Koronarografija

Koronarografija je visokodiferentna, visokospecifična, invazivna kardiološka dijagnostička procedura kojom se pomoću sofisticirane radiološke aparature prikazuju srčani krvni sudovi ili koronarne arterije, koje srcu donose arterijsku krv. Izvodi se specijalnim kateterom i primenom kontrastnog sredstva

Primenu nalazi kod koronarne bolesti, akutnog infarkta miokarda (kada može biti u službi spašavanja života pacijenta), kao i kod ishemijske bolesti srca. Procedura je brza, bezbolna i prihvatljivog rizika, pogotovo u slučajevima kada može spasiti ćivot pacijenta.

Čemu služe koronarne arterije?

To su arterije koje u vidu kruna obavijaju srčani mišić pa mu na taj način dovode kiseonik i hranljive sastojke. Srčani mišić ima dve arterije – levu i desnu koronarnu arteriju, koje izlaze iz početnog dela aorte. Leva koronarna arterija, ili glavno stablo, ubrzo se deli na dve grane. Te dve grane zajedno s desnom koronarnom arterijom čine tri glavne srčane arterije.

Snimanje koronarnih arterija - Koronarografija

Koronarografiju izvode kardiolozi. Sama koronarografska procedura sastoji se u tome da se punkcijom femoralne arterije u području (obično) desne prepone, uvodi posebno dizajniran kateter i vodi retrogradno kroz navedenu arteriju i aortu do samih ušća koronarnih arterija.

Preko njega se u koronarnu arteriju ubrizgava rendgenski kontrast koji ispuni arteriju celim njenim tokom, i prikaže eventualna suženja. Snimanje se vrši na koronarografskom stolu, koji ima pokretni deo na kom leži pacijent.

Na posebnom nosaču nalazi se RTG-cev, smeštena ispod pacijenta, a receptor RTG zračenja je iznad pacijenta, pa RTG-zraci prolaskom kroz tkiva budu oslabljeni zavisno od gustine tkiva, ili u ovom slučaju bivaju zaustavljeni kontrastom u koronarnim arterijama.

Snima se novim kardio-angiološkim aparatima, sa digitalnim ravnim detektorom (Digital Flat Panel Detector) koji omogućava odličan kvalitet slike. Dobijeni nalaz se snima na CD-u radi dodatne analize.

Pacijent mora mirovati do drugog dana ujutru, kada se zavoj skida, pacijent ustaje i spreman je za normalnu aktivnost. 

 

Čemu služi dijagnoza postavljena nakon koronarografije?

Na osnovu ovog nalaza, osim definitivne dijagnoze koronarne bolesti, omogućeno je planiranje lečenja. Ono podrazumeva usmeravanje pacijenta na interventnu kardiološku proceduru (perkutanu transluminalnu koronarnu angioplastiku-PTCA- i ugradnju stenta), ili hiruršku revaskularizaciju miokarda, tj. bypass (bajpas) operaciju.

Imajući u vidu da je oboljenje kardiovaskularnog sistema glavni uzrok smrtnosti u Srbiji, pravovremeno javljanje kardiologu je obaveza svakog pacijenta koji oseti smetnje. Koronarografija je prvi korak u preciznoj dijagnostici koji će pomoći da se ove ozbiljne bolesti na vreme leče.


Pogledajte sva pitanja i odgovore u vezi sa koronarografijom.


 


Podeli tekst:

Dr Sonja Ilić je specijalista fizikalne medicine i rehabilitacije u Beogradu. Stručnjak u primeni mezoterapije u cilju terapije bola.

Povezani tekstovi:

Broj komentara: 8

  1. Fitnete 27.10.2023

    Puno mi znači, moji rezutati su jako loši sve u vezovo i upalu u krvi 52 pst estogeni povišeni, trob ifak sve odjednom. Kakve su šanse za izlečenje i gde da se lečim. Šta savetujete? Hvala.


  2. Laki 25.08.2023

    Kao se izboriti sa hematomom, plavilom posle pregleda koronarnog u desnog preponi?


  3. Dragica mitrovic 27.07.2023

    Treba da radim koronarografiju, kako sam shvatila, sa ugradnjom stenta. Lečena sam od akutne limfobkasne leukemije od 2015. do kraja 2017. godine, da bih već januara 2018. imala operaciju leve dojke zbog kancera. Postoji li rizik za rad koronarografije? Inače moj najveći problem je uporan kašalj. Sa plućima je sve u redu


  4. Dragan 08.12.2022

    LK normalnih dimenzija,blago hipertroficnih zidova,hipokinezija distalen polovine anteriornog zida


  5. Obrad Savic 14.02.2022

    Godine 2011 sam na Dedinju operisan na srcu kada su mi ugrađena dva baj-pasa: Kada je uobičajeno da uradim Koronarografiju kako bi ustanovio kako stoje baj pasovi i zasto imam povisen pritisak. Hvala


  6. zvonko filipovic 19.03.2021

    Koliko je rizično pri Koronarografiji srca da ostane sporedna krvni sud sa začepljenjem 99%.što je upisano na crtežu.


  7. Mile 06.03.2019

    Zanima me koje komplikacije mogu da se jave nakon ugradnje stenta?


  8. Ivan Jovanović 16.06.2008

    Imam 30 godina i pre mesec dana sam radio koronarografiju na Institutu za koronarne bolesti Kliničkog centra Srbije. 

    "Slučajnim nalazom" na EKG-u se pokazala ishemija posle lekarskog pregleda na koji sam otišao jer sam imao bolove u predelu grudne kosti i jaku upalu grla ( zato ono slučajni nalaz). 

    Nalaz je bio uredan što se tiče infarkta usled zakrčenja krvnih sudova, ali mi je konstatovan intramuskularni most-bridge na grani leve arterije.

    Most nije velikog stepena, ali me interesuje koliko to može biti opasno?


Vaš komentar nam je veoma dragocen, molimo upišite ga ovde