Čak i nizak nivo rekreacije poboljšava mentalno stanje tinejdžera

Gojaznost u bilo kom životnom dobu se obično povezuje sa brojnim zdravstvenim problemima, od dijabetesa i hroničnog umora do komplikacija sa srcem. Adolescenti sa viškom kilograma takođe su izloženi većem riziku od nezadovoljstva sopstvenim izgledom, otuđenja od društva i niskog samopouzdanja.

Zato je dr Geri Goldfild (Gary Goldfield), psiholog, klinički istraživač u Dečijoj bolnici Instituta za istraživanja u istočnom Ontariju i vanredni profesor na katedri za pedijatriju Univerziteta u Otavi, rešio da otkrije kako rekreacija može da utiče na ove faktore kod tinejdžera, a rezultati njegove studije objavljeni su u časopisu Journal of Pediatric Psychology.

,, Prvo što kažem tinejdžerima koji se bore sa telesnom težinom i njihovim roditeljima je da zaborave na vagu’’, kaže dr Geri Goldfild. ,, Ova deca se već suočavaju sa dovoljno problema kao što su maltretiranje i pritisak koji vrše njihovi vršnjaci! Ova nova studija dokazuje da je čak i nizak nivo rekreacije preporučljiv za mentalno zdravlje.’’

Trideset adolescenata starosti između 12 i 17 godina nasumično su odabrani da dva puta nedeljno idu na laboratorijske vežbe koje su podrazumevale vožnju kućnog bicikla i muziku po njihovom izboru ili interaktivnu video igru po izboru u periodu od 10 nedelja. Sve vežbe su nadgledane i vršene malim do umerenim intenzitetom. Muzika ili interaktivna video igra korišćene su da odvuku pažnju od bilo kakve nelagode tokom vežbanja, ali učesnici su mogli da prestanu sa vežbanjem kada god to požele tokom 60 minuta koliko je trajao ceo trening. Zatim su tinejdžeri prenosili svoje utiske o elementima psihosocijalnog funkcionisanja kao što su sposobnost izvršenja školskih obaveza, socijalna sposobnost, sportska sposobnost, izgled tela i samopouzdanje.

Iako je došlo do neznatnih fizičnih razlika između grupa za vežbanje, tinejdžeri su izjavili da im se popravila sposobnost izvršenja školskih obaveza, socijalna sposobnost i nekoliko markera izgleda tela, uključujući samopouzdanje povodom izgleda i težine. Prema rečima dr Goldfilda, rekreacija je izazvala poboljšanje slike o telu, socijalnog i akademskog funkcionisanja, što je dovelo do poboljšanja na psihološkom planu i može da pomogne u borbi protiv zadirkivanja i diskriminacije zbog telesne težine i predrasuda koje se često ispoljavaju prema gojaznoj deci, što može da ima poguban uticaj na njihov emotivni život.

,, Ovde se radi o psihološkim prednostima poboljšanja kondicije kao rezultata umerenog nivoa rekreacije - a ne o promeni telesne težine ili količini masti u telu’’, nastavlja dr Goldfild. , ,Ako možete makar minimalno da uvećate fizičku aktivnost i kondiciju, time možete da poboljšate svoje mentalno zdravlje. Učenjem dece da se fokusiraju na zdrav i aktivan stil života, ona se fokusiraju na nešto što mogu da kontrolišu.’’