Antibiotici za dermatološku primenu

Oboljenja kože mogu biti posledica brojnih etioloških faktora. U egzogene etiološke faktore se ubrajaju razni fizikalni agensi: mehanički (udarac, pritisak, grebanje), kalorijski (toplota, hladnoća), aktinički (zraci sunčevog spektra), rendgen zraci, zraci različitih veštačkih izvora), hemijski (kiseline, baze, kozmetički, razni drugi industrijski proizvodi, lekovi), biološki agensi (bakterije, gljivice, virusi, bleda treponema, bacil tuberekuloze).

Od endogenih faktora često se ističe značaj različitih materija koje svojim prisustvom u organizmu obolelog izazivaju imunološki odgovor. Ubrajaju se različita stanja hipo i avitaminoze, poremećaj funkcija endokrinih žlezda, razni poremećaji metabolizma, nasleđe, psihološki faktori. Veliki broj živih uzročnika bolesti (bakterije, virusi, gljive) može dovesti do lokalne (kožne) ili opšte (sistemske) infektivne bolesti.

Gentamicin je baktericidni antibiotik iz grupe aminoglikozida. Deluje na gram-negativne bakterije kao što su Pseudomonas aeruginosa, Escherichia coli, Enterobacter spp., indol-pozitivni i indol-negativni sojevi Proteusa, bakterije iz rodova Klebsiella, Serratia, Citrobacter, Providencia, Campylobacter, Brucella, Moraxella, salmonele, šigele i neke gram-pozitivne bakterije kao što su stafilokoki  i Listeria monocytogenes.

U dermatologiji se koristi u obliku masti ili krema u slučajevima primarnih i sekundarnih bakterijskih kožnih infekcija, infekcija potkoleničnih ulkusa i inficiranih promrzlina.

Iako se gentamicin slabo resorbuje kroz kožu, kada mažemo velike površine kože, gentamicin u organizmu može postići tako visoke koncentracije (4 µg/ml) da deluje ototoksično, naročito u male dece i starijih osoba. U takvim slučajevima se ne sme koristiti kod trudnica. Ponekad, koža može biti lagano nadražena, ali ne treba prekidati lečenje. Retko nastaje fotosenzibilizacija.

Izolovan je iz kulture Streptomices fradiae i spada u aminoglikozide. Uglavnom se sastoji od sulfatnih soli parova epimera koji su označeni kao neomicin B i neomicin C . Odnos neomicina B i C je promenljiv. Neomicin A naziva se neamin. Neomicin B i neomicin C razlikuju se samo u stereohemijskoj građi. Neomicini su po građi srodni streptomicinu, ali umesto 1, 3-gvanidino grupe imaju aminošećerne ostatke.

Deluje na gram negativne bakterije, pa se zato često kombinuje sa antibioticima koji imaju delovanje na gram pozitivne bakterije (bacitracin).

Neomicin ima širok spektar delovanja, ali i vrlo nezgodnu manu da je vrlo toksičan za slušni živac i bubrege. Može izazvati nepovratnu totalnu ili delimičnu gluvoću. Zato se primenjuje lokalno, tj u mastima i kapima za oči, za rane, kod infekcija kože, sluznice, uha, oka i sl. Treba istaći da ni neomicin nije imun na pojavu rezistencije. Zbog toga se kombinuje sa drugim antibioticima (bacitracin, polimiksin). Osim sa njima kombinuje se i sa lokalnim anesteticima i antiinflamatornim lekovima u obliku kapi za oči i masti kod tretmana lokalnih infekcija. Lokalni anestetici zautavljaju bol, a antiinflamatornim lekovi ublažavaju upalu.

Koristi se u lečenju kožnih bolesti koje su uzrokovane bakterijama, kao što su epidermalne piodermije (grupa impetiga), epidermodermalne piodermije (grupa folikulitisa), pre svega za sprečavanje širenja infekcije, sekundarno inficirane površinske rane, opekotina, čireva, sprečavanja sekundarnih piokoknih infekcija na već ranije zahvaćenoj koži (herpes simpleks, herpes zoster, iza uboda insekata itd.) i sprečavanje infekcija postoperativne rane. Dolazi u obliku masti, krema ili mikstura.

