Dr Željko Ranilović

• Poštovani, 
• zavisi tačno o kom karcinomu se radi. Kao neko ko se bavi palijativnom medicinom, mogu vam reći da je sa uznapredovalom bolešću moguće živeti kvalitetno kao sa bilo kojom hroničnom bolešću, a bolove ne mora da trpi niko, jer nam je savremena medicina to omogućila. Ovakvim pristupom, moguće je produžiti životni vek, neprestanim korigovanjem svih mehanizama, kojima rak dovodi do smrti. Predlažem vam da uđete na moj profil i spustite se dole do tekstova koje sam objavio i pročitate tekst o palijativnom zbrinjavanju onkoloških bolesnika. Tu ćete dobiti odgovore na mnoga pitanja, i videti da prognoze ne moraju uvek biti tako crne. Za sva dodatna pitanja vam stojim na raspolaganju. 

Ovako se nekada manifestuje i iznenadni napad panike, koji može biti potpuno bezrazložan, a može biti trenutna pomisao na nešto što vas brine, ali vam nije trenutno u prvom planu. U svakom slučaju, ako se ovakve situacije budu pojavljivale ponovo, a pregled bude uredan, savetuje se holter pritiska i holter ekg-a. 

U vreme kada se krvna slika radila brojanjem krvnih ćelija pod mikroskopom, a prethodno pripremljenim rasblaživanjem krvi u specijalnim rastvorima (i danas se nekada radi tako, ali samo u retkim slučajevima, kada ljudsko oko treba da uoči nešto što mašina ne može), uočeno je da eritrociti i trombociti, iako nemaju svoje podvrste (kao što je slučaj sa leukocitima), kod nekih pacijenata se dosta razlikuju po veličini jedan od drugog, i ova pojava se naziva anizocitoza, i pre se izražavala rečima, opisno u napomeni nalaza. Danas savremeni aparati ovu pojavu mogu da kvantifikuju i izraze u procentima, a uspostavljene su i referentne vrednosti koje se definišu standardnim rastvorima i poznatim merama odstupanja. RDW je parametar koji procentualno  izražava anizocitozu eritrocita, a PDW trombocita. U Vašem slučaju, određena vrednost nema klinički značaj. Ozbiljnije odstupanje, iz druge izmenjene parametre, mogu se analizirati i biti posledica upotrebe nekih lekova, deficita nekih vitamina, primene hemioterapije, akotnih i hroničnih trovanja, ali i genetskim poremećajima sazrevanja krvnih ćelija u kostnoj srži.

Hajmo redom, 

CRP od 7,47 nema apsolutno ikakav klinički značaj i u kliničkoj praksi se ne smatra povišenim, osim u slučajevima kada govorimo o nekim lokalnim infekcijama, npr. koren zuba i sl. Što se eritrocita tiče, ako je MCV nizak, to je kompenzatorno povećan broj, i nema značaj, ali ako je MCV u granici normale, potrebno je detaljnije hematološko ispitivanje, najpre ručno prebrojavanje u komori, i krvni razmaz na mikroskopu, a potom i složenija ispitivanja. Vitamin D je niži i savetujem nastavak suplementacije ovim vitaminom uz kontrolu kalcijuma i fosfora, pored vitamina D, da pregurate 75, a kad krene proleće, šetnja na suncu će rešiti problem. Antitela su očekivana. U zavisnosti od broja memorijskih B limfocita zavisi trenutna otpornost na koronu, a ne toliko od antitela. 

Ako mislite na INR, odnosno protrombinsko vreme, možete ga uraditi u svakoj laboratotiji, ali nisam siguran da li ćete naći lekara, koji će umeti da vam sastavi šemu jer mi taj lek nemamo i niko nije obučen za to, osim ako neko nije radio van zemlje. Ovde imate varijantu da koristite oralnu antikoagulantnu terapiju (OAK) gde spadaju farin, sinkum i sl. a doza se određuje na osnovu nalaza INR-a, koji treba u vašem slučaju da bude između 2 i 3. Druga varijanta su noviji lekovi, kao što je npr. pradaxa, koji nemaju uticaj na INR i ne postoji neki poseban monitoring postignutog efekta, pa su oni mačka u džaku, a dosta i koštaju. Treća opcija su subkutane injekcije niskomolekularnih heparina (fraxiparin, clexan, fragmin) a inicijalnu dozu određuje vaskularni hirurg ili internista. Ni oni nemaju uticaj na vrednosti INR-a, ali su dosta efikasni.