Ranko Milanović iz Bajine Bašte: Imam Kronovu bolest i živim život sportiste

Ranko Milanović je naš sagovornik iz Bajine Bašte, radi u Nacionalnom parku Tara, a već 25 godina živi sa dijagnozom Kronove bolesti. Sama dijagnostika je, kao i kod većine, trajala i bilo je brojnih pogrešnih procena. Ranko se priseća perioda kada je dobio dijagnozu, a to su bile devedesete godine prošlog veka – period kada su zapaljenske bolesti creva bile manje poznate nego danas. Pored osnovne dijagnoze, ima i neke druge komplikacije koje zapaljenske bolesti creva nose sa sobom – imao je perianalnu fistulu, enteropatijski artritis, kožne i zlobne manifestacije, anemiju, kao i specifične ekceme koji su posledica Krona.

Prvi simptomi

Prve simptome je primetio u petom razredu osnovne škole, a to su uglavnom bili bolovi u stomaku, česte stolice, dijareje i gasovi, što su tipični simptomi ove bolesti, ali nije bilo krvi i simptomi su se pripisivali stomačnom virusu. Takođe, Ranko navodi još jedan simptom koji na prvi pogled ne asocira na zapaljenske  bolesti creva, a to je upala pluća koju je imao i do dva puta godišnje. Kasnije, došao je do zaključka da postoji povezanost sa Kronom, te naš sagovornik navodi: „Verujem da je organizam bio iscrpljen i samim tim sklon različitim zdravstvenim problemima. Nisam imao bronhitis ali sam imao sam teške upale pluća, a kada sam išao u gimnaziju to je došlo u akutnu fazu i ležao sam u bolnici u Užicu. Poslat sam pod sumnjom na reumatsku groznicu, bio sam tamo dve nedelje na kraju sam otpušten bez konkretnog objašnjenja i rešenja, a simptome sam imao čak tri godine. Moji simptomi tada nisu ozbiljno shvaćeni jer je doktorka smatrala da samo izbegavam školu, što je rekla i mojim roditeljima. Tada smo prešli preko toga, ali pravi problem sa njenim stavom se desio kada je ta ista doktorka podnela prijavu lekarima koji su me pripremali za operaciju na Institutu za majku i dete. Dakle, situacija je tada bila takva da mene spremaju za operaciju, a načelnik zove moje roditelje i polemiše sa njima da li je meni uopšte potrebna operacija.“

Često je imao povišenu telesnu temperaturu i opšte zdravlje se nije popravilo narednih par meseci, što je dodatno iscrpljivalo organizam. Prva važna promena se dešava kada dr Ivica Stanković već na prvom pregledu posumnja na zapaljenske bolesti creva. Nakon osnovnih, ali ovog puta ciljanih analiza, Ranko 1999. konačno dobija svoju dijagnozu Kronove bolesti.

Lečenje Kronove bolesti pre 25 godina

Zapaljenske bolesti creva se i danas smatraju retkim bolestima, ali danas svako poznaje nekoga sa ovom dijagnozom, tako da se o toj temi više govori, drugačije se pristupa lečenju i imamo znatno više terapija nego pre 25 godina. Tada se još uvek smatralo da je hrana jedan od faktora koji utiču na razvoj bolesti, a to je sada prevaziđeno mišljenje. Nije postojala striktna dijeta, a laktoza je bila na crnoj listi. Ranko objašnjava je slušao savete lekara koji su tada ishranu tumačili kao uzrok, ali je ipak pokušavao da pronađe neki sopstveni režim ishrane. Do personalizovanog režima je došao tako što je vodio dnevnik ishrane i tumačio kako stomak reaguje na određenu hranu. Upravo je ovo način na koji današnjim pacijentima savetuju da započnu svoje putovanje sa Kronovom bolešću.

