Humani papiloma virus, (HPV) infekcija

 Učestalost

Procenjuje se da najmanje 80 - 100% devojaka u dobi između 18 - 25 godina dolazi pri polnom kontaktu u dodir s ovim virusom, dok svega oko 30% devojaka razvija simptome infekcije. Ukoliko se radi o tzv. low-risk tipovima (6, 11, 41, 43, 44) javljaju se genitalne bradavice (condylomata accuminata) koje su zarazne i prenose se polnim odnosom. High-risk tipovi virusa (16, 18, 31, 35, 39, 45, 51, 52, 56) opasni su utoliko što se povezuju s pojavom abnormalnosti epitela vrata materice (cervikalna displazija) u odsustvu bilo kakvih drugih simptoma.

Način prenošenja

Virus se širi direktnim kontaktom sa zaraženom kožom i sluzokožom. Pri tome nije neophodno da postoji oštećenje istih, ali svakako pogoduje infekciji, jer virus lakše dospeva do bazalnih slojeva epitela. Genitalni HPV može inficirati i sluzokožu gornjeg dela respiratornog sistema, konjunktivu oka, ali osnovni rezervoar za sve viruse je definitivno sluzokoža i koža genitalnog trakta oba pola, pa je HPV infekcija najčešće posledica polnog kontakta sa zaraženom osobom. HPV je pronađen i kod devica, tako da za njegov prenos nije neophodan polni odnos u užem smislu obzirom da se virus nalazi i u koži anogenitalne regije. Prosečno vreme od izloženosti virusu do nastanka promene iznosi 3 meseca, ali vrlo je promenljivo i može trajati od nekoliko nedelja do nekoliko godina, što najviše zavisi od imunološkog odbrambenog sistema zaražene osobe.

Klinička slika

Većina ljudi koji imaju genitalnu HPV infekciju ne znaju da su zaraženi. Virus se nalazi u ćelijama kože ili sluzokože i obično ne izaziva nikakve simptome. Kod nekih ljudi više nedelja ili meseci nakon polnog odnosa sa zaraženom osobom pojavljuju se vidljive genitalne bradavice (kondilomi). To su pojedinačne ili brojne ružičaste izrasline različite veličine i oblika na malim usnama, u području okoline vagine, u materici, na grliću materice, na penisu ili skrotumu, oko anusa (čmara) ili na stražnjici. Ako je broj kondiloma umeren, popraćeni su umerenim svrabom. U slučaju većeg broja kondiloma, i ako su grupisani, moguća su krvarenja i tada su kondilomi veoma bolni.

Dijagnoza

Dokazivanje prisutnosti HPV-a obuhvata klinički (ginekološki ili urološki ) pregled, citološki ili histološki pregled kao i korićenje metoda molekularne biologije. HPV se dokazuje uzimanjem brisa vrata materice odnosno uzimanjem brisa mokraćne cevi kod muškarca. Uzima se četkicom ili štapićem obloženim vatom.

Lečenje

Postojeće metode lečenja usmerene su na uklanjanje uočljivih promena na koži i sluzokožama. Uspešnost ovih metoda je različita od slučaja do slučaja. Postupak lečenja je složen. Kondilomi se uklanjaju hirurškim putem: skalpelom ili laserom, kao i krio-, elektroterapijom ili postupkom zvanim LEEP. Druga mogućnost je premazivanje izraslina podofilinom (Podophyllinum). Lokalna aplikacija raznih lekova (antimikotici, kaustici, induktori interferona i sam interferon-alfa) upotrebljavaju se u lečenju, ali zahtevaju nedelje i mesece upornosti i retko daju trajnije rezultate. Nijedan do sada poznati oblik lečenja nije zadovoljavajući, jer se kondilomi uvek iznova javljaju.