Bol u leđima od A do Š iz ugla fizioterapeuta

Nedavno sprovedeno istraživanje ukazalo je na to da 9 od 10 ljudi barem jednom u svom životu oseti bol u donjem delu leđa. To je problem sa kojim se moje kolege i ja ubedljivo najčešće srećemo u našoj praksi.

Sa Milošem Makarićem, fizioterapeutom i specijalistom manuelnih tehnika, razgovarali smo o uzrocima bola u leđima, najboljoj prevenciji tog bola, kao i o tome za koje bolove u leđima je indikovana fizikalna terapija, a kada ona ne bi smela da se sprovodi. 

• Bol u leđima i kada je vreme za prvi pregled
• Prevencija i lečenje bola u leđima
• Trudnoća i bol u leđima
• Najčešći uzroci bola u leđima (lumbago, diskus hernija, išijas)
• Vanredno stanje i bol u leđima

Bol u leđima i kada je vreme za pregled

Postoji nekoliko negativnih faktora koji utiču na pojavu bola u leđima, a dugotrajno sedenje je definitivno jedan od faktora koji na taj bol ima izrazito veliki uticaj. Tako da, u današnje vreme, kada je većina poslova sedatornog tipa i kada se osobe mnogo manje kreću, pojava bola u leđima je sve češća pojava.

Za koje vrste bola u leđima se fizikalna terapija smatra indikativnom? 

Fizikalna terapija je indikovana i daje najbolje rezultate kod patologija koje su uzrokovane degenerativnim ili mehaničkim faktorom.

Degenerativna oboljenja kičmenog stuba predstavljaju:

• diskopatija i diskus hernija- patologije koje pogađaju intervertebralni diskus,
• spondiloza, spondiloartroza, unkartroza koje pogađaju kičmeni pršljen.

Mehaničke povrede kičmenog stuba su uzrokovane delovanjem jake spoljne sile. To su povrede i prelomi kičmenih pršljenova do kojih mogu dovesti jaki udarci, padovi sa visine, saobraćajne nesreće i slično.

Bolovi u kičmenom stubu uzrokovani raznim infekcijama ili malignitetom se NE LEČE fizikalnom terapijom, naprotiv, fizikalna terapija u ovakvim slučajevima je strogo kontraindikovana. Baš iz ovog razloga, precizna I tačna dijagnostika nam je od presudnog značaja.

Kada je vreme da se osoba javi fizioterapeutu u vezi sa bolovima u leđima?

Kao i kod svih ostalih patologija u medicini, najbolje je da se problem dijagnostikuje u ranoj fazi. Pacijent bi trebalo da se javi na pojavu prvih simptoma, ali kod problema bola u leđima to je baš redak slučaj. Uglavnom pacijenti svoj problem pokušavaju da tretiraju sami - raznim analgeticima I antiinflamatornim kremama i tek kada to ne dovede do željenih rezultata, javljaju se nama.

Uzimanje analgetika i krema na svoju ruku nije toliki problem, ne može u velikoj meri da naškodi pacijentu, ali ne može ni da mu pomogne. U slučaju bola u donjem delu leđa, veći problem predstavlja samostalno i nestručno vežbanje, gde pacijenti u fazi akutnih bolova pokušavaju vežbama jačanja da reše problem i tako dovedu do još većih oštećenja i samim tim i većih bolova.

Vežbe jačanja jesu jedan od vidova terapije za bol u leđima, ali su strogo zabranjene u fazi akutnog bola, one se sprovode tek nakon prestanka akutnog bola.

Kako izgleda pregled kod fizioterapeuta?

Fizioterapeut, prilikom pregleda, uzima u obzir fukcinalni status pacijenta. To su procene:

• posture pacijenta,
• obima pokreta,
• mišićne snage,
• napetosti mišića,
• mobilnosti zglobova…

Pri tome se procenjuje uticaj ovih faktora na bol pacijenta. Prema tome, na pregledu kod fizioterapeuta često možete čuti da su vam slabi mišići trupa, nefleksibilni mišići zadnje lože, da torakalna mobilnost nije dobra, da je mobilnost desnog kuka lošija nego mobilnost levog, da je prisutan izražen spazam paraertebralne muskulature…

Fizioterapeut na pregledu uviđa direktne uzroke koji dovode do bola i kroz terapiju deluje direktno na njih. Samim tim, kada se reši uzrok koji dovodi do bola, rešava se i bol.

Prevencija i lečenje bola u leđima

Za smanjenje i nestanak bola u leđima, najvažnija je samodisciplina pacijenta. Svaka prevencija i svako lečenje ovih bolova podrazumevaju da osoba bude istrajna i strpljiva, a sa tim dolaze i rezultati.

