Vršnjačko nasilje u školi

Definicija nasilja

Svaki čovek u detinjstvu iskusi neki vid nasilja; bilo da je u ulozi vršioca nasilja, onaj koji trpi ili je jednostavno svedok nasilja nad nekim drugim. Nasilje predstavlja svaki oblik ponašanja koje ima za cilj namerno povređivanje ili nanošenje bola, bilo psihičkog ili fizičkog. Za razliku od nasilnog, agresivno ponašanje je jednokratno, može biti samo nekontrolisana reakcija ili odbrana. Nasilno ponašanje ima obično isti ili sličan sadržaj, traje duži vremenski period i nasilnik ima moć nad žrtvom.

Nasilje se pojavljuje u različitim oblicima. Verbalno nasilje je svaki vid ismevanja, nazivanje pogrdnim imenima, ruganje, vređanje, dobacivanje. Nije neophodno naglašavati koliko deca, bez obzira na uzrast, mogu biti inventivna u ovakvim ''kreativnim'' oblicima verbalnog izražavanja. Fizičko nasilje podrazumeva udaranje, guranje, otimanje i uništavanje stvari. Ranijih godina je uglavnom bilo karakteristično za dečake, ali se, nažalost, sve češće javlja i kod devojčica. Čini se da je tranzicija odnela barbike.

Deca koja su izolovana iz društva, ignorisana od strane drugova, trpe ogovaranje i o njima se izmišljaju razne priče koje obično nemaju lep i istinit sadržaj, jesu žrtve socijalnog nasilja. Psihičko nasilje podrazumeva preteće poglede, grimase, neželjene komentare, iznuđivanje novca, ucenjivanje.

Seksualno nasilje je neželjeno dodirivanje na neželjeni način i neželjene delove tela, iznuđivanje seksualnih usluga, prinuda na seksualni čin. Pošast interneta jeste i zloupotreba fotografija i video snimaka dece.

Dete koje trpi nasilje

Postoje izvesne osobine koje karakterišu svaku od navedenih grupa. Potencijalna žrtva nasilja jeste dete koje je submisivno, defanzivno, introvert sa niskim samopoštovnajem. Ovakvo dete će i na najbezazlenije opaske reagovati plačem, povlačenjem, izolovanjem od društva. Plašljivo, tiho i povučeno dete omiljena je meta onih koji vole da svoju snagu demonstriraju nad drugima, bilo fizičku ili psihičku.

Nepotrebno je naglašavati da bi roditelji morali da imaju uvid u ponašanje i raspoloženje svoje dece. Ukoliko ste primetili da je vaše dete povučenije nego inače, slabo jede, razdražljivo je,  loše spava i budi se vrišteći ili mokreći u krevet, krajnje je vreme da porazgovarate šta se dešava sa njim. Jako trzanje na iznenadne zvuke, menjanje maršute odlaska ili vraćanja iz škole, kašnjenje u školu, modrice po telu mogu takođe biti pokazatelji da se nad vašim detetom vrši neki oblik nasilja. Stalne glavobolje, bolovi u stomaku, ukoliko nisu izgovori za pismene vežbe, mogu biti alarmanti signali. Nestanak ličnih stvari i veći zahtevi za džeparac mogu značiti iznuđivanje novca. Naravno, ako isključite mogućnost da je vaš pubertetlija počeo da puši ili konzumira neku psihoaktivnu supstancu.

Prvi korak ka rešavanju nasilja jeste otvoren razgovor sa detetom. Pokušajte da doznate od kada se nasilje događa, kako, gde, ko su akteri. Pokažite detetu da se saosećate sa njim i da ćete dati sve od sebe da zaustavite tekuću neprijatnu situaciju. Ali nemojte obećavati da će sve i odmah biti u redu. Probajte zajedno da nađete rešenje. Dogovorite se o predstojećim koracima rešavanja problema. Imajte na umu da roditelji koje ne prijave nasilje ne mogu ga ni zaustaviti. Ovo naravno ne podrazumeva da se vi lično svetite nasilniku ili nekome njemu bliskom. Mnoga deca će prestati sa nasiljem ukoliko njihovi roditelji saznaju čime se deca bave u slobodno vreme.

Nažalost, roditelji dece koja vrše nasilje ne žele uvek da pogledaju istini u oči. Brane se uglavnom neistinitim argumentima kako zaposleni u školi mrze njihovo dete, kako su oni bili još gori u tim godinama, ili kako oni jednostavno ne pronalaze način da kontrolišu sopstveno dete. Važno je da razgovor sa takvim roditeljem obavite u prisustvu odeljenjskog starešine ili stručne službe, odnosno psihologa i/ili pedagoga škole. Ukoliko se nasilje i dalje nastavi, ponovo kontaktirajte zaposlene u školi. Postoje tačno propisane zakonske procedure koje se u takvim okolnostima preduzimaju (Opšti protokol za zaštitu dece od zlostavljanja i zanemarivanja). Takođe, neke škole imaju oformljene timove zadužene za bezbednost u školi i rešavanje problema vezanih za nasilje. Raspitajte koje su osobe članovi ovog tima i obratite se njima za pomoć. Budite uporni i istrajni i stalno razgovarajte sa detetom da li se nasilje zaustavilo.

