Knjige

Akutno zapaljenje ždrela se retko javlja izolovano, samostalno, već u sklopu zapaljenskih oboljenja sluznice nosa i sinusa, usne šupljine i krajnika, najčešće kao propratni simptomi kod većine infektivnih bolesti.

Rinitisi su zapaljenja nosne sluznice, koja se ispoljavaju kongestijom nosa, curenjem nosa (rinoreom), kijanjem ili svrabom u nosu. Mogu biti alergijski, infektivni i drugi. U lečenju rinitisa primenjuju se nazalni dekongestivi u obliku kapi ili sprejeva. Takođe, mogu se primeniti i sistemski nazalni dekongestivi. Alergijski rinitis tretira se kao klasična alergija i mora se lečiti lokalnim kortikosteroidima u obliku kapi ili spreja ili se leči sistemskim antihistaminicima.

Psihozomimetici kod konzumenta izazivaju simptome shizofrenije tj. psihoze. Dakle oni imitiraju psihozu pa otuda i takav naziv, psihozomimetici. U psihozomimetička (halucinogena) sredstva zavisnosti spadaju: LSD – dietilamin lizerginske kiseline (trip, acid), THC - tetrahidrokanabinol (aktivna materija u marihuani), PCP - fenciklidin (anđeoski prah), STP - 4-metil-2,5-dimetoksimetilpentilamin, Meskalin - aktivna materija meksičkog kaktusa pejotla, Psilocibin - aktivna materija meksičke gljive teonanakatl, Bufotenin - aktivna materija iz sluzi nekih žaba, Skopolamin - aktivna materija u biljci Datura stramonii.

Zavisnost podrazumeva nesavladivu želju za drogom, jaku želju za nabavljanjem i uzimanjem droge po svaku cenu, sklonost povećavanju doze droge kako zavisnost duže traje. Zavisnost osim opasnosti za zavisnika nosi opasnost i za porodicu i celu društvenu zajednicu. Zavisnost može biti psihička, fizička ili kombinovana.

U psihostimulanse spadau amfetamini i njima slični lekovi, i metilksantini. Amfetamini su stimulansi koji deluju na centralni nervni sistem. Sintetički amfetamini se nazivaju metamfetamini. To je sintetički stimulans mozga koji uzrokuje promene mentalnih i motoričkih funkcija. Danas je u upotrebi metilfenidat.

Psihoze obuhvataju čitav niz oboljenja, ali se naziv antipsihotici – kao i neuroleptici, antishizofrenički lekovi ili veliki trankvilizatori, uobičajeno odnosi na lekove koji se koriste u terapiji shizofrenije. To je jedno od najznačajnijih psihijatrijskih oboljenja zato što se javlja kod mladih osoba, često ima hroničan tok i značajno onesposobljava obolele. U etiologiji shizofrenije veoma je izražen nasledni faktor. Najvažnije kliničke osobine su: deluzije, halucinacije, obično u vidu glasova, poremećaji misli (u vidu prisilno ponavljanih misli, besmislenih rečenica i iracionalnih zaključaka, ponekad praćenih osećajem da se misli nameću ili oduzimanju spoljnom silom), poremećaji ponašanja, socijalno povlačenje, emocionalna indiferentnost.

Parkinsonova bolest je progresivno oboljenje koje se karakteriše poremećajima pokretljivosti. Glavni simptomi su: tremor u mirovanju, koji se najčešće prvo javlja na rukama, rigiditet mišića i usporenost voljnih pojkreta, a često je i praćeno razvojem demencije. Najčešće je idiopatskog (nepoznatog) porekla, ali može biti i posledica šloga, virusnih infekcija ili može biti izazvana lekovima koji smanjuju količinu dopamina u CNS-u (centralni nervni sistem). Poremećena je ravnoteža koncentracije dopamina i acetilholina pri čemu nedostaje dopamin, a acetilholina ima u višku.

Epilepsija je veoma čest poremećaj, kojeg karakterišu epileptički napadi. Ovi napadi imaju različite oblike i različite ishode, u zavisnosti od epizoda neuronskih pražnjenja; oblik napada zavisi od dela mozga koji je zahvaćen. Simptomi se kreću od kratkotrajnog prekida pažnje, do potpuno razvijenog napada sa snažnim konvulzijama, koji traje po nekoliko minuta. Epilepsiju ima 0,5-1% populacije. Savremeni antiepileptici efikasno kontrolišu napade epilepsije kod oko 70% pacijenata.

Migrena je često iscrpljujuće stanje, koje pogađa 10-15% ljudi, a čiji uzrok nije dovoljno poznat. Klasičan sled događaja u migrenoznom napadu sastoji se od početnog poremećaja vida (aura), pri kojem se javlja treperenje praćeno slepom mrljom, koja polako napreduje preko vidnog polja. Ovaj poremećaj vida je 30 minuta kasnije praćen snažnom pulsirajućom glavoboljom, koja počinje unilateralno, često udružena sa fotofobijom, mučninom, povraćanjem i malaksalošću koja traje nekoliko časova.

Termin opioid odnosi se na bilo koju supstancu koja proizvodi efekte slične morfinu. Opijum je ekstrakt soka biljke maka (Papaver somniferum). Opijum sadrži mnoge alkaloide srodne morfinu. Struktura morfina određena je 1902. godine i od tada je izučavan veliki broj polusintetskih jedinjenja i sintetskih opioida. Osim jedinjenja sličnih morfinu, opijum sadrži i papaverin, relaksans glatke muskulature.