Lečenje je i tada izgledalo slično kao i danas – najpre kortikosteroidi, to je bio Pronizon, a onda Pentasa. Međutim, sam početak lečenja se poklapa sa bombardovanjem i nestašicom lekova: „Tada je bila prava muka nabaviti lekove. Lekovi su se nabavljali preko rođaka, poznanika, iz Nemačke, Rusije...“

Kronova bolest može da se poveže i sa reumatskim problemima

Nakon 5 godina mirnog lečenja, simptomi Kronove bolesti su se primirili, ali se javljaju reumatski problemi. Najpre, sve je ukazivalo na to da njegov problem sa kolenima nema nikakve veze sa zapaljenskim bolestima creva. Međutim, nakon više lekara i različitih mišljenja, došli su do zaključka da Kronova bolest može da izazove i ovakve probleme. Ranko se u ovom trenutku priseća bavljenja sportom u osnovnoj školi: „Karate su bile moje interesovanje dok sam bio tinejdžer i želeo sam da se time bavim profesionalno. Međutim, nakon operacije creva sam prestao da trenitam - ne po preporuci lekara ili zbog zabrane intenzivne fizičke aktivnosti, već zbog straha od nekog udarca i pada. Dakle, niko mi nije rekao da moram da prestanem. Tada počinju takvi problemi sa kolenima da ja ne mogu da čučnem. Kada se vozim, imam bolove i dok sedim, a to mi je predstavljalo veliki problem. Ulazim u akutnu fazu kada u jednom momentu nisam mogao da stojim na nogama. Ubrzo nakon rođenja prvog sina odlazim na VMA, gde i ostajem neko vreme zbog izuzetno teških simptoma. Svakom lekaru kod kog sam dolazio zbog problema sa kolenima sam naglašavao svoju osnovnu dijagnozu. Međutim, svi su preko toga prelazili i nisu povezivali sa zapaljenskim bolestima creva. Kada sam došao kod reumatologa u Užicu, dr Jovićević me je na osnovu izgleda pitala da li imam neku zapaljensku bolest creva. Terapija koju mi je tada prepisala je bila slična onoj koju sam primao od gastroenterologa. Tada, 2013. godine počinjem da se lečim kod dr Tarabara i dr Milenkovića i počinjem da primam biološku terapiju uz koju ulazim u remisiju.“

Relapsi i komplikacije

Priseća se perioda kada je tragao za svojom dijagnozom: „Kada mi je otkrivena dijagnoza, moji roditelji su tražili da obiđemo ne samo lekare, već i sve što su čuli da može da mi pomogne - od bioenergetičara do travara. Svakakve varijante sam isprobao, mada sam u nekom momentu prestao da verujem da bilo šta od toga može da mi pomogne. Moja majka je u svemu videla nadu, a meni je bilo žao da je odbijem pa sam poštujući njenu želju isprobao razne metode.“

Što se tiče ishrane, nije eliminisao mnogo namirnica, već se pristup više odnosilo na način pripreme – izbegavao je prženo i zaprške, a jela se isključivo sveža hrana. Nakon srednje škole dolazi fakultet, tada se 5 godina hranio u menzi i nije imao probleme. Kako kaže, može sve da pojede i nema burne reakcije, ali ipak izbegava sve što nadima i uznemiruje stomak, kao što je pasulj.

Imao je relapse par puta, a ponavljali su se na svakih pet-šest godina. Nakon poslednje hospitalizacije 2013. godine, doktor Tarabar je rekao da na ovaj način lečenja samo odlažemo operaciju, a ne možemo da je izbegnemo. Prognoza je bila da će se na svakih pet-šest godina dešavati relaps, ali već celu deceniju Ranko provodi u mirnom stanju. Navodi  da je zapostavio svoje lečenje zbog okolnosti koje su ometale lečenje, kao što je virus Korona, i nije išao na redovne kontrole, a sada je osetio da je vreme da se „vrati u sistem“ i ponovo prima biološku terapiju. Terapija koju sada prima jesu Remsima i Imuran, a zadovoljan je kako utiču na njegov organizam.