Upotreba na velikim površinama oštećene kože nije dopuštena, zbog mogućnosti sistemske resorpcije i na taj način štetnog delovanja antibiotika u preparatu. Ne sme se upotrebiti na površini koja obuhvata više od 20 % ukupne površine kože, radi mogućnosti apsorpcije. Sistemska apsorpcija je moguća pre svega, kod upotrebe na otvorenim ranama, opekotinama i čirevima.
Moguće nuspojave jesu lokalni nadražaj, oticanje, svrab, koprivnjača, kontaktni dermatitis ili superinfekcija. Mogućnost sistemskih nuspojava (štetno delovanje na bubrege i sluh) kod lokalne primene je mala, ali ne može se sasvim isključiti.

Bacitracin je antibiotik izolovan iz kulture bakterija Bacillus subtilus. Bacitracin je smeša sličnih cikličnih polipeptida. Sastoji se od tri komponente - bacitracin A , bacitracin B i bacitracin C. Zbog činjenice da uglavnom deluje na gram-pozitivne bakterije, bacitracin se često koristi u kombinaciji s neomicinom ili polimiksinima, koji deluju na gram-negativne bakterije. Zbog činjenice da je otrovan za bubrege vrlo se retko koristi u obliku injekcija. Ali, vrlo se često koristi u obliku masti ili mikstura radi sprečavanja i lečenja infekcija kože ili oka, pogotovo nakon manjih infekcija. U obliku tableta se koristi samo i isključivo u slučajevima pseudomembranoznog kolitisa kog uzrokuje bakterija Clostridium difficile.

Bacitracin deluje bakteriostatski i baktericidno, zavisno od koncentracije i osetljivosti bakterija na njega. Blokira ugrađivanje aminokiselina i nukleotida u zid bakterije. Ukoliko je bakterija osetljiva na bacitracin tada sporo razvija otpornost na bacitracin. Aktivan je protiv mnogih Gram-pozitivnih bakterija i protiv nekih Gram-negativnih bakterija. Gram pozitivni spektar uključuje stafilokoke, streptokoke, anaerobne koke, klostridije i korinebakterije. Gram negativni spektar uključuje gonokoke, meningokoke i fuzobakterije. Ostali osetljivi mikroorganizmi jesu Treponema pallidum, T. vincenti i Actinomyces israelii.

Koristi se u lečenju i sprečavanju infekcija kože bakterijama u obliku masti i mikstura, često u kombinaciji sa ostalim antibioticima ili antiinflamatornim lekovima.
Upotreba na velikim površinama oštećene kože nije dopuštena, zbog mogućnosti sistemske resorpcije i na taj način štetnog delovanja antibiotika u preparatu. Sistemska apsorpcija je moguća pre svega, kod upotrebe na otvorenim ranama, opekotinama i čirevima.

Moguće nuspojave jesu lokalni nadražaj, oticanje, svrab, koprivnjača, kontaktni dermatitis ili superinfekcija.

Hloramfenikol je niskomolekularni, pretežno lipofilni antibiotik, širokog spektra delovanja i pogodan je za primenu na koži. Nekada je intenzivno primenjivan i za sistemske infekcije ali zbog izrazite toksičnosti (izaziva jaku aplastičnu anemiju i po život opasne promene krvne slike - aplaziju koštane srži) primenjuje se uglavnom lokalno.

Derivat je dihloroctene kiseline a deo molekula mu je i nitrobenzen. Mehanizam delovanja: hloramfenikol snažno prekida biosintezu proteina isključivo kod bakterija i to većine gram-negativnih i većine gram-pozitivnih bakterija. Može delovati i na one mikroorganizme koji se infiltriraju u same ćelije domaćina.

Ako se hloramfenikol primeni lokalno u obliku masti ili kreme tada se postiže dobra terapijska koncentracija u koži, a prodiranje kroz kožu u krvotok je vrlo malo, pa ne postoji opasnost od sistemskog delovanja.

Dolazi u obliku masti i to u kombinaciji sa hlostridiopeptidazom. To je enzim koji čisti rane razgrađujući nekrotično, odnosno oštećeno tkivo i njegovim uklanjanjem omogućava granulaciju i epitelizaciju rane. Time se hloramfenikolu omogućava potpunije delovanje. Koristi se kod tretiranja upaljenih i inficiranih rana, rana koje teško zarastaju, razderotina, termičkih i hemijskih opekotina, promrzlina i dr. Ne sme se primenjivati kod trudnica, dojilja, novorođenčadi (pogotovo nedonoščadi),  kod bubrežnih bolesnika i bolesnika sa bolestima jetre.