Rod Enterobacter pripada porodici Enterobacteriaceae i sastoji se od četiri vrste: E.aerogenes, E.cloacae, E.georgoviae i E.sakazaki.
Sve vrste Enterobactera su Gram negativni bacili koji su nepravilno raspoređeni u vidnom polju mikroskopskog preparata. Imaju peritrihijalno raspoređene flagele. Kapsulu sintetiše samo jedan deo sojeva Enterobactera. Pripadaju grupi fakultativno anaerobnih bakterija i lako se kultivišu in vitro (na jednostavnim hranljivim podlogama). Imaju somatski O - antigen i flagelarni H - antigen, a inkapsularni sojevi K - antigen. Široko su rasprostranjeni u prirodi: u zemljištu, vodi i nekim namirnicama. Povremeno ili stalno kolonizuju digestivni trakt ljudi i životinja ulazeći u sastav fiziološke mikroflore.
Patološki (medicinski) značaj
Vrste iz roda Enterobacter izazivaju oportunističke infekcije u slučaju prolazne ili trajne imunodeficijencije domaćina, kolonizacije novih tkiva i porasta virulencije. Najčešće izazivaju infekcije urinarnog trakta, mada nisu retke ni primarne ili sekundarne infekcije respiratornog sistema. Poslednjih godina Enetrobacter postaje sve značajniji uzročnik intrahospitalnih infekcija naročito kod imunodeficijentnih pcijenata i na odeljenjima za lečenje opekotina.
Mikrobiološka dijagnostika
Bakterije iz roda Enetrobacter najčešće se izoluju iz fecesa, urina, sputuma i brisa rane. Materijal se zasejava na endo agar, krvni agar i jednu od podloga za obogaćivanje rasta. Zasejane hranljive podloge se inkubiraju, a zatim se ispituju mikroskopske, kulturelne, fiziološko-biohemijske i eventualno antigenske osobine izrasle bakterijske kulture.
Lečenje
Produkcija beta - laktamaza i razvoj nekih mehanizama za inaktivaciju antibiotika i hemioterapeutika ima za posledicu nastanak rezistencije kod određenog procenta sojeva Enterobactera. Zato je najbolje antibiotsku terapiju oboljenja izazvanih vrstama iz roda Eneterobacter uskladiti sa rezultatima antibiograma.
