Šta dovodi do stresa? | Šta je stres? | Kada stres postaje problem?
Stres je prirodna reakcija organizma na nepovoljne faktore okoline koje često nazivamo stresorima. Izvorno značenje reči stres je naprezanje, napetost, pritisak, pa govorimo o stanju povećanog opterećenja ličnosti. Stres predstavlja aktivaciju organizma koja nas čini spremnijim za efikasnije suočavanje sa izazovima. Tako nam stres može pomoći da održimo prezentaciju na poslu, studentu da duže ostane budan i više nauči, sportisti da izdrži trku do kraja uprkos bolu. Problem nastaje ako se stres često javlja ili je kontinuirano prisutan, tada dolazi do iscrpljenja organizma i pojave negativnih efekata stresa.
Šta dovodi do stresa?
Stresori su faktori koji dovode do pojave stresa. To mogu biti značajne životne promene ili stresogeni događaji i situacije. Drugim rečima, stresori su neprijatne okolnosti, nešto što nas ugrožava ili predstavlja izazov. Obično su to konflikti u braku ili na poslu, finansijski problemi, narušeni međuljudski odnosi, važni ispiti, promena sredine, nezaposlenost, bolest člana porodice, prekid emotivne veze, roditeljstvo, odlazak u penziju, različite frustracije itd.
Dinamika savremenog života nas gotovo svakodnevno izlaže brojnim stresorima, pa je stres praktično neizbežna pojava. Intenzitet stresa zavisi od prirode stresora. Može biti blag ili umeren ukoliko je stres posledica svakodnevnih, trivijalnih situacija kao što su gužva u saobraćaju ili nesuglasice na poslu, ali i vrlo intenzivan ukoliko je posledica ekstremnih događaja kao što su prirodna katastrofa ili fizičko nasilje.
Stres je subjektivno iskustvo
Stres je subjektivno iskustvo jer zavisi od tumačenja situacije i procene da li možemo da se nosimo sa njom. Primer može biti student koji treba da polaže dva ispita u roku od nekoliko dana. Stres će se javiti ukoliko student proceni da verovatno neće uspeti da položi ispite, odnosno da situacija prevazilazi njegove mogućnosti. Pored intenziteta stresora, stresna reakcija bitno zavisi i od značaja i važnosti koju stresni događaj ili situacija ima za konkretnu ličnost. Recimo, za nekoga je loša ocena na ispitu ili kritika na poslu gotovo bezazlen događaj, dok za nekog drugog isti događaji mogu biti skoro katastrofični.
Stres je opšta mobilizacija organizma koja je posledica promena pre svega na fiziološkom planu. Dolazi do aktivacije vegetativnog nervnog sistema i oslobađanja hormona stresa, adrenalina, noradrenalina i kortizola. Ubrzana srčana radnja uz povećanu snagu srčane kontrakcije, ubrzano disanje, zategnutost mišića, oslobađanje glukoze, podižu energetski nivo tela i omogućavaju da se zaštitimo od opasnosti.
Stres je prirodno stanje - kada postaje problem?
Kratkotrajan i umeren stres izaziva aktivaciju organizma i ima pozitivnu i zaštitnu ulogu koja se ogleda u pokušaju organizma da se prilagodi nepovoljnim okolnostima. Međutim, dugotrajan stres, bez perioda opuštenosti i odmora, dovodi do iscrpljenja organizma i može biti uzrok brojnih neprijatnih simptoma stresa. Najčešće su to glavobolja, bolovi i zategnutost u mišićima, stomačne smetnje, zamaranje, nesanica, loša koncentracija, neraspoloženje, napetost, razdražljivost, tuga i strah. Takođe, hroničan stres predstavlja rizik za razvoj psihičkih i telesnih bolesti. Pre svega anksioznih i depresivnih stanja, poremećaja spavanja, zloupotrebe supstanci, digestivnih i srčanih bolesti, hipertenzije, dijabetesa.
Moderno doba u kome živimo nameće žestok životni ritam koji sa sobom nosi praktično svakodnevnu izloženost stresu. Obzirom na štetne posledice koje hronični stres može imati na mentalno i telesno zdravlje, važno je primenjivati strategije koje pomažu u prevenciji i doprinose redukciji stresa. Na prvom mestu to su redovna fizička aktivnost, pravilna ishrana i dovoljno dug i kvalitetan san. Bitna je bolja organizacija vremena uz smanjenje obima dnevnih obaveza i nalaženje vremena za druženje, odlazak u prirodu, slušanje muzike i druge slobodne aktivnosti. Takođe, postavljanje realističnih ciljeva, pomeranje fokusa sa onoga što nije učinjeno na ono što jeste, rad na asertivnosti u smislu učenja sposobnosti da se kaže „ne“ novim obavezama kada smo već pod stresom. Korisna je primena vežbi relaksacije kao što su vežbe dubokog disanja, mišićna relaksacija ili joga. Ukoliko se preopterećenost i smetnje izazvane stresom održavaju potrebno je potražiti pomoć stručnjaka.
„Nažalost, često se pribegava pogrešnim i štetnim načinima za ublažavanje stresa. Najčešće su to prekomerna konzumacija alkohola, cigareta i napitaka koji sadrže kofein, nepravilna ishrana sa previše šećera, zloupotreba sedativa i psihoaktivnih supstanci, socijalno povlačenje. Ovakvi pokušaji samo prividno pomažu jer mogu doneti kratkotrajno olakšanje. Dugoročno oni narušavaju zdravlje i imaju suprotan efekat, odnosno produbljuju stres“, poručuje dr Ivan Mladenović.
Povezani tekstovi:
Broj komentara: 0
Vaš komentar nam je veoma dragocen, molimo upišite ga ovde