Humani papiloma virus spada u rod Papiloma virusa, a u porodicu Papovaviridae. To su DNK virusi čiji genom čini cirkularna dvolančana DNK. Replikacija se vrši u jedru a ćeliju napuštaju lizom. Otporni su na visoke temperature i organske rastvarače. Postoji preko 80 identifikovanih papiloma virusa koji prouzrokuju nekoliko različitih vrsta bradavica kod ljudi: kožne, plantarne, ravne i laringealne papilome, a 30 izaziva polne kondilome. Ukoliko se radi o tzv. low-risk tipovima (6, 11, 41, 43, 44) javljaju se genitalne bradavice (condylomata accuminata) koje su zarazne i prenose se polnim odnosom. High-risk tipovi virusa (16, 18, 31, 35, 39, 45, 51, 52, 56) opasni su utoliko što se povezuju s pojavom abnormalnosti epitela vrata materice (cervikalna displazija) u odsustvu bilo kakvih drugih simptoma.
Put prenošenja
Virus se širi direktnim kontaktom sa zaraženom kožom i sluzokožom. Pri tome nije neophodno da postoji oštećenje istih, ali svakako pogoduje infekciji, jer virus lakše dospeva do bazalnih slojeva epitela. Genitalni HPV može inficirati i sluzokožu gornjeg dela respiratornog sistema, konjunktivu oka, ali osnovni rezervoar za sve viruse je definitivno sluzokoža i koža genitalnog trakta oba pola, pa je HPV infekcija najčešće posledica polnog kontakta sa zaraženom osobom. HPV je pronađen i kod devica, tako da za njegov prenos nije neophodan polni odnos u užem smislu obzirom da se virus nalazi i u koži anogenitalne regije. Prenosi se i vertikalnom transmisijom sa majke na dete gde novorođenče često biva inficirano i dobija laringealne papilome (kondilomi u grlu). Moguće je i širenje kondiloma po telu, tj. prenošenje virusa sopstvenim rukama sa svojih bradavica na neinficirana mesta. Smatra se da osoba koja je jednom zaražena kondilomima nikada ne može potpuno da se oslobodi virusa već samo posle lečenja gubi manifestacije istog, dakle virus je prisutan ali celularna imunost mu ne dozvoljava da se ispolji u vidu bradavica.
Patološki (medicinski) značaj
Većina ljudi koji imaju genitalnu HPV infekciju ne znaju da su zaraženi. Virus se nalazi u ćelijama kože ili sluzokože i obično ne izaziva nikakve simptome.
Kod nekih ljudi više nedelja ili meseci nakon polnog odnosa sa zaraženom osobom pojavljuju se vidljive genitalne bradavice (kondilomi). Nalaze se najčešće u anogenitalnoj regiji, kod muškaraca na prepucijumu, frenulumu, sulcusu coronariusu penisa, na orificijumu uretre (otvor uretre) a kod homoseksualaca na penisu, anusu i donjem delu rektuma (dokle dospeva polni organ pri penetraciji). Kod žena se najčešće nalaze na zadnjem zidu vestibuluma vagine, velikim i malim usnama, perineumu, ređe u vagini i portio vaginalis uteri.
To su obično mekane, izdužene papilomatozne tvorevine, često na peteljci, sa karfiolastom površinom, beličaste ili ružičaste boje. Moguća je sekundarna infekcija, maceracija i krvavljenje, kada se oseća specifičan miris. U početku su mali, kasnije mogu narasti i biti vrlo voluminozni.
Preobražaj kondiloma u rak grlića materice najčešći je kod žena kojima ova bolest i zadaje najviše problema zbog teške pristupačnosti bradavica za lečenje, inficiranosti kanala kroz koji prolazi beba i činjenice da posto su kondilomi bezbolni dugo budu neprimećeni u dubini vagine.
