„Ja ne želim da mi joga promeni život – samo zadnjicu“ rekla je Julija Roberts. Tako nekako izgleda prvi motiv većina polaznika joge. Razlog za treniranje najčešće je bol, višak kilograma, povišeni krvni pritisak, povišeni šećer u krvi. Posle uvidimo da je joga mnogo više od toga kao što je naučila i Julija i Madona i milioni drugih i u svetu i kod nas.
Već posle nekoliko treninga, hodamo lagano, utišanog stresa, sa nekim mirom koji smo već bili zaboravili, koji dolazi iznutra.
Stres je neprihvatanje onoga što jeste. Um uvek želi da bude drugačije nego što jes. Um neće da imamo toliko godina, neće toliko kilograma, um ne prihvata da imamo taj-i-taj posao, um neće da pada kiša, on neće da bude crveno na semaforu. Joga je destres. Na brzom auto-putu života joga je ono odmorište sa strane, gde stanete, izađete iz auta, istegnete se, osetite miris šume i cvrkut ptica.
Joga („sakupljanje“, „sabiranje“, „uvezivanje“) je vraćanje kući, sebi – tamo gde pripadate. Jedino tu, u sebi, možete naći mir i radost.
U „bibliji“ joge, „Joga sutrama“ M. Patanđalija od pre dve hiljade godina, u prvom stihu, piše: „Joga zaustavlja vrtloge misli“. To je njena osnovna uloga i svrha: zdravlje, lepota, dugovečnost i kvalitet života samo su nus pojave joge.
Međutim, većina nas bi se, itekako, zadovoljila i „samo“ tim „nus-efektima“: zdravljem, lepotom, dugovečnošću. Te ćete efekte od joge svakako dobiti. A da li ćete dobiti i nešto više, zavisiće samo od vas i vaše predanosti vežbanju. Joga ima svoju ekonomiju: „Daš malo, dobiješ malo, daš puno, dobiješ puno, daš sve dobiješ – sve!“
U ovim našim obraćanjima bavićemo se tim „sporednim dobicima“ joge ali ćemo videti i to da, bez uravnoteženog pristupa i telu i duhu, su ti dobici mali i kratkotrajni. Moramo početi iznutra.
Većina vežbača, nažalost, su žene. One intuitivno osećaju da treba menjati sebe a ne svet i zato su zdravije i zato duže žive i zato je svet - pun udovica.
Joga se vrlo često poistovećuje sa vežbanjem položaja ( asane). Međutim, pored telesnih vežbi, joga u sebi sadrži i moralne principe i tehnike opuštanja i disanja i meditaciju. Ona je još mnogo više: joga je stil zdravog i sretnog života.
Joga je terapijska u smislu da nam se poboljšavaju stanja zbog kojih smo otpočeli da vežbamo ali je ona prevashodno preventivna. Taj njen efekat ne možemo nikada do kraja saznati jer ne možemo razgovarati o „bolestima koje nismo dobili“ i zato ćemo pisati i razgovarati o jogi i zdravom životu.
U sledećem pismu čitajte o tome na koji način joga deluje.
Jogi Fabijan, Joga Centar Sombor
Vežbam jogu već duže vreme i potpuno se slažem sa Jogi Fabijanom. Čula sam da u Somboru postoji i joga za trudnice, pa bih htela da saznam više o tome.
Divno je što ćemo putem Vašeg članka moći da se bliže upoznamo sa yoga stilom življenja. Kao, po stažu mladog, yoga vežbača, zanima me da li ćete opisivati izvođenje asana i da li će uputstva biti propraćena i adekvatnim fotografijama istih? Smatram da bi to bilo veoma korisno, naročito za one vežbače koji yogu praktikuju u svojim domovima, bez stručne pomoći yoga trenera. Tako bi imali potpun uvid u položaj koji opisujete, a samim tim i mogućnost da ga kvalitetno izvode (vežbaju).
Volela bih da saznam više o tehnikama opuštanja.
Da li ćete objašnjavati položaje? I da li joga može da se radi samostalno ili mora sa instruktorom? Mišljenja su podeljena, a odlično je što mogu da pitam učitelja.
Jako mi je drago da na ovom sajtu postoji mogućnost da saznamo o jogi od pravog jogi učitelja. Koliko znam Yoga centar u Somboru radi jako lepo. Da li postoji mogućnost da se i u Nišu otvori jedan takav centar?
Somborci, tj Somborke imaju tu privilegiju da vežbaju u Joga centru i da za učitelja imaju Jogi Fabijana. Uostalom, kroz naredne članke uverićete se i sami.
Vaš komentar nam je veoma dragocen, molimo upišite ga ovde
Duh i telo