Koje terapije fizioterapeut koristi za lečenje bola u leđima? Da li tretman bola u leđima boli?

Tretman bola u leđima, kao i tretman svih drugih stanja u fizikalnoj terapiji ne provocira dodatan bol.

Što se tiče terapije, veoma je bitno da se razlikuje terapija u akutnoj fazi (faza intezivnog, oštrog bola koji onemogućava i minimalno kretanje) i terapija u hroničnoj fazi (bol manjeg inteziteta, tupog karaktera koji se pojačava u toku ili nakon fizičke aktivnosti ili dugotrajnih napornih radnji).

• U akutnoj fazi se koriste analgetske i antinflamatorne fizikalne procedure (struja, laser, ultrazvuk, lagane relaksacione tehnike) i sve one imaju za cilj smanjenje bola i upalnog procesa,
• U hroničnoj fazi se koriste tehnike jačanja muskulature, rastezanja mišića, masaže, korektivne vežbe i slično. To su tehnike koje rešavaju uzrok nastanka problema.

Šta je dobra prevencija za ljude koji se bave teškim fizičkim poslovima ili pak sede za kompjuterom celo radno vreme?

Definitivno su to fizička aktivnost i pokret. To je najmoćnije oruđe u borbi protiv bola u leđima. 

Ipak, moramo znati da nije svaka fizička aktivnost dobra za leđa. Npr. tenis je sport u kome ima mnogo rotacija i uporno se forsira samo jedna strana što kasnije može dovesti do disbalansa mišića; trčanje po tvrdoj podlozi dovodi do povećanih sila kompresije u kičmenom stubu. Zamislite ceo dan sedite u kancelariji, a onda uveče odete na fudbal, sport sa puno kontakata i jakim udarcima.

Vežbe koje u svom programu imaju dosta rastezanja i dosta jačanja mišića stabilizatora trupa su idealna prevencija.

Grupni programi pilatesa su savršena prevencija, plivanje je takođe idealna prevencija bola u leđima, jer je to sport u kome nemamo opterećenje gravitacije, mišići su aktivni, a pokretljivost u zglobovima puna. Takođe, redovne terapeutske masaže će problem mišićne napetosti prevenirati i neće dozvoliti da dođe do jakog spazma mišića koji kasnije u velikoj meri mogu uticati na pojavu bola.

Da li vežbanje u teretani predstavlja dobru terapiju bola u leđima ili možda čak predstavlja faktor rizika?

Vežbanje u teratani da, ali pod kontrolom dobrog trenera koji svoje ciljeve teba da uskladi sa ciljevima vežbača, a cilj svakog vežbača treba da bude život bez bola.

U poslednje vreme puno sarađujem sa personalnim trenerima i mogu vam reći da su u najvećem broju slučajeva to ljudi koji znaju šta rade i koji dosta vremena i truda ulažu u svoju edukaciju i edukaciju vežbača o važnosti i načinu pravilnog vežbanja.

Prošla su vremena kada se teretana vezivala samo za nabildovane ljude koji žele samo dobar fizički izgled i takmičenje ko će više tereta podići. Sada su teretne i treneri prva linija odbrane bola u leđima i mogu vam reći da to rade veoma uspešno.

Da li bi prevalenca bola u leđima mogla biti smanjena ukoliko bi se u vaspitanju dece više pažnje posvetilo pravilnom držanju kičme?

Svakako. Redovni sistematski pregledi kičmenog stuba kod dece školskog uzrasta su najbitnija stvar u prevenciji kod cele populacije, jer tada eventualni problem uviđamo u ranoj fazi i što je najbitnije, u fazi rasta, dok je još moguće uticati na deformitet. Često čujete rečenicu “vežbaj sada da bi kasnije bio lep i prav momak” i to je stvarno istina.

Zdrave navike, pravilno sedenje i pravilna postura se detetu usađuju od malena i zato je veoma bitno uticati na decu dok su još u fazi razvoja.

Postoje li u fizikalnoj terapiji neke nove tehnike, procedure, aparati za tretiranje bola u leđima?

Tehnika je dosta napredovala, iz godine u godinu izlaze aparati najnovije generacije koji se predstavljaju kao svemogući, ali to su sve aparati koji su usmereni samo na smanjenje bola i na uklanjanje trenutnih simtoma.

Nijedan aparat još nije uspeo da zameni, niti da ima tako moćan efekat, kao pravilno preventivno redovno vežbanje.

Trudnoća i bol u leđima

Trudnoća je period kada većina žena oseti bol u donjem delu leđa. Povećano opterećenje na kičmeni stub do kog je došlo usled povećanja telesne težineu trudnoći je nešto za šta muskulatura trudnice nije spremna. Opterećenje tada trpe ostale mekotkivne strukture, dolazi do njihovog prenaprezanja i do pojave bola.

