Autologna transplantacija meniskusa

Koleno je jedan od zglobova u telu čoveka koje lako podleže povredama, a jedan od razloga koji može biti i to što se celom težinom oslanjamo na njega. Povreda kolena je nešto što ne mora da se desi odjednom. Trčanje, šetnja i bilo koji sport ili neka druga vrsta traume mogu biti početni uzroci za povredu kolena.

Zglob kolena je jedan od najkompleksnijih zglobova i njega čine tri kosti:

• butna kost,
• potkolenica i
• čašična kost.

Između butne i potkolene kosti nalaze se meniskusi i dva ligamenta. Ove strukture su odgovorne za pokretljivost kolena i njegovu funckiju.

Kako nastaju povrede kolena?

Povreda kolena može da nastane na razne načine, a najčešće to jesu zapaljenski procesi, povrede, statičke deformacije ili degenerativni procesi. Deo koji se povređuje u kolenu su meniskusi ili ligamenti, čija povreda dovodi do jakog bola i nestabilnosti kolena. Povreda kolena se uglavnom dešava sportistima zbog česte izloženosti kolena raznim udarcima i padovima. 

Svaku bol u kolenu, povredu, otok ili sam osećaj nelagodnosti ne treba ignorisati, i treba se javiti ortopedu. Pacijenti kojima je potrebna operacija kolena osećaja jaku bol pri penjanju uz stepenice, hodanju, a moguće je čak i pri mirovanju. Povreda kolena ne znači odmah i operaciju istog, jer postoje i fizikalne vežbe koje mogu da reše problem. 

Ukoliko se nakon uspostavljene dijagnoze, i pokušaja sa fizikalnom metodom lečenja, ne dobije pozitivan rezultat, pristupa se hirurškoj metodi lečenja. 

Povreda meniskusa 

Meniskusi su polumesečaste hrskavice koje imaju značajnu ulogu u kolenom zglobu. Povrede meniskusa najčešće nastaju kod sportista. Udružene su sa povredama ligamentarnog aparata kolenog zgloba. Povreda medijalnog meniskusa je najčešća povreda od svih unutrašnjih povreda kolenog zgloba.

Dve najčešće povrede meniskusa su:

• Longitudinalna pukotina meniskusa je karakteristična da se nalazi vertikalno na površini plato tibije i javlja se najčešće kod mladih osoba. Najčešće se javlja u sportu. Javlja se kao kompletna ili nekomletna povreda meniskusa i paralelno se pruža dugom ivicom meniskusa i razdvaja cirkumferencijalna vlakna. Pukotina srećemo i duž periferije meniskusa ili usamom središnjem delu.
• Horizontalna pukotina karakteristična je za starije osobe sa degenerativnim promenma na meniskusu. Položaj pukotine je paralelno sa gornjom i donjom površinom meniskus. Kada dođe do povrede postoji mogućnost podele meniskusa na dva dela gornji i donji.

Odmah nakon povrede nastaje bol, otok i izliv u kolenom zglobu. Pokreti kolena su ograničeni. Povređeni meniskus može da izazove blokadu kolenog zgloba što se klinički manifestuje nemogućnošću potpune ekstenzije i fleksije kolenog zgloba. U hroničnoj fazi prisutni su bol, povremeni otoci, blokade zgloba, nesigurnost pri hodu i osećaj preskakanja u kolenom zglobu.

Dijagnoza se postavlja se na osnovu anamneze, kliničke slike, objektivnog pregleda, a potvrđuje se magnetnom rezonancom kolenog zgloba.

Lečenje autolognom transplantacijom meniskusa

Povreda meniskusa se, pored klasične metode šivenja, leči i to najuspešnije hirurškom metodom autolognom transpantacijom meniskusa.

Autologna transplantacija meniskusa je hirurška procedura u kojoj se oštećeni ili ruptuirani meniskus u kolenu zamenjuje zdravim delom sopstvenog meniskusa pacijenta. Ova procedura se obično koristi kod pacijenata koji imaju rascep meniskusa koji se ne može popraviti i nisu kandidati za potpunu zamenu meniskusa donorskim tkivom.

Ova procedura se razmatra kod mlađih, aktivnih osoba koje imaju rascep meniskusa koji se ne može popraviti konvencionalnim metodama (kao što je šivanje) i koji imaju značajan bol u kolenu, nestabilnost ili ograničenu pokretljivost. Sopstveno tkivo meniskusa pacijenta se vadi iz drugog kolena u kojem je tkivo manje oštećeno ili iz istog kolena.

Procedura autologne transplantacije meniskusa podrazumeva sledeće:

• hirurg uklanja oštećeni meniskus sa kolena, a zatim kalemljuje zdrav komad meniskusnog tkiva sa drugog dela kolena ili sa drugog kolena pacijenta.
• graft se zatim učvršćuje šavovima kako bi se osiguralo da zaraste na mestu, obezbeđujući prirodniji jastuk i poboljšavajući funkciju zgloba.

Prednosti autologne transplantacije meniskusa

• Korišćenjem sopstvenog tkiva pacijenta smanjuje se rizik od odbacivanja ili komplikacija koje bi mogle nastati korišćenjem tkiva donora.
• Pomaže u obnavljanju stabilnosti i funkcije kolena, potencijalno smanjujući bol i sprečavajući dalje oštećenje hrskavice, što može dovesti do ranog početka artritisa.
• Pomaže u obnavljanju stabilnosti i funkcije kolena, potencijalno smanjujući bol i sprečavajući dalje oštećenje hrskavice, što može dovesti do pojave artritisa.

Rizici i komplikacije 

Kao i kod svake operacije, postoje rizici kao što su:

• infekcija,
• krvarenje i
• komplikacije povezane sa anestezijom.

Takođe, mogu postojati rizici vezani za propadanja grafta ili nepotpunog zarastanja, posebno ako se transplantirano tkivo ne integriše kako treba.

Oporavak od autologne transplantacije meniskusa

Proces oporavka obično uključuje period bez opterećenja na operisanoj nozi ili ograničenja u nošenju tereta, nakon čega sledi fizikalna terapija.

Potpuni oporavak može potrajati nekoliko meseci, a pacijenti će možda morati da modifikuju aktivnosti kako bi izbegli stres na zglobu koloena tokom perioda zarastanja.

Autologna transplantacija meniskusa je napredna procedura koja može biti dobra opcija za pacijente koji žele da izbegnu totalnu protezu kolena u budućnosti i vrate funkciju istog, posebno kod mlađih osoba koje imaju dobru prognozu za izlečenje.