Zašto zaboravljamo, kada se zabrinuti i kako unaprediti pamćenje

Naučnici se već dugi niz godina bave načinima na koje naš mozak pamti, kao i pitanjem zašto i kako zaboravljamo. Iako su ova istraživanja dovela do mnogih novih znanja i teorija, ne možemo sa sigurnošću tvrditi na koji način se ovi procesi odvijaju. Ipak, korisno je uzeti u obzir nekoliko različitih teoria koje objašnjavaju kako zaboravljamo, a koje se ne isključuju međusobno, već se dopunjuju, jer nijedna od njih ne može objasniti sve fenomene zaboravljanja.

• Teorija propadanja memorijskog traga govori o spontanom nestajanju informacije koju dugo ne koristimo, pa se gubitak određenih sećanja objašnjava kao izbledeo trag koji se može eventualno ponovo “oživeti” ukoliko počne da se upotrebljava.
• Teorija interferencije pruža objašnjenje gubitka sećanja kao posledicu međusobnog ometanja novih i starih informacija i ovo ometanje je intenzivnije u onoj meri u kojoj su informacije međusobno sličnije. Dakle, ukoliko učimo neke nove sadržaje, oni mogu da ometaju prisećanje nekih starih, sličnih sadržaja (retroaktivna interferencija), a nekada stari sadržaji mogu onemogućavati ili otežavati da usvojimo nove, slične informacije (proaktivna interferencija).

• Teorija neuspeha prizivanja informacija se odnosi na nemogućnost prisećanja određenog sadržaja, iako on nije trajno izgubljen. Prema tome, kada se pojavi adekvatna asocijacija, osoba može da se seti informacije koju do tada nije mogla da “dozove”.
• Teorija neuspešnog pohranjivanja informacija je teorija koja govori o nemogućnosti prisećanja nekih informacija kao posledice toga što informacija u prvi mah uopšte nije dovoljno dobro zapamćena. Ova teorija počiva na ideji da je za sve informacije koje usvajamo potreban period konsolidacije, odnosno vreme da se ta informacija sačuva u dugotrajnoj memoriji. Nekada taj proces može biti prekinut preusmeravanjem pažnje na nešto drugo. Pored toga, naša pažnja je ograničena, pa mi ni ne usmeravamo pažnju na sve detalje, a samim tih ih i ne zapamtimo dovoljno dobro.
• Teorija potiskivanja je specifičan oblik, može se reći motivacionog zaboravljanja jer se ono javlja u slučajevima kada postoji neka trauma u iskustvu koja proizvodi veliku uznemirenost. Neretko se dešava da se ljudi ne sećaju traumatičnih iskustava, a to je posledica svesne ili nesvesne potrebe da se ovaj događaj “izbriše” iz sećanja i da se ne misli o njemu.

Sve prethodne teorije (osim teorije potiskivanja) objašnjavaju normalne i uobičajene procese zaboravljanja. Svi se svakodnevno susrećemo sa nemogućnošću da se nečega setimo i to je sasvim uobičajeno, čak i korisno svojstvo našeg mozga. Ne bi bilo ekonomično da naš mozak pamti sve sa čime se susrećemo. U tom slučaju, bio bi pun beskorisnih i suvišnih informacija i bilo bi potrebno mnogo više vremena i napora da se setimo onih koje su nam potrebne.

Uobičajeni uzroci intenzivnijeg zaboravljanja

Pored uobičajenog procesa zaboravljanja, postoje određeni uslovi i uzroci koji dovode do pojačanog zaboravljanja. Oni mogu biti relativno lako rešeni, ukoliko osoba obrati pažnju.

• Umor i manjak spavanja. Kada smo umorni i neispavani mnogo nam je teže da se prisetimo nečega. Uopšte su smanjene koncentracija i pažnja, a neispavanost takođe utiče i na promene raspoloženja i anksioznost, što sve doprinosi lošijem pamćenju i prisećanju.
• Lekovi. Zaboravljanje može da bude nuspojava konzumiranja različitih vrsta lekova. Tako recimo antidepresivi, sedativi ili lekovi za povišen krvni pristisak mogu oslabiti pažnju i pamćenje i izazivati zbunjenost. U ovim slučajevima je dobro obavestiti lekara o ovom neželjenom efektu.

• Snižena aktivnost štitne žlezde. Nedovoljna aktivnost štitne žlezde može uticati na pamćenje, a pored toga može remetiti i kvalitet sna i izazivati depresiju. Oba stanja dodatno nepogodno utiču na pamćenje.
• Alkohol. Konzumacija velikih količina alkohola dovodi do takozvanih “rupa” u sećanju. Prilikom hronične upotrebe alkohola dolazi do mnogo češćeg zaboravljanja koje se dešava i kada osoba nije akutno pod uticajem alkohola. U slučaju hronične upotrebe može doći i do Korsakovljevog sindroma koji karakterišu konfabulacije, odnosno praznine u sećanju koje osoba popunjava izmišljenim sadržajima, čega nije u potpunosti svesna.
• Anksioznost i stres. U situacijama u kojima smo napeti, koncentracija je oslabljena i sva pažnja je usmerena na izvor stresa ili anksioznosti. Zbog toga dolazi do teškoća da se nove informacije usvoje ili da se prizovu stare. Tipičan primer je student koji se zbog anksioznosti ne može setiti onoga što je naučio kada dodje na ispit.
• Depresija. Pored intenzivne tuge, bezvoljnosti i povlačenja u sebe, zaboravnost je takođe jedan od znakova depresije, odnosno, često je njena posledica.

