EP035: Dr Željko Ranilović, doktor medicine

U 35. epizodi Stetoskop TV emisije na Televiziji Zdravlje, razgovarali smo sa dr Željkom Ranilovićem, doktorom medicine o tumačenju rezultata krvne slike, hroničnom umoru, glavoboljama i pušenju. 

Zakažite pregled kod dr Željka Ranilovića >>>>>

Pitanje: Vadila sam krv radi rutinske kontrole i nalazi su sledeći: leukociti 6,21, limfociti 3,53 (55%), neutrofili 2,08. Svi ostali parametri su u redu. Trombociti su 223. Inače nemam simptome virusa ili bolesti. Da li ima razloga za brigu?

Dr Željko Ranilović: Nešto što pacijenti uglavnom ne znaju je da se leukocitarna formula može izraziti i u procentima i u apsolutnom broju. Taj procentualni nalaz koji svi gledamo je rutinski nalaz za brzu orijentaciju lekara i datira još iz vremena kada se leukocitarna formula radila ručno, brojanjem na pločici, jer su se leukociti tada brojali do 100 i jednostavno izražavali u procentima. Međutim, često se dešava, kao što je u ovom slučaju, da aspolutni broj koji ste mi pročitali apsolutno ne odstupa od referentnih vrednosti i u tom referentnom opsegu je. Međutim, ovde se desilo da su granulociti, koji najčešće ukazuju na bakterijske infekcije povišeni malo iznad donje grance. Znači, oni jesu u referentnom opsegu ali su tu negde blizu donje granice. Nasuprot njima, limfociti, koji najčešće ukazuju na virusnu infekciju opet nisu prešli tu gornju granicu i oni su u referentnom opsegu, ali su blizu gornje granice. U procentualnoj distribuciji došlo je do pomeranja i onda se stvara lažna slika, odnosno lažni rezultat povišenih limfocita, odnosno oni nisu povišeni. 55% jesu povišeni, ako bi zaista to bilo tako, ali je ovde došlo do redistribucije. To je najčešće posledica preležane virusne infekcije koja je prošla asimptomatski i sada je u sanaciji. Ono što je u ovom slučaja preporuka, to je da se kroz 3/4 nedelje ponovi leukocitarna formula i krvna slika.

Pitanje: Imam problem sa hroničnim umorom za koji ne znam pravi uzrok, kao i napade panike. Najčešće imam nizak pritisak, a imam i probleme sa čestom potrebom za hranom (u trudnoći sam imala trudnički dijabetes). Verovatno je tu nešto uzročno-posledično. Imam utisak da sam stalno napeta.

Dr Željko Ranilović: Ovde se najverovatnije radi o porodilji koja gaji malu bebu i to je vrlo često jer je to jedno potpuno novo stanje. To je u stanje u kojem si u potpunosti posvećen detetu i kada jednostavno nemaš vremena za sebe i za neke druge stvari. Neispavanost je takođe tu normalna. Ono što bih mogao da savetujem u ovakvoj situaciji, to je da prosto nekada prihvati pomoć od drugih da joj pričuvaju dete, da se posveti sebi, da se čak ne ustručava ni da traži pomoć po pitanju toga. Sad ne znam kakvi su neki drugi, porodični i sociljalni aspekti ali to je najbolje jer nema boljeg psihičkog opuštanja za porodilju od toga kada sebi omogući neko minimalno vreme. Pre svega, da se sredi, da izađe negde, da prošeta sa bebom i da ne razmišlja o onim drugim obavezama. Čak i to malo može biti dovoljno da se opusti i da se prosto integriše kao i pre porođaja. To je neki period koji traje tokom prve godine gajenja deteta, koji se kasnije sa vremenom stabilizuje i dovodi u red, tako da je ovo dosta često pitanje i česta situacija.

