Da li se i kako može poboljšati kvalitet psihičkog zdravlja? Naravno da može, a jedan od mogućih odgovora je i – fizičkom aktivnošću. Ovakav odgovor može zvučati čudno, međutim, postoje jasne činjenice koje govore u prilog pozitivnog uticaja fizičke aktivnosti, kako na fizičko, tako i na psihičko zdravlje. Istraživanja iz ove oblasti su dala zaista ohrabrujuće rezultate.
Pokazalo se da umerena fizička aktivnost poboljšava pamćenje, sposobnost učenja, smanjuje napetost i pojačava otpornost organizma prema stresu. Uz to, ako vas muči nesanica ili ako imate problema sa uspavljivanjem i održavanjem sna, fizička aktivnost tokom dana biće vam od velike pomoći.
Pokazalo se da umerena fizička aktivnost poboljšava pamćenje, sposobnost učenja, smanjuje napetost i pojačava otpornost organizma prema stresu. Uz to, ako vas muči nesanica ili ako imate problema sa uspavljivanjem i održavanjem sna, fizička aktivnost tokom dana biće vam od velike pomoći.
Kako stići do psihičkog zdravlja?
Odavno je poznato da mnoge osobe koje su napete, osećaju bes ili ljutnju, ovaj problem rešavaju aktivnostima koje dovode do pojačane mišićne aktivnosti u vidu trčanja, boksa, dizanja tereta i sl. Najnovija istraživanja ukazuju i na činjenicu da blaži oblici pojedinih psihičkih poremećaja kao što su anksioznost i depresija mogu biti poboljšani sportskim aktivnostima. U anketi koju je sprovela dobrotvorna organizacija Mind, čak 83 % ispitanika koji su imali određene psihičke probleme je istaklo da fizička aktivnost, odnosno različiti oblici treninga, pozitivno utiču na njihovo raspoloženje i smanjenje nivoa stresa. Dve trećine ispitanika potvrdilo je da im treninzi pomažu u smanjenju depresivnosti, a nešto više od polovine ispitanika da im treninzi pomažu u smanjenju anksioznosti i nivoa stresa. Ohrabrujući su i sledeći podaci – svaki šesti ispitanik je istakao da mu ovakav vid rekreacije pomaže u poboljšanju motivacije, polovina da im je samopouzdanje osnaženo, dok je četvrtina poboljšala svoje socijalne veštine.
Da sve ovo nisu samo prazna teorijska naklapanja, pokazali su i rezultati naše ankete koju smo sproveli sa vežbačicama niškog fitness kluba Topform. Uporedili smo njihove rezultate sa rezultatima grupe žena iz opšte populacije koje ne vežbaju. Članovi naučno-istraživačkog tima su dobili rezultate koji ukazuju da se ove dve grupe razlikuju i da su povoljniji rezultati dobijeni među vežbačicama. One su imale znatno niže nivoe depresivnosti, a posebno među onima koje vežbaju duže od godinu dana. Pokazalo se da su vežbačice bile otpornije na stres, a one sa dužim članstvom su bile i znatno manje podložne stresu.
Da sve ovo nisu samo prazna teorijska naklapanja, pokazali su i rezultati naše ankete koju smo sproveli sa vežbačicama niškog fitness kluba Topform. Uporedili smo njihove rezultate sa rezultatima grupe žena iz opšte populacije koje ne vežbaju. Članovi naučno-istraživačkog tima su dobili rezultate koji ukazuju da se ove dve grupe razlikuju i da su povoljniji rezultati dobijeni među vežbačicama. One su imale znatno niže nivoe depresivnosti, a posebno među onima koje vežbaju duže od godinu dana. Pokazalo se da su vežbačice bile otpornije na stres, a one sa dužim članstvom su bile i znatno manje podložne stresu.
Mehanizam delovanja fizičke aktivnosti na psihičko zdravlje
Tačan mehanizam delovanja fizičke aktivnosti na psihičko zdravlje nije pronađen. Postoje samo pretpostavke o mogućim mehanizmima. Najveći broj podataka je dobijen tokom istraživanja sa životinjama. Za sada je poznato da fizička aktivnost ima uticaj na moždanu strukturu koju nazivamo hipokampus i na taj način se objašnjava pozitivan uticaj na pamćenje i koncentraciju.