Deca koja vrše nasilje

Zašto deca uopšte vrše nasilje? Motivi mogu biti zaista raznoliki. Neka deca, naročito mlađeg uzrasta, nemaju adekvatan uvid u sopstveno ponašanje. Tako za njih nema određenu težinu rečenica koja podrazumeva ismevanje drugog deteta zbog fizičkih ili materijalnih nedostataka. Starija braća ili sestre, odrasli ljudi kojima se dive ili jednostavno likovi iz akcionih filmova mogu i te kako biti modeli za imitaciju i kreiranje sopstvenog imidža. Koliko roditelja zaista poštuje ograničenje uzrasta koje stoji u uglu svakog filma na domaćim televizijskim programima?

Komunikacija sa vršnjacima je veština koja se uči, tako da je moguće da je deca ne usvoje na adekvatan način. U tom slučaju, ''ko tebe kamenom, ti njega sa dva''  može biti jedini naučeni model komunikacije. U detinjstvu je pripadnost grupi od izuzetne važnosti. Ali ako ste u grupi, onda se morate i ponašati kao njeni članovi. To bi značilo da se pojedina deca i ne bi izolovano tako ponašala ukoliko ih drugovi ne bi nagovarali na nasilje.

Deca koje prolaze kroz neki težak period u životu, gubitak ili razvod roditelja, selidba ili nešto slično, mogu svoje nezadovoljstvo pokazati i kroz agresiju nad drugom decom. Roditelji ili staratelji bi u tom slučaju morali više pažnje posvećivati detetu koje je nespremno za novonastalu situaciju i potražiti pomoć stručnih lica.
Nasilje će vršiti i dete koje je i samo žrtva porodičnog nasilja ili se u porodici toleriše ovakav vid ponašanja. Roditelji koji su bez saosećanja i topline, ili previše popustljivi i ne postavljaju granice u ponašanju, odgovorni su za naslino ponašanje dece. Takođe, stereotipni način mišljenja, sistem vrednosti i mentalitet utiču na razvoj ličnosti svakog od nas, moguće i negativno.
    
Gotovo svakom roditelju je neprijatno kada ga pozovu iz škole i saopšte da njegovo dete vrši neki oblik nasilja nad drugim detetom. Ono što je jako bitno u ovakvoj situaciji je da ne zatvarate oči pred istinom i da ozbiljno shvatite problem i pristupite njegovom rešavanju.

Prvi korak je, pogađate, razgovor sa detetom. Jasno mu stavite do znanja da ne tolerišete nasilje. Nemojte na njegovo nasilje odgovarati batinama ili bilo kojim vidom nasilja. Uskraćivanje nečega što dete voli je mnogo efikasniji metod kažnjavanja. Zatim mu pomozite da stekne uvid u svoje ponašanje i posledice onoga što je činilo. Pitajte ga na koji je način mogao drugačije da reaguje. Razvijajte empatiju kod njega pitajući ga šta misli kako se to drugo dete osećalo dok je ismevano, tučeno ili iznuđivano. Naučite ga da se izvini i popravi greške. Pohvale i nagrade su neizostavni deo vaspitanja. Pohvalite ga za željeno ponašanje. Pitajte ga kako se ono tada osećalo. Budite u toku i pratite šta vaše dete radi. Naučite ga da stiče i održava prijateljstva. Sarađujte sa školom i ne stidite se da potražite stručnu pomoć!

Dete koje je svedok nasilja u školi

U razgovoru sa detetom saznajete da li ovo je visak se u njegovoj školi vrši nasilje. Postoje mnogobrojni svedoci nasilja, ali se niko ne usuđuje da ga prijavi. Važno je da objasnite detetu razliku između tužakanja i prijavljivanja nasilja. Razlika je u krajnjem cilju prijave. Jedan od razloga prijave odraslim licima može biti i strah da onaj koji prijavljuje i sam ne postane žrtva istog nasilnika. U tom slučaju ste vi dužni kao roditelj da sakupite detaljne informacije o aktu nasilja i prijavite ih odeljenjskom starešini ili stručnim saradnicima u školi.

I za kraj, setite se da ste vi kao roditelj prvi model ponašanja koji dete usvaja. Stoga naučite da kontrolišete sopstveni bes i ljutnju. Razgovarajte sa decom o emocijama. Ali ih i pokazujte! Naučite da uvidite sopstvene greške i da pred detetom izgovorite magičnu reč ''izvini''. Ne ismevajte i ne ponižavajte dete. Zajedno komentarišite filmove i knjige. Nađite zajedničke aktivnosti, bilo da su to društvene igre ili izleti koji će vam omogućiti da se međusobno dobro upoznate i izgradite poverenje. Naučite dete da se u životu i gubi i dobija. Postavljajte pitanja koja će detetu pomoći da samostalno dođe do rešenja, umesto da mu vi ponudite gotova. I ne zaboravite da svaki put zaglite dete kada se vratite kući jer ljubavlju sve počinje.