Za zakazivanje telefonskim putem pozovite 063/687-460 Za zakazivanje telefonskim putem 063/687-460

Prof. mr Željko Kojadinović

Specijalista neurohirurgije

Prof. mr Željko Kojadinović, Specijalista neurohirurgije

Oblasti medicine

Specijalizacija

Grad

Jezici

Raspored rada doktora

Najnoviji tekstovi koje je lekar objavio:

Postavite pitanje

Broj odgovorenih pitanja: 775

  1. Poštovani,
    Javljam se iz grada Rijeke, Republika Hrvatska. Prije 7 godina postavljena mi je dijagnoza praparezis spastica, dakle oštećenje leđne moždine što mi je utjecalo na vrlo težak hod i pogrbljenje. Od terapije mi je prepisan lioresal 10 kojeg i pijem 7 godina od kojeg sam u početku uzimala 2 tablete na dan da bi mi se određena doza povećala na 4 tablete. Zanima me koliko košta (u eurima) operacija ugradnje inuzionih pumpi i je li to upravo ta operacija koja bi mi mogla biti preporučena te, ako je, koje bi sve pretrage trebala obaviti kod vas i što bi mi od svega toga pokrilo moje zdravstveno osiguranje. Zanima me još i da li je moguće da mjesečne doze lijeka primam u Hrvatskoj?
    Unapred hvala

    Odgovoreno: 24. 04. 2009.
    • Prof. mr Željko Kojadinović

      Poštovana,
      Baklofenske pumpe su često dobro rešenje za pacijente sa povećanim spasticitetom zbog oštečćenja kičmene moždine. Obično se prvo radi test doza sa aplikacijom balkofena u kičmeni kanal. Ukoliko je rezultat pozitivan sprovodi se ugradnja pumpice i programira najbolja doza. U zavisnosti od potrošnje baklofena on se dopunjava na svakih nekoliko meseci. To može obavljati obučeni lekar ili ponekad i medicinska sestra. Baterija u aparatu traje godinama. Na cenu ugradnje utiče najviše cena pumpice. Ova intervencija se sprovodi i u Hrvatskoj i treba da se obratite nekom ko se ovim bavi. On će vas pregledati i proceniti koliko bi benefita dobili ovim aparatom. U drugom slučaju treba da se obratite vašem zdravstvenom fondu i raspitate da li refundiraju sredstva za ovakve intervencije kada se sprovode u Srbiji.
      Pozdrav

  1. Poštovanje,
    Ja sam operisan prije dvije godine na VMA Klinika za neurohirurgiju, gđe mi je iz nekoliko odvojenih operativnih akata urađena kompletna operacija. Operacija se sastojala iz prednje, retroperitonealne korporektomije sa stabilizacijom, zadnje transpedikularne fiksacije i fuzije koštanim grafitom kao i replacement vertebra body umjesto čega je stavljen teleskopski kejdž synex, sa prednje strane je još stavljen telefix- teleskopska ploča sa 4 zavrtnja, a sa zada još 4 zavrtnja 2 šipke i dva poprečna konektora. Napominjem da su zavrtnjevi 6x45mm i da se ne vadi ništa od pomenutih implantata. Samo bih htio da Vas pitam koliko prosječan čovjek sa ovakvom stabilizacijom ima stepen invalidnosti i stepen tjelesnog oštećenja, jer meni su ljekari u Bosni dali ocjenu da sam 100% sposoban za bilo koje poslove u okviru električarske struke, a ja vjerujte teško i sjedim. Samo mi recite onako orjentaciono koliko je to tjelesno oštećenje da znam jer ovdje u republici srpskoj niko od ljekara nije ni čuo za ovakvu metodu operacie, a znaju da daju ocjenu.
    Hvala

    Odgovoreno: 24. 04. 2009.
    • Prof. mr Željko Kojadinović

      Poštovani,
      Tip operacije ne determniše invalidnost. Ona zavisi od stepena neurološkog oštećenja, smanjenja pokretljivosti kičme, stepena bolova nakon opterećenja, i sl. Ovo sve, oni koji veštače, procenjuju i na osnovu toga donose odluke.
      Pozdrav

  1. Poštovani,
    Imam 25 godina. Početkom prošle godine sam osetio bol u stopalu i duž desne noge. Rekli su mi da je u pitanju išijas i bio sam na električne terapije. Međutim bol nije prestajao. Onda sam uradio magnetnu rezonancu. I dijagonoza je sledeća "na l4-5 nivou prikazuje se smanjenje IV. Prostora, degenirisao i anularno proširen IV. disk, sa manjom cirkularnom protruzijom diska. IV. Forameni su obostrano ekstraneuralno suženi, sa obostranim manjim diskradikularnim kontaktom. Na l5-s1 nivou prikazuje se smanjenje visine IV. prostora, degenerisao i anularno proširen IV. Disk, sa dorzomedijalnom protruzijom diska. IV. Forameni su obostrano dominantno ekstraneuralno suženi, sa obostranim diskradikularnim kontaktom u aspektu foramen na s1 koren" zaključak: manja cirkularna protruzija diska l4/l5 dorzomedijalna protruzija diska l5/s1 neurohirug je pogledao snimak i reko mi da će to da se razloži i da će da nestane samo od sebe. Međutim od tad je prošlo godinu dana a meni je neznatno bolje. S tim što mi sada trne stopalo i bole me krsta. Šta da radim?
    Unapred hvala

