Kako razlikovati tugu od depresije?

Mnogi ljudi kažu za sebe da su ponekad depresivni, iako to zapravo nije slučaj svaki put. U nastavku ćemo razjasniti pojmove tuge i tugovanja, depresivnog stanja i depresije (kliničke). 

Tugu može da oseća svaka osoba

Tuga je neprijatno osećanje koje svi želimo da izbegnemo, ali to često nije moguće. Može biti izazvana je gubitkom neke stvari ili kontakta sa dragom osobom i ona podrazumeva period tugovanja za istim. Ljudi osećaju tugu kada umre njima bliska osoba ili kućni ljubimac, ali može da se radi i o daleko manjim gubicima. Na primer - gubitak posla, krađa automobila, novčani gubitak, kao i različite propuštene prilike u životu.

Osoba koja tugije najpre ima period u kojem je glavni zadatak prihvatanja činjenice da je nešto ili neko izgubljen. Zatim sledi integracija neprijatnog iskustva, i na kraju traženje motiva da se nastavi dalji život sa prihvaćenim lošim iskustvom. 

Kada kažemo da je neko depresivan?

Depresivno stanje takođe nije retkost i verovatno ga upozna većina ljudi tokom života. Depresivno stanje nije depresija u kliničkom smislu. Radi se o prolaznom stanju u kome se čovek oseća neadekvatno u odnosu na okolnosti. 

Depresivno stanje je vrlo intenzivno, može biti znatno disproporcionalno događaju koji ga je izazvao. Nekada se depresivno stanje javlja bez određenog uzroka ili okidača. Za razliku od tuge koja je blaža sa vremenom, depresivno stanje može postati intenzivnije, pa čak i preći u oboljenje - depresiju. 

Depresivno stanje odlikuje gubitak interesovanja za okruženje, većinu aktivnosti i volju za životom. Često se javlja osećanje krivice i neadekvatnosti, te isključenosti iz društva i bližeg okruženja. Depresivno stanje se negativno odražava na koncentraciju i sposobnost učenja, tako da se postojećem problemu pridružuje još niz drugih u vezi sa svakodnevnim funkcionisanjem. 

Saveti za prevazilaženje depresivnog stanja

Da bi osoba prevazišla blaže oblike depresije (situaciona depresija) potrebno je da najpre osvesti da se suočava sa depresijom. Nekada to ne može da se postigne bez podrške okoline i iskrenog razgovora. Kada osoba osvesti svoje stanje i svoje emocije, potrebno je da ima volju da se sa navedenim problemom izbori. 

Osnovne stvari koje treba imati u vidu kada se osoba susreće sa depresivnim stanjem su sledeće:

• Podrška najbližih ljudi je jako važna i zato ne treba nikada potpuno skrivati problem;
• Ukoliko je osoba sklona konzumiranju veće količine alkohola, mora potpuno prestati da to čini;
• Lake fizičke aktivnosti značajno doprinose oporavljanju i izlasku iz depresivnog stanja (duže šetnje, trčanje, plivanje, pilates);
• Slušanje opuštajuće muzike značajno menja atmosferu i raspoloženje;
• Udaljavanje od osoba koje na bilo koji način vrše pritisak na osobu je vrlo značajno i efikasno;
• Detaljno raspremanje životnog i radnog prostora doprinosi poboljšanju raspoloženja;
• Izbacivanje nepotrebnih stvari iz životnog i radnog prostora ima značajan psihološki uticaj u prevazilaženju depresivnog stanja.

Psihološko savetovanje je pravi i najbrži način da se osoba oslobodi depresivnog stanja, kao i da dođe do značajnih uvida o sebi i drugima, čime stvara uslove za značajno popravljanje kvaliteta života.

U toku rada sa psihološkim savetnikom otvara se niz životnih pitanja i dolazi se do dubljih uvida u psihološke probleme i obrasce razmišljanja (i ponašanja) koji su doveli do depresivnog stanja. 

Neophodno je problemima pristupiti ozbiljno, strpljivo i sa upornošću, bez obzira na činjenicu da depresivno stanje može biti prolaznog karaktera. Ako se dobro priđe problemu, depresivno stanje može da bude čak i stimulativno da se dođe do kvalitetnih životnih promena. 

Kada depresija postaje ozbiljan problem?

Ukoliko depresivno stanje traje duže od dve nedelje i produbljuje se, intenzivira kroz loše misli i ideje (suicidne misli), psihomotornu usporenost, neophodno je potražiti stručnu pomoć. Osoba obično pokazuje nezainteresovanost za sebe i svoje svakodnevne potrebe. Depresivna osoba se oseća potišteno, nedostaje joj samopouzdanje, oseća se beskorisno i nebitno u odnosu na ljude iz okruženja. Žali se da oseća intenzivan umor i teško ustaje iz kreveta, čak teško obavlja svakodnevne aktivnosti, poput tuširanja. Tada govorimo o kliničkoj depresiji za koju je često potrebna dodatna medikamentozna terapija u kombinaciji sa psihoterapijom. Depresija kao bolest ima sklonost da recidivira (vraća se), stoga je veoma važno da se obolela osoba po potrebi javlja lekaru. 

Lečenje depresije zahteva upornost, doslednost, kao i podršku bliže okoline. Depresivna osoba treba da ima razumevanje svoje okoline, ali i svaku drugu pomoć da bi se stanje što pre poboljšalo.