Pitanje: Imam problem sa cirkulacijom. Imam 25 godina i uglavnom su mi hladne ruke i noge. Pušim dve paklice cigareta dnevno i dugo sedim pred računarom. Da li mogu vratiti cirkulaciju u normalu ako ostavim cigarete? Pušač sam oko osam godina.

Dr Željko Ranilović: Ovo je jedna dosta loša situacija. Radi se o mladoj osobi od 25 godina koja ima osam godina pušačkog staža i dve paklice cigareta dnevno je zaista velika količina. Ono što je problem konkretno sa cigaretama je to što je to nešto gde posledice dolaze tek kasnije. Sve ono što mi unesemo u sebe, npr. kad su praznici pa se prejedemo ili uzmemo neku hranu koja nam ne prija i osetimo te simptome odmah ili neposredno nakon uzimanja, povraćamo, imamo proliv ili bilo šta od toga, mi ćemo prestati da uzimamo tu namirnicu jer smo odmah osetili probleme koje je ona nama izazvala. Cigareta to izaziva odloženo. S obzirom na to da se bavim palijativnom medicinom onkoloških bolesnika, moram da napomenem da neki karcinomi koji su bili rezervisani za neke starije osobe, preko 50 godina, čak i polno za muškarce kao što su karcinomi grla, karicnomi poda usne duplje, karcinomi pluća, sve češće ih viđamo kod mladih devojaka. To je ono što je alarmantno i to je ono gde niko nema svest da se to dešava tu ispred nas. Svi misle da se to dešava tamo negde, tamo nekom u nekim sporadičnim situacijama, ali te situacije su danas daleko od sporadičnih, daleko su česte i u ovom slučaju mogu da kažem da pacijent koji je postavio pitanje treba odmah da prekine pušenje, bez dalje diskusije.

Pitanje: Primetila sam umor i česte glavobolje u poslednje vreme. Spavam redovno, legnem oko 22:30, ustajem oko 5:30. Ujutru se osećam iznemoglo, radim i vežbe disanja ali me ne razbude. U toku dana mi se javljaju glavobolje, ali ne koristim lekove, pijem mnogo tečnosti. Šta da radim?

Dr Željko Ranilović: Ovo pitanje je slično pitanju koje smo već imali, vezano za umor. Generalno, ima dosta faktora koji utiču na umor. To su: ishrana, provetrenost prostorije, navike kada se ide na spavanje i  kada se ustaje, navike oko uzimanja tečnosti, socijalni faktori i sve ostalo. Ali da se ne bismo sad ponavljali, nadovezaćemo se na ove glavobolje. Vidim da je ovde rečeno da su one prisutne u poslednje vreme. Sve te glavobolje (pacijent je rekao da ne uzima nikakvu terapiju) mogu se tretirati nekom standardnom terapijom, nespecifičnom analgetskom terapijom, a to su preparati nesteroidnih antiinflamatornih lekova, kao što su Ibuprofen, Diklofen. Međutim, ukoliko te glavobolje traju duže potreban je neurološki pregled, da bi se ustanovilo o kojoj glavobolji se radi. Najčešće, sve glavobolje koje su primarne, one koje potiču od samog nervnog sistema, a to su: migrena, tenziona glavobolja ili klaster glavobolja. Njih treba razdvojiti jer postoji specifično lečenje koje može ublažiti tegobe. Nekada one same prođu kasnije tokom života. Ali dok se javljaju mogu se ublažiti te tegobe i da se periodi njihovog javljanja prorede. Međutim, ono što je mnogo ozbiljnije su sekundardne glavobolje, koje potiču od nekih drugih oboljenja koje treba dijagnostikovati. To mogu biti vaskularni problemi, najčešće kod mladih osoba. Dakle, mogu da se jave i zakrčenja krvnih sudova, a mogu da se jave i artritisi, to su upale krvnih sudova o kojima nekako ne mislimo i ne srećemo ih toliko često u kliničkoj praksi. Međutim, mogu biti zapaljenske bolesti nervnog sistema i nažalost vrlo često tumori nervnog sistema.