Da li stres i tuga mogu da „slome“ srce?

Stres se javlja kao posledica lične procene događaja kao pretnje, izazova ili povrede, i ocene sopstvenih potencijala za reagovanje na takvu procenu događaja. Dakle, procena nije objektivna - već subjektivna. Ljudi su svakodnevno izloženi stresu, u većoj ili manjoj meri (od alarma koji nas budi za posao, do nekih značajnih događaja za nas).

Stres ne mora uvek predstavljati neprijatnost za organizam. Stres postaje problem onda kada osoba protumači da na izazove ne može adekvatno da odgovori.

Dakle, organizam može biti pripremnjen da prihvati stres, za to je zadužen opšti adaptacioni sindrom. Endokrini i nervni sistem nam pomažu da se prilagodimo konstantnim promenama koje se događaju u nama i oko nas.
Neadekvatna procena situacije ili događaja nastaje kao posledica pogrešne pretpostavke (iracionalnih uverenja, disfunkcionalne pretpostavke). Iracionalna uverenja su nastala kao posledica našeg neposrednog iskustva i poruka koje su nam upućivali u najranijem periodu roditelji i značajni drugi. S obzirom na to da se radi o pogrešnoj pretpostavci, svi zaključci proizvedeni iz nje, iako slede logičan tok, ne mogu biti racionalni i funkcionalni. Pa tako nastaju greške u mišljenu.

Primer: Ako osoba ima uverenje da je bespomoćna, kada se nađe u stresnoj situaciji počeće da razmišlja „Ovo je katastrofa, užasno, ja ovo ne mogu da podnesem“, „ Zašto se uvek ovo meni događa“ , „Ljudi su zli, neće mi pomoći“ itd. Osoba tada precenjuje opasnost a potcenjuje sopstvene snage i pomoć od drugih. Tada se javlja emocionalna reakcija (strah, napetost, anksioznost), jer usled stresa dolazi do promene nivoa kortikosteroida, što utiče na emocionalnu sferu. Na to se nadovezuju fiziološke reakcije (ubrzan rad srca, ubrzano disanje, znojenje, crvenjenje itd.). Svaka emocija ima svoju mapu neuronskih putanja. Tada se te reakcije mogu dodatno tumačiti kao znak infarkta miokarda, što za posledicu ima strah od smrti. (Strah od smrti je posledica nedostatka kontrole. Kontrola se definiše kao objektivna ili percipirana sposobnost delovanja na ishod događaja. Nemogućnost kontrole ili mali stepen kontrole ukazuje na to da su događaji nezavisni od nas. Takva iskustva dovode do osećanja bespomoćnosti, i najčešće razvoj anksioznosti. Tada osoba pokušava da kontroliše druge ljude i situacije oko sebe).

Zato je koronarna bolest srca najčešća među pacijentima sa paničnim poremećajima, fobijama i drugim anksioznim poremećajima. Studije koje su se bavile prikupljanjem podataka o uticaju anksioznosti na koronarnu srčanu bolest, potvrdile su povezanost između anksioznoti i nagle srčane smrti (Kawachi, 1994; Gorman, 2000; Haines,1987,2001).

Među anksioznim osobama češća je arterijska hipertenzija, infarkt miokarda, srčanih aritmija (Shapiro, 2000), koronarne srčane bolesti ( Boisseau i sar, 1997), angina pektoris (Smith i sar, 1996).
Osobe koje imaju rizik da obole od srčanih bolesti, koriste mehanizam odbrane koji se naziva negacija, kako bi negirali stvarnost koja je za njih neprihvatljiva. Osobe negiraju neprijatna osećanja „osećam se dobro“, time sebi i drugima predstavljaju pozitivnu sliku o sebi. Negiraju osećanja koja se ne uklapaju u njihovu idealizovanu sliku o sebi jer narušavaju narcizam. Njihov narcizam
podrazumeva biti fizički i telesno zdrav, tako da simptomi su neprihvatajući i negiraju se. Tako dolaze u rizik od iznenadne srčane smrti. Isto tako, neprivatanje umora kod osoba A tipa ličnosti. Kada se osoba nalazi pred značajnim zadatkom ne prihvata umor, ne izražava ga jer može umanjiti uspeh posla što bi osoba teško podnela. U prevazilaženju stresa značajno je naučiti mehanizme prevladavanja stresa, kod osoba koje ih ispoljavaju znatno je niži nivo anksioznosti.

Tuga

Dokazana je povezanost između depresije i kardiovaskularne bolesti. Depresija povećava rizik od nagle srčane smrti, infarkt miokarda, ateroskleroze. Usled depresije dolazi do hiperaktivnosti adrenergičkog i hipotalamo-hipofizno-adrenokortikalnog sistema, smanjene varijabilnosti srčane frekvencije, povećane iritabilnosti srca. Depresije je takođe udružena sa imunim sistemom. U poređenju sa zdravim isitanicima, depresivne osobe imaju povećan broj cirkulišućih limfocita i snižen broj B i T limfocita. Odnos depresije i imuniteta može se pripisati i životnom stilu osoba obolelih od depresije. Depresivne osobe manje spavaju, manje vežbaju, lošije jedu, konzumiraju cigarete i alkohol. Istraživanja su pokazala da ispitanici u fazama pozitivnog raspoloženja su imali povećan nivo antitela.

Nema jasne granice kada će stepen depresivnih simptoma početi da ispoljava negativne efekte na kardiovaskularni sistem. Zato ćemo opisati sledeća negativna stanja i povezati sa kardiovaskularnim bolestima.

Beznadežnost - zabrinutost o tome šta će se desiti u budućnosti i gubitak motivacije. Osećaj beznadežnosti vodi ka još negativnijim procenama novih događaja i manje efektivnim strategijama suočavanja. Zabeležena je povazanost između beznadežnosti, ateroskleroze i koronarnoj bolesti srca (Kubzanski i sar, 2005).

Pesimizam - tendencija da se očekuju negativni ishodi i da se neki običan događaj doživljava na negativan način. Dobri događaji se zanemaruju i objašnjavaju kao posledica spoljašnjih okolnosti, dok se loši događaji prenaglašavaju i objašnjavaju kao posledicu njihovog delovanja.

Ruminacija - tendencija da se misli iznova i iznova, pasivno i često o situacijama koje su izazvale negativne emocije i stavlja se fokus na te emocije. Ruminacija povećava rizik od kardiovaskularnih bolesti.

Anksioznost – pretnja da će nam se nešto loše dogoditi, kao i doživljaj naše nesposobnosti da predvidimo, kontrolišemo ili zadržimo željeno stanje.

Hostilnost – ciničnost, sumnjičavost ili ozlojeđenost prema drugima, i često vodi negativnim socijalnim kontaktima. Kod ovih osoba se povećava aktivnost simpatičkoj nervnog sistema na stres, imaju sklonost ka razvoju koronarne bolesti srca i naprasne srčane smrti.

Povećano razumevanje i značaj psiholoških faktora u prevenciji koronarne bolesti srca dovelo je do većeg izučavanja i primene psihoterapijskih intervencija zbog povoljnih efekata na kardiovaskularni sistem. Psihoterapijske intervencije utiču na uspešno prevladavanje stresa, simptome depresivnosti, anksioznosti, na razvoj pozitivnih psiholoških faktora kao što su vitalnost, fleksibilnost, pozitivna energija, entuzijazam, koji su povezani sa zdravljem i boljim ishodom bolesti (Salovey i sar, 2000).