Pozitivna strana uticaja vršnjaka

Nova studija govori da na nivo fizičke aktivnosti dece najviše utiču navike u vežbanju njihovih najbližih prijatelja. Uticaj vršnjaka može da bude veoma moćan, a ponekad i pozitivan.

Na primer, druženje sa aktivnijim vršnjacima može da navede decu na vežbanje, što njihovu mrežu prijatelja čini potencijalnim sredstvom za promovisanje zdravih navika i smanjenje gojaznosti.

Ovo tvrde istraživači pod vođstvom Sabine Gezel (Sabina Gesell), asistenta profesora pedijatrije na Vanderbilt fakultetu za medicinu u svom članku za časopis Pedijatrija. Naučnici su proučavali mreže prijatelja starosne dobi od 5 do 12 godina u programu posle nastave. Koristeći uređaj koji liči na pedometar i meri najsitnije pokrete mišića, istraživači su pratili kako se menja fizička aktivnost među decom u periodu od 12 nedelja.

Na početku programa deca se nisu dobro poznavala međusobno, tako da su istraživači mogli da prate kako deca stvaraju i raskidaju prijateljstva i kako su te promene uticale na nivo njihove fizičke aktivnosti. Ispostavilo se da je taj uticaj veliki: tokom vremena koje su deca provela u programu, najsnažniji faktor koji je uticao na to koliko vremena provode u umerenoj ili jakoj fizičkoj aktivnosti bio je nivo aktivnosti njihovih četvoro do šestoro najbližih prijatelja.

Mreže prijatelja pomažu da deca više vežbaju

Deca su čak promenila nivo vežbanja za oko 10% kako bi se bolje uklopila sa onima u svom krugu. Deca koja su se družila sa aktivnijim učenicima težila su da se njihova fizička aktivnost poveća, dok su ona koja su se družila sa decom koja više sede postala manje aktivna. Imamo dokaze da se deca ugledaju, prilagođavaju ili imitiraju kako bi bila slična svojim prijateljima, kaže Gezelova. To je veoma interesantno zato što smo videli značajne promene u nivou aktivnosti za samo 12 nedelja.

Rezultati su ohrabrujući i zato što navode na zaključak da postoji potencijalno jeftin i efektan način da se promeni ponašanje dece i smanji gojaznost. Umesto oslanjanja na organizovane programe vežbanja ili ,,zatrpavanja’’ dece porukama da se pokrenu, upoznavanje sedentarne dece sa onom aktivnijom bi moglo da pomogne da deca ustanu sa sofe. Iz perspektive javnog zdravlja, to bi značilo stvaranje grupa kao što su programi posle nastave ili grupe u zajednici sa decom koja vole da vežbaju tako da onda druga deca mogu da postanu aktivnija imitirajući ih.

Čak i deca u dnevnom boravku mogu da imaju koristi. Nedavna studija je potvrdila da su deca u dnevnom boravku aktivna samo oko 2% do 3% vremena koje tamo provode. Gezelova kaže da bi ovi rezultati mogli da budu od pomoći u obezbeđivanju preko potrebnog novog načina borbe protiv epidemije gojaznosti.

Mreže prijatelja utiču i na ostale aspekte života

Gezelova će uskoro započeti sledeću fazu istraživanja, koja će odrediti koliki uticaj jedno aktivno dete može da ima na ponašanje svojih manje aktivnih vršnjaka u razredu. Ovo nije prva studija koja analizira ,,prenošenje’’ efekta mreže prijatelja. Prethodne studije su pokazale kako mreža prijatelja neke osobe može da utiče na sve: od uvećanja telesne težine ili ostavljanja pušenja, do stepena usamljenosti i sreće. Međutim, Gezelova je prva koja ovaj fenomen proučava kod dece. Ovo je nov pristup prevenciji gojaznosti, kaže Gezelova. Trenutno nijedan pristup koji teži da smanji gojaznost ne daje rezultate, tako da nam je potreban nov pristup. Društveno okruženje ima veći značaj nego što smo mislili i to bi trebalo da iskoristimo.

S obzirom da se deca sve više međusobno povezuju, bilo u ličnom ili virtuelnom kontaktu, mreže prijatelja mogu da imaju veliki uticaj na brojne aspekte njihovog ponašanja i dobrobiti. Korišćenje ovih mreža u detinjstvu da bi se podstaklo vežbanje – a možda i drugi pozitivni oblici ponašanja – moglo bi da pomogne deci u dugoročnom smislu, pretvarajući ih u zdravije odrasle osobe.