Prof. dr sci. med. Olivera Žikić

Psihijatar / psihoterapeut

Telefon za zakazivanje
063/687-447

Telefon za zakazivanje

063/687-447
Prof. dr sci. med. Olivera Žikić, Psihijatar / psihoterapeut

Telefon za zakazivanje

063/687-447

Raspored rada doktora

Najraniji datum : 26.11.2024.
Prikaži kalendar >

Oblasti medicine

  • Psihijatrija

Specijalizacija

  • Psihijatrija

Ustanove u kojima radi

Grad

  • Niš

Jezici

  • Srpski
Pitajte doktora
Odgovori doktora

O doktoru

Prof. dr Olivera Žikić je specijalista psihijatrije i psihoterapeut. Svoje profesionalno radno iskustvo stekla je radom u privatnoj i državnoj praksi u Nišu.
Uže oblasti interesovanja prof. dr Žikić su:

Prof. dr Žikić Ima zvanje kognitivno bihejvioralnog psihoterapeuta. Jedan je od osnivača Srpskog udruženja kognitivno bihejvioralnih terapeuta, ujedno je i edukator i supervizor u okviru edukacije ove asocijacije.
Autor je preko 70 naučnih publikacija, redovno se usavršava na seminarima i kongresima u zemlji i inostranstvu.
Pregled kod prof. dr Olivere Žikić možete zakazati putem sajta Stetoskop.info ili pozivom na 063/687-447.

Obrazovanje:

Medicinski fakultet Univerziteta u Nišu od 1983 do 1989

Osnovne studije.

Medicinski fakultet Univerziteta u Nišu od 1993 do 1998

Specijalizacija iz psihijatrije.

Radno iskustvo:

Klinika za zaštitu mentalnog zdravlja, Niš

Šef odseka za neuroze.

Katedra za psihijatriju, Medicinski fakultet u Nišu

Profesor.

Zavod za mentalno zdravlje Kliničkog centra Niš

Psihijatar.

Članstvo:

Srpsko udruženje kognitivno bihejvioralnih terapeuta

Jedan od osnivača.

Evropska asocijacija bihejvioralno kognitivnih terapeuta

Član glavnog odbora.

Svetska asocijasija psihijatara

Član.

Raspored rada doktora


Cenovnik usluga


Naziv usluge RSD
Prvi pregled psihijatra
6,000
Cene su podložne promenama bez prethodne najave. Trudimo se da sve informacije budu tačne, ali mogućnost greške postoji, pogotovo usled promene kursa ili iz tehničkih razloga. Ukoliko se desi da cena usluge nije ista kao kao ona na sajtu u trenutku rezervacije, obavestićemo Vas telefonom ili putem emaila o ispravnoj ceni i ponuditi Vam da je prihvatite ili odustanete od rezervacije.
Kontrolni psihijatrijski pregled
5,000
Cene su podložne promenama bez prethodne najave. Trudimo se da sve informacije budu tačne, ali mogućnost greške postoji, pogotovo usled promene kursa ili iz tehničkih razloga. Ukoliko se desi da cena usluge nije ista kao kao ona na sajtu u trenutku rezervacije, obavestićemo Vas telefonom ili putem emaila o ispravnoj ceni i ponuditi Vam da je prihvatite ili odustanete od rezervacije.

Najnoviji tekstovi koje je lekar objavio:

Realni i nerealni strahovi

Realni i nerealni strahovi

Glavna karakteristika psihijatrijskih poremećaja je prisustv...
Fitnes vežbačice psihički zdravije i otpornije prema stresu

Fitnes vežbačice psihički zdravije i otpornije prema stresu

Kako stići do psihičkog zdravlja? Problemi sa spavanjem? Jed...
(kako) Mislim - Dakle (tako) Postojim

(kako) Mislim - Dakle (tako) Postojim

Kognitivna terapija predstavlja psihoterapijsku metodu koja...
Kognitivno bihejvioralna terapija

Kognitivno bihejvioralna terapija

Kognitivno bihejvioralna terapija (KBT) predstavlja pragmati...

