Psihologija danas

Anksioznost izazvana korona virusom

Da li se osećate anksiozno povodom korona virusa? Kako virus korona nastavlja globalno širenje i broj dijagnostifikovanih slučajeva COVID-19 i dalje raste, anksioznost vezana za epidemiju takođe raste. Iako je...

Pročitajte >>>

Da li stres i tuga mogu da „slome“ srce?

Da li srce može da se slomi? Od kojih kardiovaskularnih bolesti mogu da obole oni koji imaju probleme sa psihom i kako ova stanja svesti utiču na naše zdravlje?

Pročitajte >>>

Nespavanjem do izlečenja depresije

Terapija nespavanjem koja je do sada pokazala uspešnost u lečenju od 70 odsto podelila je stavove psihijatara širom sveta.

Pročitajte >>>

Strah od prvog seksualnog iskustva

Strah od prvog seksualnog iskustva je normalan. Zapitali smo se šta je to što nas zapravo muči na ovu temu. Psiholog Milica Mikić Grčkarac pisala je na ovu temu.

Pročitajte >>>
Depresiju treba razlikovati od normalne tuge. Pod uticajem tragičnih događaja i normalni ljudi mogu osećati duboku tugu i bol, dakle, mogu i oni biti intenzivno tužni, ali imaju normalan uzrok. To je normalna depresija, normalna tuga. U depresiji "normalnih" svet je bezvredan, kod patoloske depresije bolesnik sam sebe dozivljava bezvrednim. Depresija normalnih postepeno prolazi, jer kod normalnih ljudi svaka emocija vremenom gubi na intenzitetu..

Muškarci lakše pobeđuju depresiju i ređe su povratnici

Depresiju treba razlikovati od normalne tuge. Pod uticajem tragičnih događaja i normalni ljudi mogu osećati duboku tugu i bol, dakle, mogu i oni biti intenzivno tužni, ali imaju normalan uzrok....

Pročitajte >>>
Zaboravljanje je normalan proces i da nije njega, naš mozak bi bio pretrpan informacijama koje mu nisu potrebne. Međutim, zaboravljanje se nekada javlja u većoj meri nego što je to uobičajeno i tada može biti veoma frustrirajuće. Intenzivnije zaboravljanje može biti posledica umora, problema sa štitnom žlezdom, upotrebe alkohola, depresije ili prosto starenja.

Zašto zaboravljamo, kada se zabrinuti i kako unaprediti pamćenje

Zaboravljanje je normalan proces i da nije njega, naš mozak bi bio pretrpan informacijama koje mu nisu potrebne. Međutim, zaboravljanje se nekada javlja u većoj meri nego što je to...

Pročitajte >>>

Nije dovoljno zlostavljati, nego to snimiti i pokazivati

Ono što se promenilo je da je vršnjačko nasilje postalo vidljivije. Da sad nije dovoljno samo zlostavljati, nego to snimiti, pokazati, pohvaliti se pretpostavljam… dobiti lajkove, dislajkove, komentare, deljenja, postati...

Pročitajte >>>
Promene raspoloženja su normalna pojava i u zavisnosti od raznih faktora, kao što su stres, promene, različite okolnosti na poslu, u porodici i slično, te promene će biti manje ili više česte i intenzivne. Problem se javlja kada promene raspoloženja postanu toliko česte i jake da remete svakodnenvno fuknkcionisanje i odnose sa ljudima. Tada se verovatno radi o nekom ozbiljnijem mentalnom poremećaju ili nekom telesnom stanju koje ih uzrokuje.

Česte promene raspoloženja

Promene raspoloženja su normalna pojava i u zavisnosti od raznih faktora, kao što su stres, promene, različite okolnosti na poslu, u porodici i slično, te promene će biti manje ili...

Pročitajte >>>
Termin depresija je postao veoma popularan i često korišćen među laicima, pa se se ovaj termin često olako koristi tako što se svaka tuga i nezadovoljstvo nazivaju depresijom. Ovakvo baratanje terminima unosi konfuziju i može imati negativne posledice i po one koji samo tuguju, što predstavlja normalan proces koji je moguće samostalno prevazići, ali i po one koji imaju mentalni poremećaj - depresiju i koje to što su "svi depresivni" može sprečiti da sami potraže pomoć.

Kako razlikovati depresiju od tuge

Termin depresija je postao veoma popularan i često korišćen među laicima, pa se se ovaj termin često olako koristi tako što se svaka tuga i nezadovoljstvo nazivaju depresijom. Ovakvo baratanje...