Mnoga istraživanja su bila posvećena pokušajima iznalaženja mehanizma dejstva fizičke aktivnosti na nivou neurotransmitera,
supstanci koje omogućavaju prenošenje informacija u nervnom sistemu. Došlo se do zaključka da redovno vežbanje podiže nivo serotonina i beta-endorfina čime se i objašnjava pozitivno dejstvo na raspoloženje.
Mnoga istraživanja su bila posvećena pokušajima iznalaženja mehanizma dejstva fizičke aktivnosti na nivou neurotransmitera,
U svakom slučaju, fizička aktivnost dovodi do energizacije celog organizma putem povećanog unosa kiseonika, oslobađa organizam tenzije putem povećane mišićne aktivnosti, oslobađa organizam štetnih materija putem znojenja, osnažuje adaptacione i antistres mehanizme. Uz sve ovo treba reći da je neophodno redovno uzimanje vode.
Psihološki, osoba je nakon vežbanja ispunjena energijom, uglavnom bez negativnih osećanja poput napetosti, straha, besa i ljutnje. Čest je i doprinos u izgradnji pozitivne slike o sebi, naročito ako se vežbanjem dostignu početni ciljevi poput smanja telesne težine i oblikovanje tela što je predhodno doživljeno kao lični problem.
I ako je najbolje da vaša fizička aktivnost bude pravilno dozirana i nadgledana od strane stručnjaka u fitness i sportskim klubovima, ne odustajte ako niste u mogućnosti da sebi priuštite takav vid rekreacije. Ono što je važno je da izaberete fizičku aktivnost koju volite i da je sprovodite redovno. Trčite, vozite bicikl, plivajte, igrajte košarku, radite vežbe, održavajte vrt i cveće ili se jednostavno samo šetajte. Nije potrebno da se ektremno iscrpljujete, to može imati i suprotan efekat, naročito kod osoba sa obolelim kardiovaskularnim i respiratornim sistem.
Studije su čak pokazale da umerena aktivnost ima veći doprinos boljem raspoloženju nego li prekomerni, dugotrajni i težak rad. Cilj je postignut ako se nakon fizičke aktivnosti osećate prijatno umorni i imate prijatna osećanja. Program koji većina osoba smatra lako izvodljivim, zadovoljavajućim i korisnim je 30 - 45 minuta šetnje, tri do pet puta u toku nedelje. Ako nemate kondiciju, ne treba se forsirati - u početku se zadovoljite kraćom i manje intenzivnom šetnjom ili fizičkom aktivnošću, sa kasnijim postepenim pojačavanjem intenziteta i dužine.
Pokušajte da birate aktivnosti koje će ujedno uvećati zadovljstvo i zabavu. Neka to bude prilika i da budete u društvu sa drugim osobama.
Psihološki, osoba je nakon vežbanja ispunjena energijom, uglavnom bez negativnih osećanja poput napetosti, straha, besa i ljutnje. Čest je i doprinos u izgradnji pozitivne slike o sebi, naročito ako se vežbanjem dostignu početni ciljevi poput smanja telesne težine i oblikovanje tela što je predhodno doživljeno kao lični problem.
I ako je najbolje da vaša fizička aktivnost bude pravilno dozirana i nadgledana od strane stručnjaka u fitness i sportskim klubovima, ne odustajte ako niste u mogućnosti da sebi priuštite takav vid rekreacije. Ono što je važno je da izaberete fizičku aktivnost koju volite i da je sprovodite redovno. Trčite, vozite bicikl, plivajte, igrajte košarku, radite vežbe, održavajte vrt i cveće ili se jednostavno samo šetajte. Nije potrebno da se ektremno iscrpljujete, to može imati i suprotan efekat, naročito kod osoba sa obolelim kardiovaskularnim i respiratornim sistem.
Studije su čak pokazale da umerena aktivnost ima veći doprinos boljem raspoloženju nego li prekomerni, dugotrajni i težak rad. Cilj je postignut ako se nakon fizičke aktivnosti osećate prijatno umorni i imate prijatna osećanja. Program koji većina osoba smatra lako izvodljivim, zadovoljavajućim i korisnim je 30 - 45 minuta šetnje, tri do pet puta u toku nedelje. Ako nemate kondiciju, ne treba se forsirati - u početku se zadovoljite kraćom i manje intenzivnom šetnjom ili fizičkom aktivnošću, sa kasnijim postepenim pojačavanjem intenziteta i dužine.
Pokušajte da birate aktivnosti koje će ujedno uvećati zadovljstvo i zabavu. Neka to bude prilika i da budete u društvu sa drugim osobama.
