Prof. mr Željko Kojadinović

Oblasti medicine

Neurologija

Specijalizacija

Neurohirurgija

Grad

Novi Sad

Jezici

Srpski
Engleski

Pitajte doktora

Odgovori doktora

O doktoru

Prof. mr Željko Kojadinović je neurohirurg iz Novog Sada.

Diplomirao je 1993. godine na Med. fakultetu u Novom Sadu, kao najbolji student u generaciji i odmah počeo specijalizaciju.

Neurohirurško znanje je sticao, pored naše zemlje, u USA i Nemačkoj. Magistrirao je iz oblasti hirurškog lečenja bola u kičmi nakon neuspelih operacija diskus hernije. Doktorirao je na temi tumora mozga.

Dr Kojadinović se bavi dijagnostikom i terapijom bolesti iz sledećih oblasti neurohirurgije:

Terapija bola
Povrede mozga, kičme i živaca
Tumori mozga, kičme i živaca
Aneurizme mozga
Angiomi mozga i kičme
Intrakranijalni i spinalni apscesi
Bolesti kičme - kao što su diskus hernija i spondiloza
Povrede i bolesti nerava
Hidrocefalus i ostale anomalije odraslih
Korekcija defekata lobanje zaostalih nakon povreda

Autor je velikog broja naučnih radova koji su objavljivani u prestižnim neurohirurškim časopisima. Profesor je na Medicinskom fakultetu u Novom Sadu.

Autor je sajta posvećenog pacijentima na kome su prikazani dijagnostika i lečenje iz svih najvažnijih oblasti neurohirurgije.

Obrazovanje:

Medicinski fakultet Univerziteta u Novom Sadu

Radno iskustvo:

Medicinski fakultet, Univerzitet u Novom Sadu

Raspored rada doktora

Najnoviji tekstovi koje je lekar objavio:

Postavite pitanje

Tekst pitanja * Da pročitate preporuku kako da efikasno postavite pitanje kliknite ovde

Kategorija pitanja *

EMAIL ADRESA*

Broj odgovorenih pitanja: 775

Pogledajte celo pitanje: #25385

Moj brat je operisan prije nedelju dana. Imao je tumor na mozgu. Posle operacije je počeo da govori ali samo o stvarima i dešavanjima prije operacije. Da li će uskoro da se vrati u stvarnost i počne da shvaća šta se sada događa.

Hvala na odgovoru naprijed.

Zabrinuta sesta.

Odgovoreno: 30. 03. 2009.
- Prof. mr Željko Kojadinović
  
  Prognoza oporavka zavisi od tipa tumora, njegove lokalizacije, veličine, stepena okolnog otoka mozga, stepena odstranjenja tumora, primenjenog lečenja. Već sam oporavak koji pominjete ohrabruje, ali za detaljnu prognozu je potrebno poznavati više podataka.

Pogledajte celo pitanje: #25433

Tri puta mi je operisana discus hernijacija L4-L5 i urađena mikrohirurgija na L4. Posle sve tri operacije opet su isti bolovi. Imam utisak da doktor ne veruje da imam bolove, mada je to suludo, ali tako se prema meni ponaša. Moje pitanje je sledeće: Koliko dugo posle operacije (ako je dobro urađena) treba da se oseti boljitak, tj. da se znatno smanje bolovi u nozi?

Napominjem da sam posle I i II operacije bila na rehabilitaciji, a sada čekam poziv za rehabilitaciju.

Odgovoreno: 30. 03. 2009.
- Prof. mr Željko Kojadinović
  
  Prilikom dijagnostičke obrade određuje se tip bola. Hirurgija utiče na bol koji je izazvan pritiskom dela diska na koren živca. Pored ovoga mogući su i drugi tipovi bolova. (neuropatski, miofascijalni, fasetni,...). Vaš neurohirurg ili fizijatar će potvrditi ili isključiti postojanje i ovih bolova, lečiti ih i dati Vam prognozu.

Pogledajte celo pitanje: #25444

Molim Vas da mi pojasnite slijedeće pojmove: Incipijentna fokalna dorzolateralna protruzija diskusa, anuralno bubrenje diskusa udruženo sa rupturom anulusa fibrozusa - Schmorlova hernija - Tarlov cista.

Unaprijed hvala

Odgovoreno: 30. 03. 2009.
- Prof. mr Željko Kojadinović
  
  Da biste shvatili pojmove koje ću objasniti mislim da je najbolje da prvo pročitate članak koji je skinut sa mog sajta Neurohirurgija i objavljen u delu "Aktuelno". Incipijentna dorzolateralna protruzija diska je početna diskus hernija kod koje je deo centralnog dela međupršljenskog diska "ispao ili iscureo" prema spolja i nazad gde se i nalazi koren živca i može ga pritiskati. Ruptura anulusa fibr. je pukotina u spoljnem delu diska kroz koga je deo centralnog diska iscureo. Schmorlova hernija je udubljenje u površinama tela pršljena u kome se nalazi deo diska - taj deo ne vrši nikakav pritisak već je indirektni znak degeneracije diska. Tarlova cista je cista oko korena živca i samo ponekad je toliko velika da vrši pristisak na njega. Da li su protruzija diska i Tarlova cista toliki da zahtevaju operativno lečenje može reći samo neurohirurg na osnovu neurološkog pregleda, snimaka magnetne rezonance i drugih nalaza.

