv negativnog razmišljanja. "Grozan sam u matematici." "Mrzim svoju kosu." "Nikada neću činiti tim. Zašto pokušavati?" Deca i tinejdžeri lako mogu upasti u zamku negativnog razmišljanja. Kad se deca služe negativnim samorazgovorom, nemojte se samo ne složiti sa time. Zamolite ih da stvarno razmisle je li istina ono što kažu ili ih podsetite na vremena u kojima su naporno radili i postajali bolji. Naučiti ih da pozitivno oblikuju pogled na život i to će im pomoći da razviju otpornost na stres.