Postavite pitanje

Da pročitate preporuku kako da efikasno postavite pitanje kliknite ovde

Broj odgovorenih pitanja: 192

  1. Kako da izlečim agorafobiju?
    Pitanje broj: #494

    Da li mi možete predložiti nekoga ko se bavi efikasnim lečenjem agorafobije? Sumnjam da imam agorafobiju. Ne želim da tvrdim da je u pitanju to, odnosno taj poremećaj, ali, u svakom slučaju ima naznaka tog poremećaja. Imam 29 godina i znam da sam "jaka" ličnost duboko u sebi. Zašto mi se onda ovo dogadja? Da li bi možda mogao da Vam pošaljem jedno pismo u kome ću detaljno opisati svoje tegobe, a zauzvrat od Vas dobijem odgovor koji bi mi možda sve promenio? 

    Odgovoreno: 14. 04. 2007.
    • Prof. dr sci. med. Olivera Žikić

      Poštovani,

      Naravno da možete da mi napišete pismo sa opisom Vaših tegoba i rado ću Vam odgovoriti. Medjutim, ono što sam mnogo puta do sada naglasila, kada se radi o psihičkim tegobama, najadekvatnija procena je kada psihijatar pregleda pacijenta uživo, jer konačna dijagnoza ne zavisi samo od navedenih tegoba već i drugih pokazatelja. Takodje, iako mislite da ste objasnili sve tegobe, uvek postoje dodatna pitanja koja su psihijatru neophodna za procenu stanja i razlikovanje odredjenih boleti. Ako imate agorafobiju, terapija je uspešna u viskom procentu i može biti samo lekovima, samo psihoterapijom ili kombinovanjem ove dve metode.

      Ukoliko želite da pronadjete stručnjake koji se bave psihičkim poremećajima, to možete učiniti ovde.

  1. Pogledajte celo pitanje: #493

    Postovana Ass.Dr. ZIKIC,
    Javljam se sa molbom da li mozete da mi odgovorite na pitanja koja me godinama muce i da mi razjasnite problematiku moga lecenja dugogodisnjeg,kome ne vidim vise ni svrhu ni kraj.... Rodjene sam 1956.god.,imam cerku od 24.g. i sina od 23.g. Zivim kao samohrana majka od 1987.g. kada mi se i bracna zajednica raspala.Zivim sa decom kod moje majke u konfornom 2,5-sobnom stanu u centru Kragujevca.Majka je penzioner , cerka radi povremeno (preko stud.zadruge) ;zavrsila je Visu skolu za menadzment,ali je nastavila da studira Ekonomiju i na III je godini. Sin je zavrsio III-stepen za kuvara i radi kao kuvar u jednom restoranu u KG. Ja sam zavrsila srednju skolu-Gimnaziju i radila sam do 2000.god. kao sluzbenik u banci , koja je u 2000.god. otisla u likvidaciju a zaposleni su ostali bez posla i prebaceni na Trziste rada bez novcane nadoknade. I ja sam povremeno radila razne poslove preko zadruge...ali zbog mog zdravlja sve manje uspevam da nadjem posao. Menstr.ciklus sam izgubila u 2000.god. Moj problem je u tome sto se od 1985.god. lecim kod PSIHIJATRA pod F:32.2 U terapiju je bio ukljucen Amyzol u kombinaciji sa Lexilium-om... Medjutim na kontrolnom pregledu kod PSIHOLOGA (po nalogu novog psihijatra),12.11.2004.god. uradjen je test situacije i test licnosti MMP -- koji su pokazali POREMECAJ LICNOSTI---BORDERLINE TIP, dif.dijagnosticki --SHIZOIDNI POREMECAJ; F: 60.31, sa promenom ter. na : Lorazepam,Flunisan, Maprotilin,Karbamazepin i po potrebi Flormidal; jer vec godinama imam poremecen san---i u neuropsiholoskom nalazu se zapaza razvojna DISKALKULIJA i FRONTALNA PATOLOGIJA ( nikada mi nije objasnjeno od strane lekara ---STA TO ZNACI KONKRETNO). Mene interesuje da li je ovo moje stanje pripada NEUROZI ili PSIHOZI, da li je izlecivo i da li je nasledno (zbog moje dece)... Ja redovno uzimam terapiju i odlazim na zakazane kontrole jedan put mesecno.....Da li bi u mom slucaju trebalo uraditi jos neke vrste TESTOVA i PRETRAGA..jer ovo stanje vise ne mogu da podnosim...samo lekovi---kutije;razvrstavanja...i nikad kraja.... U mojoj porodici je moj pokojni otac lecen od NEURASTENIJE kao mladic od 20.god. i u negovom lecenju je bio koriscen Largaktil----jedino to mogu da kazem---jer porodica nikada nije detaljno i zvanicno pricala o tome..... ostali slucajevi takve vrste lecenja mi nisu poznati ni sa strane oceve ni majcine familije... Postovana Doktorko,ja sam bila preopsirna i izvinjavam se zbog toga ;mozda sam nesto BITNO preskocila...ali se trenutno ne secam nicega sto bi bilo zancajno za sagledavanje moje situacije; lecena sam bolnicki prvi put po nastanku problema a kasnije sam iz par navrata lecena u 'Dnevnoj bolnici"..... Znaci sada sam pod terapijom i dalje i dijagnozom F:60.31 ; F: 32.3 ..... Srdacno Vas pozdravlja Jasna,i nadam se da cu uz vasu pomoc donekle moci da sagledam stanje u kome se nalazim.
    UNAPRD SE ZAHVALJUJEM I NADAM SE ODGOVORU

