Korona virus u svetlu životnog ciklusa porodica sa adolescentima

Mladi i roditelji prevoze se istim čamcem do druge obale. Za roditelje to je obala na kojoj treba da ostave odraslo, odgovorno, sigurno i samosvesno mlado biće. Za mlade ista obala je puna neizvesnosti, nepoznatog i straha kako će dalje, ali i izazova da mogu i žele drugačije. Sa obe strane javljaju se pitanja: Da li će moći? Šta dalje sam?

(Najman, A. 2001)

Adolescencija

Adolescencija se posmatra kao prelazni životni period između detinjstva i odraslog životnog doba. Karakterišu je brze fizičke, psihološke i socio-kulturološke promene koje adolescenti savladavaju u cilju uspostavljanja sopstvenog identiteta i autonomije. U tom periodu dolazi do promene u strukturi porodice, adolescenti teže nezavisnosti u odnosu sa roditeljima i okreću se vršnjacima kao novoj referentnoj grupi u kojoj se traže doživljaji pripadnosti, bliskosti, razumevanja i sigurnosti. Adolescenti teže da budu nezavisniji što podrazumeva samostalno donošenje odluka, njihovo sprovođenje u delo, ali i preuzimanje odgovornosti za iste.

Promene na socijalnom planu, preraspodela uloga u porodici i potreba za pripadanjem vršnjačkim grupama često podrazumevaju i promene stila životnih navika koje sa sobom nose različite štetne i rizične oblike ponašanja. Veoma je važno da u situacijama koje zahtevaju pojačanu kolektivnu odgovornost porodično funkcionisanje bude što skladnije, kako bi društvo moglo odgovorno da se izbori sa svim spoljašnim stresorima i faktorima rizka.

Mogućnosti brzog širenja infektivne bolesti izazvane novim oblikom Korona virusa (COVID-19) predstavlja situaciju koja će biti veliki izazov za porodice sa adolescentima.

Na prvom mestu je veoma važno da roditelji razgovaraju sa svojim adolescentima kako bi im pojasnili stepen ozbiljnosti, kao i kolektivne i lične odgovornosti u ovoj situaciji.

Razgovor, pojačana kohezija i podela odgovornosti u porodici umnogome mogu smanjiti rizik od različitih negativnih psiholoških i ponašajnih odgovora na stres koji se sreću u ovakvim situacijama. Kako kod adolescenata tako i kod roditelja, najučestalije se javljaju poremećaji sna, napetost, promene raspoloženja, strepnja, smanjen doživljaj bezbednosti, ljutnja kao i pojačani strah od bolesti. Rizični oblici ponašanja po zdravlje kao što su pojačano konzumiranje alkohola, duvana, socijalna izolacija, konflikti u porodici i agresivnost dovode kako do slabljenja imunog sistema tako i do nemogućnosti da se psihološki savladaju pojačani zahtevi sredine u kriznoj situaciji. Prihvatanje brige i nesigurnosti vezano za tok dešavanja i ishod treba uvažiti, podelite medicinsko znanje koje je sa zvaničnih izvora i napravite plan stila zdravih životnih navika u narednim danima koje će omogućiti redukciju stresa i unaprediti i psihičko i telesno zdravlje.

Preporuke kako da što efikasnije napravite balans u porodici

• Roditelji, razgovarajte sa adolescentima kako bi im približili značaj situacije i potrebe za privremenom izolacijom unutar porodice. Adolescencija je period kada smanjen pristup vršnjačkim grupama pravi poseban distres, imajte razumevanja i napravite strategije kako da vreme, bilo samostalno, bilo unutar porodice što kreativnije osmislite.
• Adolescenti i roditelji, napravite plan strukture dana koji obuhvata dovoljno sna, uravnoteženu ishranu, fizičku aktivnost, komunikaciju sa članovima porodice, kao i sa bliskim prijateljima putem telefona i društevnih mreža (kako bi smo smanjili mogućnost širenja infekcije).
• Ovo je nova situacija za sve, ne pokušavajte da osmislite nove strategije već koristite poznate - one koje su vam ranije pomagale da umanjite stres.
• Ne znamo koliko će trajati ova situacija pa je veoma važno da se umirimo, prihvatimo da nema jasnog vremenskog okvira i da funkcionišemo ovde i sada.
• Razmotrite koje vam aktivnosti pričinjavaju zadovoljstvo i koje sada možete primeniti da podignete nivoe “psiholoških snaga”.
• Budite svesni psiholoških granica i rizika od preplavljivanja informacijama i emocijama: moguće je da će vam biti potrebno više vremena da promislite o stvarima i napravite smisao u novim situacijama.
• Izbegavajte dramatični ton i prenaglašavanje situacija koje mogu dovesti do panike kod vaših bližnjih.
• Izbegavajte konzumiranje alkohola, duvana i drugih rizičnih supstanci koje mogu oslabiti vaš imuni sistem i psihološke kapacitete.
• Budite informisani, informišite se sa zvaničnih izvora.
• Delite informacije: roditelji motivišite adeolscente da sa vama podele saznanja koja oni imaju (na primer sa društvenih mreža) i time uvažite i njih i njihovu podjednako validnu ulogu u situaciji krize (pandemije). Adolescenti, pitajte roditelje za njihova saznanja i budite tim u ovoj situaciji.
• Ograničite sebi pristup medijima na nekoliko puta dnevno (preporuka: dva puta) i napravite plan razvnovrsnih sadržaja koji će vas mentalno stimulisati u narednim danima. Prevelika izloženost samo jednom vidu informacija može dovesti do negativnih ishoda po mentalno zdravlje.
• Komunicirajte, pokušajte da prepoznate kako se osećate i da o tome otvoreno razgovarate unutar porodice. Važno je da jedni drugima članovi porodice budu podrška i da imaju razumevanja jedni za druge
• Preraspodelite dogovore oko kućnih obaveza kako niko ne bi imao utisak “borbe za poziciju moći” unutar porodice već saradnje i saveza.
• Adolescenti često ispituju nova pravila, granice, mogućnosti i imaju doživljaj da su snažniji od izazova sa kojima se suočavaju, odnosno da njih ovakve situacije ne mogu da ugroze. Razgovarajte kako o ličnim rizicima, tako i odgovornosti u zajednici u ovoj novonastaloj situaciji pandemije.

Ukoliko imate poteškoća da se izborite sa mentalnim tegobama, možete kontaktirati zvanične brojeve telefona za pružanje podrške i informacija kako da se u pojedinačnim situacijama izborite sa poteškoćama, odnosno da li i gde da potražite stručnu pomoć.

Stručnjaci Instituta za mentalno zdravlje