HPV-16, 18, 31, i 45 stvaraju ravne i skoro nevidljive bradavice koje mogu postati maligne dok HPV-6 i 11 predstavljaju najčešće uzročnike kondiloma, lako su uočljivi i ne izazivaju rak. Smatra se da prelaz kondiloma u rak zahteva prisustvo drugih štetnih faktora kao što su zaraženost herpes simpleks virusom, loš imunološki status i pušenje. Osim polnih sluzokoža u teoriji su opisani i kondilomi na usnama i u usnoj duplji kao posledica oralnog seksualnog odnosa sa zaraženom osobom ali je ova pojava u praksi dosta retka
Kod nekih ljudi više nedelja ili meseci nakon polnog odnosa sa zaraženom osobom pojavljuju se vidljive genitalne bradavice (kondilomi). Nalaze se najčešće u anogenitalnoj regiji, kod muškaraca na prepucijumu, frenulumu, sulcusu coronariusu penisa, na orificijumu uretre (otvor uretre) a kod homoseksualaca na penisu, anusu i donjem delu rektuma (dokle dospeva polni organ pri penetraciji). Kod žena se najčešće nalaze na zadnjem zidu vestibuluma vagine, velikim i malim usnama, perineumu, ređe u vagini i portio vaginalis uteri.
To su obično mekane, izdužene papilomatozne tvorevine, često na peteljci, sa karfiolastom površinom, beličaste ili ružičaste boje. Moguća je sekundarna infekcija, maceracija i krvavljenje, kada se oseća specifičan miris. U početku su mali, kasnije mogu narasti i biti vrlo voluminozni.
Preobražaj kondiloma u rak grlića materice najčešći je kod žena kojima ova bolest i zadaje najviše problema zbog teške pristupačnosti bradavica za lečenje, inficiranosti kanala kroz koji prolazi beba i činjenice da posto su kondilomi bezbolni dugo budu neprimećeni u dubini vagine.
HPV-16, 18, 31, i 45 stvaraju ravne i skoro nevidljive bradavice koje mogu postati maligne dok HPV-6 i 11 predstavljaju najčešće uzročnike kondiloma, lako su uočljivi i ne izazivaju rak. Smatra se da prelaz kondiloma u rak zahteva prisustvo drugih štetnih faktora kao što su zaraženost herpes simpleks virusom, loš imunološki status i pušenje. Osim polnih sluzokoža u teoriji su opisani i kondilomi na usnama i u usnoj duplji kao posledica oralnog seksualnog odnosa sa zaraženom osobom ali je ova pojava u praksi dosta retka
Dijagnoza
HPV se dokazuje uzimanjem brisa vrata materice odnosno uzimanjem brisa mokraćne cevi kod muškarca. Ne kultiviše se. Dokazuje se PCR-om.
Lečenje
Postojeće metode lečenja usmerene su na uklanjanje uočljivih promena na koži i sluzokožama. Uspešnost ovih metoda je različita od slučaja do slučaja. Postupak lečenja je složen.
Kondilomi se uklanjaju hirurškim putem: skalpelom ili laserom, kao i krio-, elektroterapijom ili postupkom zvanim LEEP. Druga mogućnost je premazivanje izraslina podofilinom (Podophyllinum). Lokalna aplikacija raznih lekova (antimikotici, kaustici, induktori interferona i sam interferon-alfa) upotrebljavaju se u lečenju, ali zahtevaju nedelje i mesece upornosti i retko daju trajnije rezultate.
Nijedan do sada poznati oblik lečenja nije zadovoljavajući, jer se kondilomi uvek iznova javljaju.
Nijedan do sada poznati oblik lečenja nije zadovoljavajući, jer se kondilomi uvek iznova javljaju.
Povezani tekstovi:
Drugi naziv za mononukleozu je bolest poljupca, a toliko je...
Rota virus je vodeći uzročnik gastroenteritisa odnosno upale...
Koronavirusna bolest (COVID-19) je zarazna bolest koju izazi...
Korona virusi su velika porodica virusa koji mogu izazvati b...
Primena jabukovog sirćeta uništava virus za veoma kratko vreme. Virus prosto ne može da podnese kiselu sredinu.
Vaš komentar nam je veoma dragocen, molimo upišite ga ovde
Bolesti