Trudnoća nije period kada treba raditi na jačanju mišića, zato bi bilo dobro u trudnoću ući spreman i sa jakom muskulaturom.

Kada se već bol u trudnoći pojavi, kontraindikovana je primena bilo kakvih fizikalnih procedura. Ono što u našoj praksi radimo, a zaista daje dobre rezultate su blaga relaksaciona masaža (položaj trudnice je sedeći ili ležeći na boku) i primena kinezitejping traka. To su trake koje u sebi ne sadrže hemijske supstance, njihovo delovanje je čisto mehaničko - daju potporu kičmenom stubu i relaksiraju napetu muskulaturu.

Česti uzroci bola u leđima

Veoma često se bolovi u leđima javljaju usled lumbaga, diskus hernije ili išijasa. 

Šta je lumbago i kako se leči?

Lumbago je bol koji je fokusiran samo na donji deo leđa i prati ga ograničena i bolna pokretljivost, spazam paravertebralne muskulature i palpatorno bolna osetljivost tog predela.

Dijagnoza se postavlja kliničkim pregledom, a u slučaju da on nije dovoljan, može se posegnuti za dodatnim dijagnostičkim procedurama. Magnetna rezonanca je dijagnostička procedura koja je zlatni standard za lumbago i ostale probleme bola u leđima.

Fizikalna terapija je veoma uspešna u lečenju lumbaga.

• U akutnoj fazi radi se elektroterapija i ostale analgetske i antinflamatorne procedure,
• U hroničnoj fazi, rade se vežbe fleksibilnosti i jačanje stabilizatora trupa.

Kako izgleda neoperativno lečenje diskus hernije kao čestog uzroka bola u leđima?

Operacija je uvek poslednja opcija u lečenju diskus hernije. Preporučuje se samo u uslovima kada dugotrajna i uporna fizikalna terapija ne da željeni rezultat ili kao apsolutna indikacija u slučaju motornog ispada ili gubitka voljne kontrole mokraćne bešike.

Fizikalna terapija je prva opcija, a ako ona ne da željeni rezultat, pokušava se sa mehaničkim trakcijama, jakim pulsnim terapijama kortikosteroidima ili, u poslednje vreme, ortokin terapijom ili terapijom matičnim ćelijama.

U 95% slučajeva, fizikalna terapija dovede do željenog rezultata i to pre svega uporno i dugotrajno vežbanje sa fizioterapeutom. Vežbe se sastoje od:

• vežbi fleksibilnosti,
• vežbi  jačanja stabilizatora trupa, i
• vežbi posturalne korekcije.

Kako dolazi do upale išijadičnog nerva i kako se taj problem tretira?

Upala išijadičnog nerva je veoma čest problem u našoj praksi.

• Kod mlađih je usko povezana sa diskus hernijom, jer diskalni sadržaj koji je iscureo kod pojave diskus hernije direktno pritiska koren nerva i na taj način dovodi do njegove upale.
• Kod starijih osoba, pritisak na koren nerva je uzrokovan degenerativnim oštećenjem samog pršljena, tj. suženjem lateralnog recesusa.

Lateralni recesus je tunel kroz koji prolazi nerv i usled njegovog suženja, koje uzrokuju ostefitoze pršljena, dolazi do pritiska, a samim tim i upale.

Lečenje se sprovodi antinflamatornim dozama fizikalne terapije kako bi se smanjila upala korena nerva. Ako to ne daje željeni rezultat, često ortopedi pokušavaju sa infiltracijama kortikosteroidnih injekcija direktno u koren nerva. Kada se smanji upala, treba delovati na faktore koji su doveli do toga i korigovati loše životne navike.

Vanredno stanje i bol u leđima

Smanjena fizička aktivnost, koja se javila tokom pandemije korona virusa, je nešto što za posledicu ima mišićnu atrofiju i smanjenje fleksibilnosti mišića. To direktno uzrokuje i lošiju cirkulaciju koja dovodi do lošije ishrane tkiva, tako da je tkivo sklonije povređivanju.

Veoma je bitno da iz ove faze potpunog mirovanja ljudi lagano uđu u fizičku aktivnost i svakodnevna opterećenja. U slučaju da njihov ulazak u svakodnevne aktivnosti i sport ne bude postepen, biće skloniji sindromima preopterećenja i prenaprezanja koja će se najpre odraziti na problem sa njihovim leđima, a onda i na sve ostalo.

Pogledajte sva pitanja i odgovore iz oblasti fizikalne medicine>>>>>