Simptomi i lečenje
Istraživanja su pokazala da je depresija bolest od koje boluje 1 od 20 dece. Važno je razlikovati kada je dete nesrećno, a kada je depresivno. Normalna tuga dođe i prođe i rezultat je nekog događaja. Klinička depresija je uvek prisutna i kod deteta postoji osećaj razdražljivosti i manjak interesa za učešće u određenim aktivnostima.
Neke
krupne promene koje se mogu dogoditi u domu, kao što su smrt u porodici, razvod, preseljenje mogu dovesti do znatnih promena kod dece. Normalno je da se zabrinete ako dete nema bliskih drugara ili drugarica, naročito ako je to predškolsko doba kada dete već treba imati najdražu drugaricu ili drugara. Simptomi koji karakterišu depresiju kod dece i adolescenata su sledeći:
- Ne pokazuje interes za učešće na priredbama i zabavama koje se organizuju u predškolskoj ustanovi
- Napadi vriske, stalnog nezadovoljstva, razdražljivosti ili plača
- Dete se stalno dosađuje
- Nedostatak interesa za igru sa prijateljima
- Poteškoće u komuniciranju s drugom decom
- Preterana osetljivost i strah od neuspeha
Na roditeljima je najveća odgovornost. Oni moraju otkriti uzročnike i nastojati ih eliminisati na najbolji mogući način. Roditelji moraju stalno da razgovaraju sa detetom i posvećuju mu dosta vremena.
Razdražljivost je najčešći simptom
Glavna razlika između depresije kod odraslih i kod dece jeste ta da se
odrasli osećaju tužno, a deca razdražljivo. Deca, koja pate od depresije ne moraju pokazivati samo znake tuge. Najčešće ih se lako uznemire i nemaju kontrolu nad svojim ponašanjem. Često ne znaju kako identifikovati ono što osećaju i predstaviti to rečima.
Rano dijagnostikovanje i lečenje je ključno
Hronična depresija može promeniti strukturu mozga. Istraživanja su pokazala da hronična depresija može smanjiti hipotampus, deo mozga koji pomaže pri regulisanju emocija. Depresija tada uzrokuje probleme u školi, alkohol i droga postaju pretnja za decu, a u najtežim slučajevima može povećati rizik od nastanka suicidalnih misli.
