Glavna karakteristika psihijatrijskih poremećaja je prisustvo anksioznosti, odnosno straha...
Prof. dr Olivera Žikić je specijalista psihijatrije i psihoterapeut. Svoje profesionalno radno iskustvo stekla je radom u privatnoj i državnoj praksi u Nišu.
Uže oblasti interesovanja prof. dr Žikić su:
- anksiozni poremećaji,
- depresija,
- poremećaji raspoloženja (afektivni poremećaji),
- bipolarni poremećaj.
Prof. dr Žikić Ima zvanje kognitivno bihejvioralnog psihoterapeuta. Jedan je od osnivača Srpskog udruženja kognitivno bihejvioralnih terapeuta, ujedno je i edukator i supervizor u okviru edukacije ove asocijacije.
Autor je preko 70 naučnih publikacija, redovno se usavršava na seminarima i kongresima u zemlji i inostranstvu.
Pregled kod prof. dr Olivere Žikić možete zakazati putem sajta Stetoskop.info ili pozivom na 063/687-447.
Cenjena Dr Olivera, vec sam vam postavio pitanje o načinu konzumacije leka flunirina, i zahvalan sam vam na brzom odgovoru. Sad bih malo proširio temu, uz nadu da vam neću biti naporan. U avgustu 2004. sam prvi put otišao kod psihijatra zbog jako lošeg opšteg stanja svesti. Pokušacu u najkracem da objasnim; Odrastao sam u bolesnim uslovima, u nesrećnoj porodici i to je ostavilo puno posledica na moju ličnost i na moju, kako vi kašete "životnu radost" (nje nema, jednostavno propuštam dane da idu jedan za drugim sa nadom da nece dugo trajati) U početnim razgovorima sa psihijatrom (Doktorka se preziva Miloš, ako se dobro secam) dobio sam terapiju flunirin - jedna kapsula dnevno. takode sam paralelno sa razgovorima sa njom imao i početne testove-razgovore sa psihoterapeutom, relativno mladom i posvecenom Doktorkom, na šalost ne sećam se imena. posle dva meseca ja sam prekinuo sa odlašenjem na zakazane sastanke sa pomenutom Dr Miloš, i sa uzimanjem prepisanog flunirina. Zašto, zato što sam u svojoj nesrecnosti došao do sledeceg zakljucka: uzroci mojoj nesreci su prilicno konkretni i još uvek postoje (i jesu, to je istina) i nema meni pomoci od pijenja anti depresiva, niti od lamentiranja nad sudbinom kod psihoterapeuta, nego je jedino rešenje da se promene šivotni uslovi na taj nacin da se ode od tih pomenutih i veoma konkretnih problema-uzrocnika. Ali to je nemoguce, neizvodlhjivo, to je tipicno vrzino kolo u kojem sam ja uzrocnicima toliko oštecen da nisam ni sposoban da se oslobodim tih uzrocnika moje nesrece. Ipak, u septembru 2006. sam u jednom trenutku velikog očaja (mada, cela 2005 i 2006 a i mnoge godine pre toga su godine očaja u mojem šivotu) ušao sam u prvu apoteku i kupio kutiju flunirina. Od tada ga uzimam svakodnevno, ovo je šesti mesec, šesta kutija. Zahvaljujuci flunirinu ja nisam promenio nacin razmišljanja, ali bar nemam one sate i sate ocajanja u kojem se osecam tako jadno da to ima i svoju fizicku komponentu, negde u grudima i stomaku. Iz izvora sa interneta sam saznao da terapija flunirinom treba da traje bar 6 meseci. Šta posle tih 6 meseci? Hvala.