Sport i Kronova bolest

Kada je dobio dijagnozu Kronove bolesti, Ranko je imao 16. godina, a to je bio period kada je aktivno trenirao karate i bio na širem spisku za reprezentaciju. Zbog dijagnostike je izostajao sa treninga, a putovanja su u tom momentu bila otežana zbog čestih potreba za toaletom. Priseća se da je u oktobru 1998. godine bio u Holandiji na takmičenju, a već u januaru je imao dijagnozu  koja je promenila njegov odnos prema ovom sportu. Kaže da ga niko nije diskriminisao zbog tog stanja, ali problem je bio u prekidu ustaljenog ritma i padu motivacije: „Brzo sam se ja stabilizovao i pomirio se sa tim da je to dijagnoza sa kojom ću živeti - bolje ili gore, to je bilo i do mene. Što se tiče škole i drugara, niko mi nije pravio problem u smislu da sam bio mimo društva, svi su imali razumevanja i bili su fer. Danas na to više na to gledam kao na neko prateće stanje nego da sam bolestan i imam neka ograničenja. Takođe, imam taj neki borbeni karakter pa verujem da se zato sve lepo posložilo u moju korist.“

Kada su se pojavili reumatski problemi, prestao je sa bilo kakvom vrstom rekreacije. Čak 7-8 godina je proveo uz minimalne fizičke aktivnosti i onda se 2018. godine organizovala prva trka tribalion – trka sa preprekama, na koju odlazi sa sinom koji se takmičio u dečijoj kategoriji. Upravo tada, probudila mu se ljubav prema sportu i ponovo počinje sa redovnim treninzima. Prve dve godine trči kraće distance, a od 2020. godine prelazi na planinske trke i posvećuje se intenzivnijim treninzima. Danas živi život sportiste, a Kronova bolest ga u tome ne sprečava: „Imam 41. godinu, treniram 4-5 puta nedeljno i planiram da mi ukupna distanca bude 40-50 km nedeljno. Idem na planinske trke koje su zaista iscrpljujuće i naporne za organizam, a šalim se da kada me zaboli koleno da ne znam da li me boli zbog neke povrede ili zbog bolesti.“

Trke u prirodi su lepe i interesantne, a Ranko Milanović se u poslednje vreme bavi organizacijom trka na Tari – Tara Ultra Trail, te se zaista posvećuje trčanju na profesionalan način. Nije imao naročite simpatije prema finišerskoj medalji, sve dok nije trčao na Durmitoru: „Trka od 37 km na 3300 m uspona – samo po sebi zvuči zastrašujuće. Trku je od 130 takmičara završilo 35 i to je trka na koju sam ponosan jer sam je završio. Bilo je na drugim trkama mnogo boljih rezultata, ali na ovoj je mnogo ljudi diskvalifikovano jer nisu uspeli da ispoštuju vreme, a na pola staze je dosta ljudi odustalo. Ko je bio na Durmitoru zna kako je to surov i kamenit teren. Popularne su i maratonske distance. Prošle godine sam istrčao trku od 70 km u Istri, a takve trke imaju okrepne stanice pa mi se dešavalo da uzmem neku hranu koja mi ne prija, ali moram nešto da pojedem. Desi mi se da tokom trke imam grčeve ali ne odustajem!“

Poruka pacijentima

Kada primetite neke simptome zapaljenskih bolesti creva, kao što su prolivkaste ili krvave stolice, javite se gastroenterologu na pregled – može da bude nešto bezazleno, ali može da bude i ozbiljna dijagnoza koju treba tretirati na vreme. IBD pacijenti dosta vremena izgube na opštoj praksi i lutaju za dijagnozom uz objašnjenja da je to stomačni virus, stres... „Što se mene tiče, ovo je bolest sa kojom se živi. Jeste teška bolest, jeste nepredvidiva, ali kada neko dobije ovu dijagnozu ne treba da se predaje, već mora da prilagodi način života i da nauči da sluša organizam. Mora da se pliva i da se ide uz vodu, a ne da se prepustimo da nas voda nosi“, poručuje nam Ranko.