Knjige

Lokalni anestetici su sredstva koja reverzibilno i privremeno blokiraju prenos nadražaja u perifernim nervima na mjestu primjene. Molekuli lokalnog anestetika sastoje se od aromatičnog dela vezanog estarskom ili amidnom vezom za osnovni bočni lanac. Lokalni anestetici blokiraju započinjanje i širenje akcionog potencijala tako što sprečavaju voltažno-zavisni porast provodljivosti za jone natrijuma. Iako imaju niz različitih nespecifičnih efekata na funkciju membrane, njihov osnovni zadatak je da blokiraju natrijumske kanale. Oni to postižu tako što fizički zatvaraju transmembransku poru i dolazi do interakcije sa reziduama transmembranskog heliksa. Lokalni anestetici blokiraju provodljivost u nervnim vlaknima malog prečnika bolje nego u velikim vlaknima.

Opšti anestetici koriste se kao dodatak hirurškim postupcima da bi se bolesnik uveo u besvesno stanje i izgubio osetljivost na bolne draži. Anestezija je reverzibilna, nespecifična depresija centralnog nervnog sistema (CNS) koju karakteriše amnezija (gubitak pamćenja), analgezija (gubitak osećaja za bol), pad mišićnog tonusa, gubitak refleksnih pokreta, hipnoza i gubitak svesti.

Giht je bolest metabolizma u kojoj je koncentracija urata u plazmi povišena zbog prekomerne produkcije ili narušene ekskrecije purina. Karakteriše se intermitentnim napadima akutnog artritisa izazvanim taloženjem kristala natrijum urata (produkt metabolizma purina) u sinoviji zglobova. Inflamatorni odgovor uključuje aktivaciju kinina, komplementa i sistema plazmina, stvaranje produkata lipoksigenaznog puta kao što je leukotrien B4, kao i lokalnu akumulaciju neutrofilnih granulocita. Oni uklanjaju kristale procesom fagocitoze, što izaziva stvaranje toksičnih kiseoničkih metabolita sa posledičnim lizom ćelije i oslobađanjem proteolitičnih enzima koji oštećeuju tkivo. Kristali urata takođe indukuju stvaranje interleukina-1.

Reumatoidna oboljenja su jedna od najčešćih hroničnih inflamatornih stanja u razvijenim zemljama sveta, a reumatoidni artritis je najčešći uzrok invalidnosti. Promene na zglobovima, koje verovatno predstavljaju autoimunu reakciju, sastoje se od inflamacije, proliferacije sinovije i erozije hrskavice i kosti.

Cisplatin je hidrosolubilni kompleks koji sadrži u centru atom platine okružen sa dva atoma hlora i dve amonijum grupe. Dejstvo mu je slično delovanju alkilirajućih agenasa. Primenjuje se sporom intravenskom injekcijom ili infuzijom.

Antitumoroski antibiotici deluju uglavnom direktno na DNK.

Najvažniji vinka alkaloidi su vinkristin, vinblastin i vindezin. Noviji vinka alkaloid je vinorelbin. Deluju vezujući se za tubulin i inhibiraju njegovu polimerazaciju u mikrotubule, što sprečava stvaranje deobnog vretena i zaustavlja ćelije u metafazi. Njihovo delovanje je moguće isključivo u toku mitoze. Oni takođe inhibišu sve ostale funkcije ćelije vezane za mikrotubule, kao što je fagocitoza leukocita, hemotaksa i sprovođenje nervnih impulsa.

Osnovni lek iz grupe antagonista folata je metotreksat: jedan je od najčešće korišćenih antimetabolita u hemioterapiji kancera.

Vakcinacija predstavlja namerno ubacivanje uzročnika (mikroba) ili njihovih delova u organizam sa ciljem da se izazove reakcija imunog sistema i razvoj otpornosti na te uzročnike, odnosno bolesti. Otkrićem vakcine protiv besnila (i protiv još nekih zaraznih bolesti), Luj Paster je označio početak nove epohe u medicini tako da je borba protiv mnogih zaraznih bolesti, koje su do tada desetkovale stanovništvo, mogla  da počne.

Imunoglobulini su veliki molekuli u obliku slova Y. Postoji 5 glavnih klasa imunoglobulina. Svaka klasa ima jedinstven tip teškog lanca koji se označava grčkim slovom: gamma (IgG), alpha (IgA), mu (IgM), epsilon (IgE), ili delta (IgD). Svaka klasa ima nešto drugačiju ulogu u telu. Najzastupljeniji imunoglobulini u perifernoj krvi su oni klase IgG, nakon kojih sledi IgA i IgM. IgD i IgE su prisutni u malom broju. Laki lanci imunoglobulina označavaju se grčkim slovima kappa (κ) ili lambda (λ).