Nespavanjem do izlečenja depresije

U ovom članku govorimo o metodi lečenja depresije koja je podelila mišljenja psihijatara. Ovu metodu sprovode lekari u Italiji koji savetuju određenu grupu pacijenata da ne spavaju kako bi izlečili mentalno oboljenje - depresiju. Kako piše BBC, nepavanje u lečenju ove rasprostranjene mentalne bolesti je deo radikalnog lečenja depresije koje može biti u vezi sa bipolarnim poremećajem.

Podeljena su iskustva pacijentkinje Norma, koja se obratila bolnici San Rafaele u Milanu. Prepisani lekovi joj nisu bili od pomoći protiv depresije koju je doživljavala pored bipolarnog poremećaja. Kada je čula za inovativnu vrstu terapije, Norma je odlučila da je isproba u borbi protiv, kako ona kaže, 'raka duše'.

Kako izgleda lečenje depresije u bolnici San Rafael?

Pored antidepresiva, psihijatri u bolnici San Rafael u Milanu, pacijenti ostaju budni tokom čitave noći i upravo ovo im pomaže u poboljšanju raspoloženja i lečenju depresije. Više od 1.000 pacijenata je do sada primilo terapiju uskraćivanjem sna u okviru redovnog lečenja i ono je dostupno u sklopu italijanske nacionalne zdravstvene zaštite.

"Bila sam zabrinuta zato što kad god se osećam loše, samo želim da spavam. Ovde kad vas uhvate da spavate, ne daju vam. Shvatila sam da bi to trebalo da pomogne, pa sam prihvatila", kaže Norma. Ostala je budna tri noći, raspoređeno na nedelju dana, a potom ostala u bolnici još 17 dana kako bi se oporavila. "Bilo je u početku veoma teško", kaže Norma. "Ali na kraju sam se osećala kao da su mi ubrizgali nešto u vene, zato što sam se osetila mnogo dobro. Bila sam više u miru sa sobom, spokojnija, opuštenija".

Lekari kažu da terapija uskraćivanjem sna može da ima fantastičan efekat kad se radi pod strogim medicinskim nadzorom, sa pozitivnim ishodom po 70 odsto pacijenata.

"Vidimo da je našim pacijentima bolje posle lečenja", kaže Frančesko Benedeti, psihijatar u ovoj bolnici. "Ostaju dobro, vraćaju se svojim poslovima. Razmišljali su o samoubistvu, a sada odlaze kući da ponovo počnu da rade", dodaje.

"Pacijenti veoma često dođu kod nas i kažu: bespomoćan sam, ništa više ne može da se učini", kaže Benedeti. "To je savršen pacijent za isprobavanje ovog najefikasnijeg, brzog, šokantnog metoda lečenja za popravljanje njegovog raspoloženja".

Benedeti priznaje da ne deluje kao pametna ideja ljude koji su već na ivici zdravog razuma držati budnima čitavu noć. "Može da deluje kontra-intuitivno: kad osoba koja nema bipolarni poremećaj ostane budna čitavu noć, ona se uglavnom oseća gore narednog dana", kaže on. Ali on naglašava da za ljude sa bipolarnim poremećajem, pod određenim okolnostima, uskraćivanje sna može da učini upravo suprotno. Može da ima pozitivan uticaj na serotonin, ključni hormon povezan sa osećanjima blagostanja i sreće, i pomogne da se resetuje pacijentov ciklus sna-budnosti. On praktično tvrdi da to može da deluje kao moćan antidepresiv. Pacijenti se pažljivo nadgledaju da to kod njih ne bi pokrenulo maničnu fazu.