Zaboravljanje kao posledica starenja

Tokom mladosti ljudi uglavnom ne pridaju veliki značaj povremenom zaboravljanju i uglavnom nisu zabrinuti. Međutim, kako stare, ljudi više obraćaju pažnju na ovakve “propuste” i strahuju od toga da su to znaci demencije, Alchajmerove bolesti i slično. Ipak, važno je znati da je intenzivnije zaboravljanje znak starenja i da ono nije isto što i demencija. Zaboravljanje koje je povezano sa starenjem je posledica:

1. Normalnog procesa deterioracije hipokampusa (regije u mozgu koja učestvuje u formiranju i prizivanju sećanja),
2. Sniženja nivoa hormona i proteina koji štite moždane ćelije i stimulišu rad nervnog sistema,
3. Sniženog nivoa protoka krvi do mozga, što dovodi do slabljenja pamćenja, a utiče i na druge kognitivne sposobnosti.

Znaci normalnog zaboravljanja povezanog sa starošću

Ključna razlika između zaboravljanja kao fenomena starenja i zaboravljanja kao simptoma demecije je što u prvom slučaju ne dolazi do značajnog pada fukncionalnosti. Dakle, zaboravljanje ne narušava sposobnost osobe da samostalno funkcioniše i obavlja svoje uobičajene aktivnosti. Ovo su znaci zaboravljanja povezani sa starošću, a koji ne predstavljaju indikatore rizika od demencije:

• Povremeno zaboravljanje gde ste ostavili stvari koje stalno koristite, kao što su ključevi ili naočare,
• Povremeno zaboravljanje zašto ste ušli u određenu prostoriju
• Zaboravljanje imena poznanika ili permutovanje imena ljudi iz okruženja,
• Povremeno zaboravljanje nekih dogovora ili sastanaka,
• Lak gubitak pažnje,
• Zaboravljanje onoga što ste pročitali ili detalja nekog razgovora,
• Osećaj da Vam je nešto “na vrh jezika”.

Znaci demencije i kada treba potražiti pomoć lekara

Već je implicirano u pretkodnom odeljku da kada se radi o demenciji, za razliku od normalnog zaboravljanja, postoji ozbiljno narušavanje funkcionalnosti osobe i dovodi se u pitanje njena mogućnost da se u potpunosti sama brine o sebi. Dakle, demecija uključuje narušavanje dve ili više intelektualnih sposobnosti kao što su pamćenje, jezik i govor, zaključivanje i donošenje odluka ili apstraktno mišljenje. Simptomi koji mogu indikovati demenciju su sledeći:

• Zaboravljanje i nemogućnost obavljanja uobičajenih aktivnosti (plaćanje računa, briga o ličnoj higijeni, oblačenje),
• Nemogućnost da se identifikuju ili opišu slučajevi u kojima se javlja problem sa pamćenjem,
• Gubitak orijentacije čak i na veoma poznatim mestima i nemogućnost da se prate uputstva,
• Učestalo zaboravljanje reči ili njihova pogrešna upotreba,
• Učestalo ponavljanje istih fraza i priča u toku jednog razgovora
• Socijalno neadekvatno ponašanje,
• Nesposobnost donošenja ispravnih i racionalnih odluka.

Dakle, kada se jave ovakvi simptomi i kada pamćenje i druge kognitivne funkcije postanu tako ozbiljno narušene da značajno utiču na posao, svakodnevne aktivnosti i socijalne interakcije, potrebno je obratiti se lekaru zarad dijagnostikovanja. Češće će član porodice ili blizak prijatelj pre uočiti ove simptome, nego sama osoba, pa je važno da ih, ako ste u toj poziciji, uzmete za ozbiljno i preduzmete potrebne mere.

Kako unaprediti pamćenje

Vođenje računa o sopstvenim navikama je veoma važno za održavanje fizičkog i mentalnog zdravlja. Osim što se na taj način održava vitalnost celokupnog organizma, ove navike značajne su i kao prevencija slabljenja kognitivnih funkcija.

• Kvalitet spavanja je veoma važan za pamćenje. Tokom spavanja dolazi do konsolidacije primljenih informacija, pa deprivacija sna može remetiti ovaj proces, a takođe remeti proces rasta neurona hipokampusa, pa nastaju problemi sa pamćenjem i koncentracijom.
• Adekvatna ishrana je važna za zdravlje celokupnog organizma, pa tako i za pamćenje i kognitivne funkcije. Voće, povrće, hrana bogata omega-3 mastima je dobra za održavanje memorije, a ništa manje nije važno ni šta pijete. Velike količine alkohola će uticati veoma negativno na Vaše pamćenje.
• Socijalna interakcija zahteva aktivaciju mozga i pomaže u redukovanju stresa i depresije (oba utiču negativno na pamćenje).
• Fizička aktivnost značajno smanjuje rizik od razvoja demencije i veoma je važna za održavanje vitalnosti mozga i za njegov kapacitet da održi već uspostavljene neuronske veze, kao i da stvara nove.
• Mentalna aktivnost podrazumeva da obratite pažnju na to da svakog dana isplanirate i neku aktivnost koja će “vežbati” Vaš mozak. To može biti rešavanje ukrštenica ili sudokua, biranje novih puteva kada se ide na isto mesto, čitanje novina i knjiga, bavljenje nekim hobijem i slično.