Psihičko zdravlje i fizička aktivnost

Fizička aktivnost ne pomaže samo ljudima čije je psihičko zdravlje ugroženo. Ona treba da bude sastavni deo života svakog pojedinca upravo zato da bi se smanjila mogućnost razvoja pojedinih psihičkih i telesnih oboljenja.

Važno je da izaberete fizičku aktivnost koju volite i da je sprovodite redovno

Trčite, vozite bicikl, plivajte, igrajte košarku, radite vežbe, održavajte vrt i cveće, ni vožnja rolera neće vam škoditi, ili se jednostavno samo šetajte. Nije potrebno da se ektremno iscrpljujete, to može imati i suprotan efekat, naročito kod osoba sa obolelim kardiovaskularnim i respiratornim sistem. Studije su čak pokazale da umerena aktivnost ima veći doprinos boljem raspoloženju nego li prekomerni, dugotrajni i težak rad. Cilj treba da bude da se osećate prijatno umorni i da imate prijatna osećanja nakon fizičke aktivnosti. Program kojeg većina osoba smatra lako izvodljivim, zadovoljavajućim i korisnim je 30 - 45 minuta šetnje, tri do pet puta u toku nedelje. Ako nemate kondiciju, ne treba se forsirati - u početku se zadovoljite kraćom i manje intenzivnom šetnjom ili fizičkom aktivnošću, sa kasnijim postepenim pojačavanjem intenziteta i dužine.

Pokušajte da birate aktivnosti koje će ujedno uvećati zadovljstvo i zabavu

Neka to bude prilika i da budete u društvu sa drugim osobama. Ovo je posebo važno za decu i omladinu, s obzirom da se putem aktivnog učešća u grupnim sportskim aktivnostima ne samo razvijaju telesno već i psihički, te bivaju socijalizovaniji i zreliji, nauče kako da ne budu sebični, da dele, pomažu, budu deo grupe, da se bore za zajednički interes, da je povremeno važno staviti interes cele grupe ispred sopstvenog i sl. Takođe mlade osobe kroz sport zadovoljavaju i svoju potrebu za druženjem sa naglaskom da su u najosetljivijim godinama u grupi onih vršnjaka koje zdravlje i zdrav duh stavljaju ispred svega, te se smatra da je i to jedan od vidova prevencije narkomanije. Oni, naime, nauče da čuvaju svoje telo, da ga poštuju, održavaju u kondiciji, ovladaju veštinama relaksacije, što je u potpunoj suprotnosti sa uzimanjem droga. 

Dok vežbate pokušajte da to bude u prirodi, ili ako ste kući da napravite prijatnu atmosferu sa muzikom.


Podeli tekst:

Dr Bojan Jovanović je specijalista opšte hirurgije s dugogodišnjim iskustvom u radu s pacijentima iz Niša.

Povezani tekstovi:

Broj komentara: 0

Vaš komentar nam je veoma dragocen, molimo upišite ga ovde