Psihologija danas

Dominantni deo naše psihe je  nesvesni deo  koji sadrži sve delove psihe koje svest ne poznaje, jednostavno ti delovi su svesti strani i što se nje tiče oni ne postoje. I ako ih svest ne evidentira i ne priznaje, nemoguće je negirati da komunikacija između ova dva entiteta ne postoji. 

Anksioznost je najčešći mentalni poremećaj. Od anksioznosti pati 30% populacije u nekom trenutku svog života. Postoje različite vrste anksioznosti, a simptomi mogu biti blaži ili ozbiljniji. U zavisnosti od svega toga, razlikovaće se i terapija koja je potrebna da bi se anksioznost izlečila.

Therapy café naziv je radionice koju organizuje Udruženje za podršku ljudima sa neurozom “Herc”. Therapy cafe namenjen je ljubiteljima psiholoških tema, osobama koje žele da rade na ličnom razvoju i unaprede svoje socijalne veštine i sposobnosti, studentima, svima koji žele da rade na rešavanju određenih psiholoških problema i upoznaju ljude sa istim problemima/interesovanjima.

Funkcija misli je bitna za svest. Obzirom da čovek, pojedinac, smatra za centar psihe svest, tim je misaona funkcija ako ne i najbitnija funkcija u našem poimanju. Ali to ni približno nije tačno. To jednostavno nije tako.

Danas se depresija smatra najrasprostranjenijim mentalnim poremećajem među decom i adolescentima. Smatra se da čak 10 do 15% ove populacije ima neki od simptoma i znakova. Depresija je psihološki poremećaj povezan sa gubitkom  ili   neuspehom.  Postoji niz simptoma koji ukazuju na postojanje depresije kod dece i adolescenata. Jako je važno izboriti se sa depresijom na vreme. 

Ako prilazimo strahu sa fenomenološke strane  strah bi mogli da uklopimo u definiciju:    Strah je BIOLOŠKI dat mehanizam koji ima ZAŠTITNU ulogu u odnosu na pojedinca koji ga doživljava.  Šta to znači za osobu koja ima bilo koji neurotski poremećaj tipaanksioznost, paniku ili socijanu fobiju na primer?

Ako krenemo od definicije straha - Strah je primarna emocija koja nastaje usred opažanja ili očekivanja stvarne ili zamišljene opasnosti, ili ozbiljne pretnje. Može se zaključiti zaštitna i biološki usađena funkcija straha. Glavna uloga je da zaštiti jedinku od opasnosti. Ali nisu sve opasnosti realne pa zbog toga postoji iracionalni i racionalni strah. Za nas, ovog puta, racionalni strah nije bitan pa cemo privremeno zaboraviti na njega. Pozabavićemo se iracionalnim strahom.

Nema ničeg abnomalnog u tome što je dete stidljivo, ali deca sa socijalnom fobijom prożivljavaju ekstremnu teskobu pri svakodnevnim aktivnostima i situacijama poput igranja sa drugom decom, čitanja na času, razgovora sa odraslima, rađenja testova ili nastupanja pred drugima.

Samo zato što povremeno dozivite  napetost u društvenim situacijama, ne mora da znači da imate socijalnu fobiju. Mnogi ljudi su stidljivi, makar s vremena na vreme, međutim to ne stoji na putu njihovog svakodnevnog funkcionisanja. Socijalna fobija, sa druge strane, prilično remeti rutinsko funkcionisanje i izaziva veliku patnju.

Mnogi ljudi povremeno dożive napetost i opterećenost slikom o sebi u situacijama poput držanja govora ili dok bivaju intervjuisani za novi posao. Ali socijalna anksioznost, ili socijalna fobija, mnogo je više od stidljivosti ili povremene nervoze.