Kako poboljšati pamćenje?

Da li i vi pripadate grupi ljudi koja stalno gubi ključeve? Da li često zaboravljate na sastanke koje ste dogovorili? Da li vam se desi da u sred rečenice jednostavno zaboravite šta ste hteli da kažete?

Dobar i dokazan način za poboljšanje pamćenja je igranje društvenih igara poput šaha, sudokua, karata, domina i pojedinih video igrica dostupnih na internetu. Čak je i rešavanje ukrštenih reči dobar mentalni trening.

Sve ove igre će da vas nateraju da pokrenete um i razmišljate unapred, bez obzira na godine. Štaviše, naučnici tvrde da svakodnevno poboljšavanje pamćenja i visok koeficijent inteligencije mogu da spreče nastanak psihičkih poremećaja poput depresije i šizofrenije. Stalna mentalna aktivnost, takođe, može da pomogne u borbi protiv demencije i drugih degenerativnih bolesti, jer stimuliše mlade ćelije u mozgu i pomaže razvoju novih nervnih cerebralnih ćelija umanjujući tako rizik od bolesti kao što su Alchajmerova ili Parkinsonova. Stvarajući nove sinapse pomaže se podacima koji se već nalaze u memoriji da tu duže opstanu i postanu permanentni. Zato su nove informacije najbolje vežbe za mozak.

Mozak radi na principu proizvođenja sinaptičkih veza. Svaka nova informacija koju mozak primi, stvara nove sinaptičke veze, čija je funkcija da memorišu određeni podatak. Ukoliko neka od sinaptičkih veza tokom vremena otkaže, mozak će pokušati da isti podatak zapamti kroz druge sinaptičke veze. Važno je znati da svaki podatak pamtimo na različite načine i tako stvaramo pomoćne veze, koje će nam pomoći da se nečega prisetimo i kada osnovna sinaptička veza zakaže.

Fizička aktivnost i pravilna ishrana poboljšavaju pamćenje

Važno je i da naša fizička kondicija bude dobra, jer i mentalne napore telo ume da prepozna kao i one fizičke kao što su umor i pospanost. Kondicija nam služi kako bi telo moglo da izdrži sve napore koji su pred njim. Ukoliko brinemo o svom organizmu, živimo i hranimo se zdravo, već samim tim dosta doprinosimo zdravlju mozga.

Najlakši način za poboljšanje memorije je da mozak redovno snabdevamo svim neophodnim supstancama, esencijalnim za njegovo pravilno funkcionisanje. Nutrijenti su važna hrana za mozak. Tu između ostalih spadaju i voće, povrće i riba, jer sadrže veliku količinu antioksidanata. Takva hrana pomaže da mozak zaštitimo od slabljenja memorijske funkcije do koje dolazi starenjem organizma.

Odmorite vaš mozak

Naš mozak je često u situaciji da treba da pamti tone informacija i podataka, a pri tom novi podaci i utisci stalno pristižu, biće mu potrebno da se odmori, tako da moramo naći neki odgovarajući način i da ga opustimo. Ljudski mozak radi maksimalnim kapacitetom samo u jednom kratkom periodu vremena, a zatim mu moramo dozvoliti da se odmori. Pogrešno je učiti odjednom mnogo stvari i po nekoliko dana sedeti satima ispred računara ili nad knjigom. Sinaptičke veze u mozgu nisu u stanju da budu potpuno aktivne tako dugo, te se sposobnost pamćenja u takvim slučajevima kontinuirano smanjuje.

Ukoliko zapisujete datume i sate kada treba da se sastanete sa nekim ili završite neke svoje obaveze, to znači da rasterećujete mozak, koji ne mora stalno da pohranjuje ove informacije negde u aktivnoj svesti. Na taj način pomažete mozgu da pamti i neke detalje, kao npr. gde ste juče spustili ključeve od kola. Mozak možete opustiti i tako što ćete se potruditi da razumete stvari koje treba da zapamtite. Stvari koje razumemo i koje smatramo logičnim, mozak će zapamtiti lakše i za kraće vreme.

Hroničan stres veoma loše utiče na memoriju, iako sam po sebi nema direktno razarajući uticaj na mozak, ali posledice koje izaziva loše utiču na kognitivne (saznajne) funkcije mozga. Uticaj koji vrši, manifestuje se tako što smo preokupirani problemima (izvorom stresa) pa nam se opažajne funkcije gube, a time je i pamćenje otežano.