    Odgovoreno: 14. 04. 2007.
    • Prof. dr sci. med. Olivera Žikić

      Obzirom da mi niste opisali Vaše tegobe, odgovor na Vaše pitanje će biti samo teorijske i na osnovu podataka iz medicinske dokumentacije koju ste mi naveli. Dijagnoze pod kojim se lečite ne pripadaju ni neurozama ni pravim psihozama. Dijagnoza F32.2 pripada takozvanim afektivnim poremećajima ili prevedeno, poremećajima raspoloženja. Radi se o teškoj depresivnoj epizodi. Izgleda da ste imali i još teži oblik - F32.3 kada je depresivnost toliko izražena da osoba ne procenjuje realnost pravilno nego, u skladu sa svojim sumornim raspoloženjem, veruje u ono što realnost ne donosi. Druga dijagnoza, F60.31 pripada takozvanim poremećajima ličnosti (tz. Borderline poremećaj ličnosti). U psihijatriji se ovo ne smatra bolešću (nešto što dodje i prodje) nego stanjem (nešto što je karakteristika naše ličnosti od najranijeg detinjstva pa nadalje). Kada kažemo da se radi o “poremećaju” ličnosti to znači da osoba ima jako naglašene pojedine crte / karakteristike ličnosti tako da joj to stvara probleme. Kod Borderline-a najveći problem, pored ostalih, je impulsivnost iz koga proizilaze brojni drugi, poput samopovredjivanja i problema u medjuljudskim relacijama. Veoma su osetljivi na svaku vrstu odvajanja i skloni izmenama raspoloženja, najčešće depresivnosti. Kompletan opis ovog poremećaja ličnosti je daleko složeniji. Depresija je izlečiva bolest u najvećem broju slučajeva. Ima, doduše, i jedan odredjen broj pacijenata kod kojih se simptomi ne povuku u potpunosti, ali joj ne smetaju u tolikoj meri da su joj život i svakodnevno funkcionisanje otežani. Postoji i jedan veoma mali broj pacijenata koji ne reaguju na primenjenu terapiju. Što se tiče poremećaja ličnosti – smatra se da se tokom vremena predhodno naglašene karakteristike ličnosti ublažavaju. Lečenje je potrebno jedino ako dodje do komplikacija i dekompenzacija – što znači, do pojave simptoma neke od psihijatrijskih bolesti. Oba stanja mogu biti učestalija u porodici. Ovo nije izričito pravilo, te Vaša deca ne moraju da imaju iste tegobe kao i Vi. Preporučila bih Vam kontrolu neurologa sa neuropsihološkim nalazom.