    Odgovoreno: 24. 04. 2009.
    • Prof. mr Željko Kojadinović

      Poštovana,
      Hirurg se odlučio za konzervativno lečnje, a po opisu magnetne rezonance koji ste naveli, zvuči mi sa razlogom. Ipak nije Vam rekao da više ne dolazite. Ukoliko konzervativno lečenje ne da rezultate potrebna je nova evaluacija izvora bola. Ukoliko je izvor bola pritisak diska na koren živca ima smisla operativno lečnje. Ovo je sve načelno rečeno. Samo onaj koji Vas pregleda, pogleda prve i kontrolne mr snimke kičme, te ostale nalaze može Vam nešto detaljnije reći.
      Pozdrav

  1. Poštovani doktore,
    Zanima me kako se vrši operacija hematoma na mozgu, da li je klasično otvaranje ili putem sonde i da li ima posledica posle operacije? Naime, hematom je nađen na levoj strani potiljačnog dela.
    Unapred zahvalna, Jelena

    Odgovoreno: 24. 04. 2009.
    • Prof. mr Željko Kojadinović

      Poštovana Jelena,
      Kada se dijagnostikuje postojanje hematoma (kolekcije krvi) u lobanji mora se odrediti da li on vrši značajan pritisak i da li ga zbog toga treba operativno odstranti. Sa druge strane važno je unapred znati razlog nastanka hematoma (aneurizma, angiom, povreda) jer se i on često mora rešavati pri istoj operaciji. Ukoliko je hematom kompaktan u većini slučajeva se otvara lobanja pravljenjem "poklopca" na njoj (kraniotomija). Ukoliko je hematom tečan on se nekad može evakuisati samo pravljenjem manjeg otvora na njoj i postavljanjem cevčice. O svim ovim operacijama sam, uz ilustracije, pisao na sajtu neurohirurgija u delu o traumi i o vaskularnim anomalijama. Sve ovo što sam napisao ima za cilj da vam približi problem da bi bio manje stresan za vas. Ipak krajnje objašnjenje pomenutog slučaja će Vam dati neurohirurg koji zna sve važne informacije da bi izabrao adekvatno lečenje.
      Pozdrav

  1. Poštovani,
    Moj otac ima 49 godina, postavljena mu je dijagnoza n. Trigeminus. Magnetna rezonanca je utvrdila erebelli sup i izlaznog dela cisternalnog segmenta levog trigeminalnog nerva. Operisan je na inh kcs 16.03.2009. Dve nedelje nakon operacije došlo do poboljšanja, njegovo psiho-fizičko stanje je bilo dobro. Nakon izlaska iz bolnice javljaju se sledeći simptomi: problemi u hodu, pareza leve strane lica praćena tupim bolovima oka, gubitak apetita, zujanje u uhu, poremećaj psihičkog stanja nalik depresiji i blagim krizama svesti. Kasnije se javlja tup bol glave, malaksalost, vrtoglavica, krize svesti, mučnina i nemogućnost hoda bez pomoći druge osobe. Na kontroli je preporučeno rehabilitaciono lečenje u Sokobanjskoj. Javlja se velika kriza svesti nakon čega biva hospitalizovan. CT pokazuje proširenje moždanih komora izazvano povećanom koncetracijom likvora tj. dg: hidrocefalus. Utvrđeno je nepostojanje tumura, lekari su nam rekli da nema krvarenja i da sumnjaju da je uzrok vaskularnog tipa (manji moždani udar). Za sada rade dijagnostiku, nije mu rađena lumbalna punkcija. Od terapije dobija hidrotonični rastvor, tegretol 400mg, klometrol, ranisan. Lekari su preporučili da sačekamo da otkriju uzrok nastanka hidrocefalusa par dana. Stanje se vidno pogoršava, javilo se povraćanje, učestale glavobolje koje su pokrivene novalgetolom. Molim Vas za Vaše mišljenje, konkretno me zanima rizik čekanja da se otkrije uzrok i Vaša preporuka šta bi trebalo da se uradi i mišljenje o eventualnom operativnom zahvatu radi smanjenja cranijalnog pritiska ili bar lumbalne punkcije radi istog.
    Unapred sam zahvalna i molim Vas da mi što pre odgovorite jer sam svesna da je vreme dragoceno.

    Odgovoreno: 22. 04. 2009.
    • Prof. mr Željko Kojadinović

      Poštovani,
      Lekari još uvek pokušavaju da otkriju razlog pogoršanja kod Vašeg oca. Tek ponovljeni CT snimak ili  MR snimak će pokazati da li se radi o hidrocefalusu, infartu mozga ili nečem trećem. Pošto je on na klinici, gde rade veoma iskusni lekari, ubeđen sam da intrakranijalni pritisak neće porasti do mere da ugrozi Vašeg tatu, a da se pre toga ne interveniše rutinskim procedurama.
      Pozdrav

Prikazano 716-720 od ukupno 775 pitanja




ZAKAZIVANJE 063/687-460