Pročitajte >>>
S obzirom na to da polno prenosive bolesti predstavljaju tabu temu i da ih prati jaka stigma, razgovori o tome mogu biti veoma neprijatni, naročito ako ste Vi ti koji treba da saopštite da patite od neke polno prenosive bolesti. Ipak, veoma je važno da podelite tu informaciju sa svojim (potencijalnim) partnerom da biste oboje preduzeli neophodne mere zaštite i/ili lečenja. Kako bi razgovor prošao sa što manje neprijatnosti i kako bi ishod bio što povoljniji, potrebno je da razgovor bude obavljen u adekvatnom trenutku i na pravi način.

Kada i kako reći partneru da bolujete od polno prenosive bolesti?

S obzirom na to da polno prenosive bolesti predstavljaju tabu temu i da ih prati jaka stigma, razgovori o tome mogu biti veoma neprijatni, naročito ako ste Vi ti koji...

Pročitajte >>>
Moje iskustvo jeda klijentima treba u proseku dva meseca da zakažu seansu pošto su dobili preporuku i odlučili kog terapeuta će da pozovu. Malo je drugačije kada su deca upitanju i ovaj proces javljanja i zakazivanja prve seanse je mnogo kraći.

Kako izgleda psihoterapija

Moje iskustvo je da klijentima treba u proseku dva meseca da zakažu seansu pošto su dobili preporuku i odlučili kog terapeuta će da pozovu. Malo je drugačije kada su deca...

Pročitajte >>>
Svaka trudnoća i dolazak novog deteta podrazumevaju značajne fizičke i emotivne promene i promene životnog stila, usled novih zadataka sa kojima se roditelji suočavaju. Iako se u društvu podrazumeva da je postati roditelj najlepši trenutak u životu, ovo iskustvo je kao i svaka životna promena veoma zbunjujuće i stresno. Nekada je posledica toga i postporođajna depresija koju karakterišu intenzivna osećanja tuge, praznine i krivice, često plakanje, doživljaj preplavljenosti, bes, pa čak i razmišljanja o samoubistvu.

Postporođajna depresija

Svaka trudnoća i dolazak novog deteta podrazumevaju značajne fizičke i emotivne promene i promene životnog stila, usled novih zadataka sa kojima se roditelji suočavaju. Iako se u društvu podrazumeva da...

Pročitajte >>>
Posttraumatski stresni poremećaj (PTSP) predstavlja anksiozni poremećaj koji se javlja kod nekih osoba nakon što su bile izložene opasnom događaju. Osobe koje pate od posttraumatskog stresnog poremećaja osećaju napetost i strah čak i kada nisu više u opasnosti.

Posttraumatski stresni poremećaj (PTSP)

Bilo koja osoba može oboleti od posttraumatskog stresnog poremećaja u bilo kom periodu života. Simptomi i potpuno razvijena klinička slika posttraumatskog stresnog poremećaja mogu se pojaviti odmah nakon stresnog događaja,...

Pročitajte >>>
Psihijatri su lekari koji su specijalizovani za bavljenje mentalnim zdravljem. Psihijatar je doktor medicine, što znači da je to osoba koja je završila Medicinski fakultet i specijalizaciju iz psihijatrije.Kako su psihijatri lekari, u lečenju mogu koristiti farmakoterapiju, što je jedna od glavnih razlika u odnosu na pomažuće profesije. 

Psiholog, psihoterapeut, psihijatar ili savetnik, kome se obratiti za pomoć?

Psihijatri su lekari koji su specijalizovani za bavljenje mentalnim zdravljem. Psihijatar je doktor medicine, što znači da je to osoba koja je završila Medicinski fakultet i specijalizaciju iz psihijatrije.Kako su...

Pročitajte >>>
TA je socijalna psihologija koja se tokom poslednje četiri decenije razvila tako da je postala deo psihoterapije, savetovanja, edukacije i organizacionog razvoja. Ona je zvanično prihvaćena kao psihoterapijski modalitet od strane Evropske asocijacije za psihoterapiju – EAP.

Šta je transakciona analiza?

TA je socijalna psihologija koja se tokom poslednje četiri decenije razvila tako da je postala deo psihoterapije, savetovanja, edukacije i organizacionog razvoja. Ona je zvanično prihvaćena kao psihoterapijski modalitet od...

Pročitajte >>>