Hepatitisi su glavna tema udruženja Hronos

Udruženje Hronos je osnovano još 2008. godine u Smedrevu, dok Ivana Dragojević postaje predsednica Udruženja 2014. godine. Od tada, sedište Udruženja je u Beogradu.

Svake godine na Svetski dan hepatitisa (28. jun) Udruženje organizuje konferenciju za medije. Akcenat je na obaveštavanju javnosti o svemu što je urađeno, daljim planovima, kao i o tome šta je sve ostalo nerešeno. Na ovaj način, širi se svest o važnosti prepoznavanja bolesti jetre.

Dosadašnja dostignuća Udruženja

Samo neki od promo filmova i spotova koje je Udruženje do sada snimilo jesu.

• „Drvo života",
• „Skriveni u javnosti",
• „Mi smo se testirali, a Vi?".

Tokom prethodne godine je pokrenut servis Pitaj doktora preko koga su pacijenti mogli da preko mejla direktno komuniciraju sa prof. dr Ivanom Milošević.

Pozitivne reakcije je prikupila i tromesečna kampanja u prevozu u četiri grada Srbije, a na posterima se nalazio QR kod koji je vodio do opširnog teksta o hepatitisima. Ovu kampanju su podržali Ministarstvo zdravlja i Institut za javno zdravlje Srbije.

Izuzetno važna kampanja jesu seminari za edukaciju profesionalaca u industriji lepote. Na seminaru je učestvovalo čak 39 salona, kao i 19 studenata Više medicinske škole. Na našoj FB stranici mesecima ide edukativna kampanja o hepatitisu C.

Osim što Udruženje aktivno učestvuje na brojnim zdravstvenim manifestacijama, dodatan doprinos jesu članstvo i učešće na međunarodnim manifestacijama. Hronos je član Svetske hepatitis alijanse, Evropskog udruženja pacijenata sa bolestima jetre i Udruženja pacijenata Srbije a Ivana je i podpredsednica Evropskog udruženja, član upravnog odbora UPS-a, co-chair ACHIEVE koalicije, član borda VHPB-a i član pacijentskog komiteta Evropske organizacije karcinoma (ECO).

Ključ rešenja za otkrivanje hepatitisa

Predsednica Udruženja pacijanata sa bolestima jetre Ivana Dragojević, na temu preventive je rekla: „Ključ je u preventivnom testiranju. Svetska zdravstvena organizacija je dala preporuku da se svaka odrasla osoba testira na hepatitis bar jednom u životu. Međutim, u našoj zemlji se ne radi dovoljno na preventivi. Ako znamo da je hepatitis asimptomatska bolest, preventivna testiranja bi pomogla da se virus detektuje kod većeg broja ljudi.“

Predrasude i stigma koji prate hepatitis su razlog zašto preventivno testiranje nema veći obuhvat. Čak 40% zaraženih ne zna svoj put inficiranja – može biti tetoviranjem, stavljanjem pirsinga, kao i u kozmezičkim salonima i slično. Takođe, pre nešto više od 20 godina, primaoci krvi i krvnih derivata su mogli biti zaraženi heaptitisima” kaže naša sagovornica.

Takođe, lekari opšte medicine su prvi stepenik u otkrivanju novih pacijenata. Lekar opšte medicine ima priliku da pacijenta prati godinama, nekada čak i više članova iste porodice, tako da su upravo oni jedna od najvažnijih karika - kako za preventivu, tako i za otkrivanje pozitivnih na hepatitis. Upravo zato, sve više se organizuju edukacije za lekare opšte prakse, kako bi pregledi bili učinkovitiji.

Problem koji je godinama mučio pacijente zaražene hepatitisom C je najpre bio nedostatak savremene terapije, a zatim i nedostatak Nacionalne strategije. Danas je situacija potpuno drugačija. Osim savremenih terapija koje su svima lako dostupne, Ivana Dragojević kaže “Nacionalna strategija za virusne hepatitise je napisana i čeka se usvajanje”.

Globalna strategija SZO za hepatitis, koju su odobrile sve države članice SZO, ima za cilj smanjenje novih infekcija hepatitisom za 90% i smrtnih slučajeva za 65% između 2016. i 2030. godine. Ivanino mišljenje je da ćemo teško dostići taj cilj ukoliko ne obuhvatimo sve potencijalne načine zaražavanja i uključimo opštu populaciju u rutinska testiranja. Veliki problem na globalnom nivou je i nedostatak tačnih i preciznih podataka.

Terapija

„Od momenta kada su savremene terapije za hepatitis C postale dostupne pacijentima u Srbiji, sve je drugačije. Sada je dovoljno da vam je potvrđena dijagnoza. Bolesnom čoveku je jedina želja da ima lek” kaže Dragojević.

Dostupna terapija je savremena direktno delujuća antivirusna terapija koja traje 8-12 nedelja. Tokom uzimanja terapije, pacijent živi bez ikakvih promena, dakle, terapija je bezbedna i ne utiče na kvalitet života pacijenata.

„Hepatitis može ostati neopažen godinama!”

Ivanina priča je započeta rutinskom kontrolom na kojoj je otkriveno da su enzimi jetre (transaminaze) povišeni. Kako kaže, imala je sreću da ju je lekar opšte medicine odmah uputio na Infektivnu kliniku. Međutim, problem je što transaminaze mogu da budu i potpuno mirne, a da je pacijent u cirozi. „Jedini siguran način je test na HCV” zaključuje naša sagovornica.

Načini testiranja na hepatitise:

• sa uputom od lekara opšte medicine (besplatno),
• u DPST centrima (dobrovoljno i poverljivo savetovanje i testiranje) koji se nalaze pri Institutima za javno zdravlje (besplatno),
• privatne laboratorije (plaća se).

Simptomi hepatitisa C su blagi i neupadljivi. Mogu se javiti mučnina, umor, kao i depresija. Sve navedeno spada u kategoriju opštih simptoma i može se pripisati savremenom i ubrzanom načinu života, te hepatitis može ostati neopažen godinama.

Zaključak i veza hepatitisa i karcinoma jetre

Nelečeni hepatitis može da progredira  u karcinom jetre, ali nije samo hepatitis rizik za nastajanje karcinoma. Na ovom mestu teksta je važno podsetiti se svega što je važno da svako od nas zna o karcinomu jetre. Rizik predstavljaju i neumerena konzumacija alkohola, nezdrava ishrana, pušenje, manjak fizičke aktivnosti, gojaznost. Smrtnost karcinoma jetre je izuzetno visoka, te upravo to treba biti važan podstrek za preventivno testiranje, koje je pristupačno i gotovo bezbolno.

Pet ključnih oblasti koje će dovesti do smanjenja broja hepatocelularnih karcinoma i povećanja procenata preživljavanja su znanje, prevencija, rana dijagnostika, inovativni lekovi i osnaživanje i uključivanje pacijenata.