Psihologija danas

U današnje vreme uzročnici stresa su značajno drugačiji nego nekad: gužva u saobraćaju, kratki rokovi za obavljanje mnoštva obaveza, finansijski problemi, porodični problemi, problemi na poslu ili u školi, ispiti, javni nastupi, prezentacije i dr. Ako smo često izloženi stresu, telo je stalno napeto i vremenom se iscrpljuje i slabi, pa postaje podložno za različita oboljenja, od povišenog pritiska i slabije probave, do bolova u mišićima, glavobolje, češćih infekcija i depresije. 

Sve veći broj ljudi se danas pita šta im je činiti kako bi održali svoje mentalno zdravlje. Za to postoji toliko recepata koliko i ljudi, a svaki se recept temelji na koncepciji mentalnog zdravlja.

Mat Williams sa Univerziteta u Melbournu, ispitivao je vreme potrebno da dobrovoljci reaguju na različite izraze lica. Rezultati su pokazali da su i žene i muškarci su brže uočavali ljute izraze lica od drugih raspoloženja.

Tuga utiče na ljude da više razmišljaju o sebi, premda u tim trenucima o sebi i svojim materijalnim dobrima imaju vrlo nisko mišljenje. Upravo su zbog tog osećaja spremni za izdvojiti dosta više novca kako bi bili zadovoljniji sobom.

Loše raspoloženje može biti korisno, otkriva najnovija klinička studija iz Australije. Naime, takvo raspoloženje omogućuje osobi da bude manje naivna, poboljšava memoriju i prosuđivanje drugih osoba.

Zimski period je nekome divan, dok kod drugih ljudi izaziva melanhoniju i depresiju. Ukoliko primetite da ste više umorni i depresivniji nego u letnjim mesecima, postoji mogućnost da patite od sezonskog afektivnog poremećaja. Čak 10-20% svetske populacije pati od ovog poremećaja, a velik broj ljudi oseća manjak energije i volje za rad tokom zime.

Strah od vezivanja predstavlja tendenciju da osoba ulazi u površne i kratkotrajne veze, neobavezne šeme ili kombinacije kako bi izbegla neprijatna osećanja  i konflikte za koje pretpostavlja da može imati ako se veže i dopusti sebi da oseti bliskost sa nekom osobom.

Melanholija je vrsta duševne bolesti kod koje dominiraju osećanja tuge, potištenosti, bezvoljnosti, hroničnog umora, praznine, bezvrednosti i grešnosti. Nju karakteriše nedostatak entuzijazma i spremnosti da se organizam aktivira u celini.

Hroničan stres sve češće dovodi do bolesti. Imamo sve više obaveza, a istovremeno nestaju mehanizmi koji su u prošlosti smanjivali dnevni stres, kao što su bliskost u porodici i sa prijateljima.

Da li i vi pripadate grupi ljudi koja stalno gubi ključeve? Dobar i dokazan način za poboljšanje pamćenja je igranje društvenih igara poput šaha, sudokua, karata, domina i pojedinih video igrica dostupnih na internetu.