  1. Trudnoća posle opioidnih analgetika i Nalorexa?
    Pitanje broj: #492

    Koliko vremena je dovoljno da prodje od prestanka uzimanja opijata i nalorexa da bi bilo bezbedno ostati u drugom stanju?

    Odgovoreno: 14. 04. 2007.
    • Prof. dr sci. med. Olivera Žikić

      Poštovana,

      Iako se obe supstance znatno brže eliminišu iz organizma, napravite pauzu od najmanje mesec dana. Preporučujem Vam da ako planirate da zatrudnite, posetite ginekologa i uradite kompletnu analizu krvi.

  1. Kako uzimati Flunirin i Formidal?
    Pitanje broj: #491

    Pijem Metildopu, Flunirin i Formidal, tačnije uzimam te lekove po potrebi, 2 ili 3 puta nedeljno. Interesuje me da li njih mogu da pijem povremeno, tj. po potrebi ili moram redovno i koliko dugo vremenski smem da ih pijem?

    Odgovoreno: 14. 04. 2007.
    • Prof. dr sci. med. Olivera Žikić

      Poštovani

      Flunirin je lek koji spada u grupu antidepresiva. Oni se ne mogu uzimati kao recimo benzodiazepini – po potrebi ili tek kad nam je loše. Njihovo dejstvo nastaje tek nakon 14 dana i ako se ne uzimaju na propisan način - a to znači – svakodnevno i u adekvatnoj dozi neće ispoljiti očekivano dejstvo ili će ono biti samo blago i delimično, te neće da otkloni u potpunosti tegobe. Znači Flunirin treba pravilno uzimati svakodnevno, a u zavisnosti od čega bolujete će se odrediti dužina tretmana. Recimo, za prvu epizodu depresije je godinu dana, stim što se na početku doze povećavaju a zatim smanjuju. Flormidal je iz grupe benzodiazepina – hipnotika. Tačnije rečeno, služi za lečenje poremećaja sna. Ono što treba znati je da ga ne treba dugo primenjivati (desetak do maksimalno dvadesetak dana), a da se onda ako i dalje postoji nesanica, ona razrešava na drugi način. Ovaj lek se ne mora uzimati redovno, možemo ga koristiti samo u slučaju da imamo teškoću u uspavljivanju. Medjutim, treba ga uzimati samo na osnovu procene Vašeg stanja zdravlja od strane psihijatra, jer za različite pacijente peporuke mogu biti drugačije.

  1. Gde pronaći literaturu o kognitivno bihejvioralnoj terapiji?
    Pitanje broj: #490

    Čitajući o anksioznosti zainteresovao sam se za kognitivno bihejvioralnu terapiju. Međutim, količina materijala koju sam našao na internetu o ovoj temi je dosta škrta i približno ista. Zato me interesuje da li možete da mi preporušite neku literatura gde je ova tema dublje obrađena.

    Odgovoreno: 14. 04. 2007.
    • Prof. dr sci. med. Olivera Žikić

      Poštovani,

      Ako ste pretraživali podatke na internetu na našem jeziku, tada zaista ima veoma malo podataka. Medjutim, ako znate engleski i u pretraživaču ukucate ključne reči „cognitive behavior therapy" naći ćete veliki broj stranica o ovoj temi. Što se tiče domaćih knjiga - za sada je najpogodnija za opštu populaciju knjiga Prof. dr Jezdimira Zdravkovića pod nazivom „Tumačenje neuroza" gde se daju jako dobri opisi samih anksioznih poremećaja i metoda bihejvioralno kognitivne terapije. Na engleskom jeziku imate jako veliki broj stručnih knjiga, ali i knjiga samopomoći poput jako popularne „Mind over Mood", „Overcoming anxiety" i sl. Ako ste profesionalno zainteresovani za ovu psihoterapijsku metodu, u Nišu se organizuje četvorogodišnja edukacija iz ovog psihoterapijskog pravca http://www.srabct.org.yu . 

Prikazano 181-185 od ukupno 192 pitanja




Zakažite pregled kod Prof. dr sci. med. Olivera Žikić