Duh i telo

Kroz jogu, gradeći tokom vežbanja svesnost o telu, gradimo i svesnost o mentalnim procesima. Vremenom naučimo da zapazimo odakle i kako reakcija nastaje i dolazi. Učimo da se ne identifikujemo sa reakcijom nego da je posmatramo i to umanjuje efekat stresa i jača imuni sistem. Posebno povoljno utiču opuštanja koja imamo na kraju svakog treninga. Tokom njih stvaramo osećaj dobrobite i mira, osećaj osnaženosti koji je pravi protiv-otrov osećaju bespomoćnosti.

Da biste mogli da kažete: "Da" ili "Ne" u situacijama kada vam neko ugrožava legitimna prava, morate da naučite, a zatim pravilno da koristite tehnike asertivne komunikacije koje se lako uče. Pratite program dr Feel Gooda

Program Dr Feel Good je program za zdrav život koji ima za cilj da se osećate dobro. Osmislio ga je dr Saša Plećević, specijalista anesteziologije sa reanimatologijom, usavršavajući ga teoretski četiri godine, a već pet godina aktivno ga sprovodeći u praksi. Program čine: medicinski pregled, dozirana, individualno programirana fizička aktivnost (trening) i pravilna i zdrava ishrana

Joga je asocijacija na opuštanje i mir. Napetost ometa i usporava protok krvi, limfe i životne energije u telu. Ona sprečava oslobađanje i čišćenje tela od otrova. Sve to umanjuje osećaj života u telu i time razdvaja telo i duh. To razdvajanje svesti od tela stvara prepreku između našeg bića i tela i time onemogućava energiji i inteligenciji koja je stvorila telo da ga i održava. 

Doktor Feel Good - Intezitet pešačenja odredite mereći puls i maksimalnu frekvenciju rada srca (puls merite dok mirujete, pod naporom i posle napora). Kako odrediti max. frekvencije srca? Od broja 220 oduzimaju se godine starosti. Zatim se od dobijene cifre izračuna procenat od 60 do 70%.

Joga i zdravlje. Put ka uravnoteženom duhu i telu kroz tehnike opuštanja u borbi protiv stresa. Već posle nekoliko treninga, hodamo lagano, utišanog stresa, sa nekim mirom koji smo već bili zaboravili, koji dolazi iznutra.

Sportisti, posle prestanka aktivnim bavljenjem sportom, naglo dobiju na težini ( promene u metabolizmu) i po svaku cenu žele da vrate staru težinu na načine koji medicinski nisu opravdani. Dajemo predlog jelovnika koji će regulisati metabolizam, a vremenom, bivšem sportisti omogućiti da vrati željenu težinu.

Jedan od najvažnijih segmenata u radu sa sportistima je i njihova ishrana o kojoj pored nutricionista vode računa lica zadužena za njihovu fizičku aktivnost - specijalisti sportske medicine, fizioterapeuti i maseri. Ishrana sportista u mnogome se razlikuje od ishrane običnih ljudi koji se bave nekim drugim profesijama. 

Da bi organizam zadovoljili neophodnim sastojcima iz hrane, ona mora da bude raznovrsna. Po svetskoj zdravstvenoj organizaciji, dnevni unos namirnica trebalo bi da bude izbalansiran tako da čovek svakog dana unese u organizam 55% ugljenih hidrata, 15% proteina i 30% masti.

Jedan period istorije ljudskog roda pripadao je ženi. Žena je vladala i bila oslonac celog sitema (epohe). U matrijahartu, dominirala je u društvu i sve najvažnije odluke samostalno je donosila. Brinula se o porodici hranila je. Muškarci u tom periodu bili su osobe drugog reda zadužene za reprodukciju vrste. Ženine funkcionalne, psihofizičke  i biološke odlike menjale su se pod uticajem promena u društvu kao i sredine i načina života u kojem su živele.