Da bi se uverio kako, i da li, to funkcioniše, BBC je posmatrao malu grupu pacijenata podvrgnutih ovom metodu lečenja. Oni su morali da ostanu budni 36 sati, tri puta za nedelju dana. Kako bi ubili to vreme, pacijenti su sastavljali slagalice, ćaskali, gledali TV i, naravno, pili kafu - bilo je to, na kraju krajeva, u Italiji. Kad im je bilo teško da održe oči otvorene, izlazili bi u šetnju u baštu ili bi se umivali hladnom vodom. Jedna od pacijentkinja, Rejčel, imala je strategiju - ona je u sitne sate štrikala. Šezdesetjednogodišnji Đorđo, električar, ima bipolarni poremećaj poslednjih 20 godina. Isprobao je konverzacijsku terapiju i brojne lekove, od čega ništa nije pomoglo, tako da očajnički želi da nađe nešto što funkcioniše.

Terapija svetlom

U tri sata ujutru, pacijenti se odvode u sobu sa jakim svetlima koja oponašaju dnevnu svetlost i "varaju" ljude tako da misle da je sunčani letnji dan.

"Primetili smo da je prekretnica za raspoloženje, trenutak kad počnu da osećaju efekat antidepresiva, rano ujutru. Posle tretmana svetlom u tri sata, oni obično počinju da se osećaju malo bolje", kaže Benedeti.

Terapija svetlom ponavlja se i po danu, a nekad i nedeljama kasnije. Uz sve to, pacijenti dobijaju litijum, uobičajeni stabilizator raspoloženja, da bi se održala uzlazna putanja.

Ne postoje garancije da će terapija biti efikasna za svakoga. Za Đorđa, prvih nekoliko sesija nije imalo očekivani rezultat. Iako se druge noći uskraćivanja sna osećao manje depresivno, posle prve noći redovnog sna osećao se tužno.

"Đorđo je veoma težak bolesnik - i to je isto tako razlog zašto se ova vrsta lečenja primenjuje u bolnici. Želimo da budemo sa pacijentima kad se nađu na toboganu promene raspoloženja", rekao je Benedeti.

On i dalje smatra da to vredi isprobati, naročito kod onih pacijenata kod kojih lekovi više ne deluju.

Čak i za Normu to baš nije bilo idilično putovanje - ona je iskusila recidiv posle prve terapije 2016. godine i prošla tretman još dva puta - ali se svaki put pohvalila istim pozitivnim efektom. I sveukupno posmatrano, ona smatra da joj je to izmenilo život.

Terapija uskraćivanjem sna smatra se kontroverznom u psihijatrijskoj zajednici.

Neki Benedetija opisuju kao pionira, dok drugi kažu da njegovi dokazi prosto nisu dovoljno ubedljivi. I sve ove godine otkako traje ovaj program, na njemu nije sproveden zlatni standard testiranja: randomizirano kontrolno ispitivanje, RCT, kako bi se dokazalo da on funkcioniše.

"Kad ljudi razvijaju neko lečenje oko koga su veoma entuzijastični, tu mogu da se pojave razne vrste pristrasnosti i mi zato moramo da ih testiramo", objašnjava Džon Gedes, profesor psihijatrije sa Univerziteta u Oksfordu.

"Mislim da je ideja spajanja uskraćivanja sna sa terapijom svetla i postojećim terapijama kao što je litijumska, stvarno dobra. Sada moramo da vidimo standardne dokaze randomiziranog kontrolnog ispitivanja, uz pomoć velikog broja pacijenata, što će nam omogućiti da izvučemo zaključak da je ovo efikasan metod lečenja."

BBC se nije uverio ni u šta slično stopi uspešnosti od 70 odsto, a posle tri meseca nijedan od četvorice pacijenata koje smo posmatrali nije se pohvalio značajnijim poboljšanjem. Ali koncept je stekao sledbenike širom sveta i neki oblik uskraćivanja sna koristi se u Norveškoj i Japanu, a za njega postoji ozbiljno interesovanje i u SAD. Jedno malo ispitivanje pokrenuto je i u Velikoj Britaniji. U međuvremenu, lekari upozoravaju da ova terapija ne sme da se isprobava bez medicinskog nadzora.