Pogledajte celo pitanje: #25280

Poštovani,
Nakon urađenog MR mozga i MRA baze mozga nalazi su u granicama normale osim užeg djela A1 segmenta lijeve Cerebri anterior koja pokazuje varijacije (dosta je uža od desne), anterior communicating artery urednog izgleda. Nakon MRA i DSA vratnih žila lijeva ACI 75% stenoza. Desna ACI 50 % . Pacijent se žalio na oštre bolove i trnjenje u potiljku. Nakon operacije lijeve ACI i uključenih tableta (Trental 2x1, Aspirin protect) tegobe su se znatno smanjile.. Postoji li mogučnost hiruruškog zahvata A1 segmenata LACA ?
U otpusnom pismu nije ništa navedeno sem detalja o zahvatu na ACI..
Hvala..

Odgovoreno: 28. 03. 2009.
- Prof. mr Željko Kojadinović
  
  Suženje karotidne arterije u vratu (ACI) većeg stepena se leči operativno zbog mogućnosti da dovede do različitih oblika šloga. Ovo suženje je uglavnom stečeno. Suženje A1 arterije je urođena pojava (hipolastiča arterije) i ne zahteva operativno lečenje zbog očuvanosti kolateralne cirkulacije. Uglavnom, trebalo bi da porazgovarate sa Vašim neurologom ili neurohirurgom koji će i pogledati Vaše snimke.

Pogledajte celo pitanje: #25272

Poštovani doktore,
molim Vas da mi objasnite o čemu se radi u slučaju mog tate koji ima 54 godine. Imao je glavobolje i probleme sa čitanjem, pa mu je u januaru urađen CT, a zatim i MR. Ustanovljen je tumor na mozgu i operisan je 18.februara. Operacija je prošla odlično, doktori su rekli da se radi o ugrušku krvi. Patohistološki nalaz je: Materijal je jako oskudan. Sastoji se od dva komadića, a jedan komadić je ugrušak krvi sa nekoliko krupnijih hiperhromatskih i vretenastih stanica koje mogu odgovarati atipičnim astrocitima, a drugi komadić je dio mozgovine sa jasno izraženim kraš efektom i sa prominencijom krvnih prostora te nekrozom oko koje je prisutna slabije izražena palisadizacija ovalnih i vretenastih najverovatnije astrocita te histološki nalaz ukazuje da se najverovatnije radi o astrocitomu ali uzorak nije reprezentativan za konačnu patohistološku dijagnozu. Niko nam nije objasnio o čemu se radi, samo da se uradi ponovo CT, koji je zakazan za 16.april. Posle operacije bio je odlično, alli zadnjih dana ima glavobolje samo noću praćene mučninom. Govor mu je lošiji, ranije nije imao probleme sa govorom. Mene zanima, da li mi smemo čekati do 16.aprila jer osećamo pogoršanje. Da li ovaj nalaz ukazuje na maligni astrocitom i kakve su prognoze?
Molim Vas da nam odgovorite o čemu se radi, jer živimo u užasnoj neizvesnosti.
Beskrajno zahvalna, Nataša.

Odgovoreno: 27. 03. 2009.
- Prof. mr Željko Kojadinović
  
  Dijagnoza astrocitoma (ili bilo kog drugog tumora) i stepen njegove malignosti se određuje patohistološkom analizom. Ali, kao što je napisano isečak tkiva, uzet tokom operacije, nije bio dovoljno reprezentativan da bi patolozi sa sigurnošću postavili dijagnozu. Prognoza zavisi od patohistološkog nalaza, ali i od: karakteristika tumora na MR snimku, starosti pacijenta, neuroloških oštećenja, da li pacijent ima dugogodišnju epilepsiju,... Ukoliko se zna da je u pitanju astrocitom mi koristimo naš skoring sistem za određivanje težine i davanje prognoze bolesti (MAS - malignant astrocytoma score- autor Željko Kojadinović). Za prognozu je takođe, u slučaju Vašeg tate, važan i kontrolni CT ili MR snimak mozga. Da li je pogoršanje vezano za ponovni rast tumora ili nešto drugo može da se kaže tek nakon neurološkog pregleda. Ukoliko postoji pogoršanje, za koje se sumnja da je rezultat novog rasta tumora, mislim da je pametno da ne čekate sa kontrolnim snimkom još 3 nedelje.

Prikazano 751-755 od ukupno 775 pitanja