Za zakazivanje telefonskim putem pozovite 063/687-460 Za zakazivanje telefonskim putem 063/687-460

Prijavite se

Prof. dr sci. med. Olivera Žikić

Psihijatar / psihoterapeut

O lekaru

Prof. dr Olivera Žikić je specijalista psihijatrije i psihoterapeut. Svoje profesionalno radno iskustvo stekla je radom u privatnoj i državnoj praksi u Nišu.
Uže oblasti interesovanja prof. dr Žikić su:

Prof. dr Žikić Ima zvanje kognitivno bihejvioralnog psihoterapeuta. Jedan je od osnivača Srpskog udruženja kognitivno bihejvioralnih terapeuta, ujedno je i edukator i supervizor u okviru edukacije ove asocijacije.
Autor je preko 70 naučnih publikacija, redovno se usavršava na seminarima i kongresima u zemlji i inostranstvu.
Pregled kod prof. dr Olivere Žikić možete zakazati putem sajta Stetoskop.info ili pozivom na 063/687-447.

ZAKAZIVANJE 063/687-447

ZAKAŽITE ONLINE

Zakažite pregled

Najraniji datum: 08.04.2025.

Ako nađete odgovarajući termin u kalendaru, kliknite na 'Zakažite online'; ako ne, pozovite nas direktno na 063/687-460 odnosno klikom na dugme ispod.

Cenovnik usluga

Naziv usluge	Cena
Prvi pregled psihijatra	6,000 RSD
Kontrolni psihijatrijski pregled	5,000 RSD

ZAKAŽITE ONLINE

O lekaru

Više informacija

Specijalizacija

Psihijatrija

Oblasti Medicine

Psihijatrija

Grad

Niš

Ustanove u Kojima Radi

Kardio Medika

Jezici

Srpski

Obrazovanje

Medicinski fakultet Univerziteta u Nišu

od 1983. do 1989.

Osnovne studije.

Medicinski fakultet Univerziteta u Nišu

od 1993. do 1998.

Specijalizacija iz psihijatrije.

Radno Iskustvo

Klinika za zaštitu mentalnog zdravlja, Niš

Šef odseka za neuroze.

Katedra za psihijatriju, Medicinski fakultet u Nišu

Profesor.

Zavod za mentalno zdravlje Kliničkog centra Niš

Psihijatar.

Članstvo

Srpsko udruženje kognitivno bihejvioralnih terapeuta

Jedan od osnivača.

Evropska asocijacija bihejvioralno kognitivnih terapeuta

Član glavnog odbora.

Svetska asocijasija psihijatara

Član.

Pitajte doktora ili Stetoskop

Da pročitate preporuku kako da efikasno postavite pitanje kliknite ovde.

Broj odgovorenih pitanja: 192

Pogledajte celo pitanje: #625

Postovana doktorka, veoma su mi se svideli vasi tekstovi na sajtu, gde sam se u nekima pronasla. Kako zivim u Beogradu, pa ste mi nedostupni kao psihoterapeut, interesuje me da li imate neku Vasu knjigu koju bih mogla da kupim i gde na temu lecenja anksioznosti.
Hvala, Goca

Odgovoreno: 22. 04. 2007.
- Prof. dr sci. med. Olivera Žikić
  
  Ako hoćete da se informišete o psihoterapiji koja se primenjuje kod anksioznih poremećaja najbolja knjiga koja na veoma jasan i konkretan način daje prikaze poremećaja a zatim i kako izvesti terapijske procedure samopomoći je knjiga Prof. dr Jezdimira Zdravkovića – “Tumačenje neuroza”. Još jedna izuzetna knjiga o anksioznim poremećajima je knjiga Prof. dr Vladana Starčevića pod nazivom “Stanja straha u kliničkoj praksi”. Iako je jako pohvalno to što želite da se informišete o Vašem eventualnom poremećaju, još bolje bi bilo da porazgovarate sa nakim psihijatrom kako bi načinio stručnu procenu Vašeg stanja i predložio adekvatan tretman. Veoma je bitno da ne primenjujete bilo koje metode samopomoći dok ne bude uradjena stručna psihijatrijska procena i postavljena dijagnoza.

Materijal na temu "Porodične posledice alkoholizma"?
Pitanje broj: #624

Radim seminarski iz socijalne patologije i to temu "Porodične posledice alkoholizma". Možete li da mi pošaljete nešto o tome ili preporučite neke internet adrese gde mogu naći više o toj temi.

Odgovoreno: 22. 04. 2007.
- Prof. dr sci. med. Olivera Žikić
  
  Poštovana
  
  Materijal na internetu lako možete pronaći unošenjem ključnih reči u pretraživač. Možda je ipak najbolje da nadjete bilo koji udžbenik iz psihijatrije, u skoro svakom ima puno podataka o tome. Knjige o alkoholizmu se mogu naći i u bibliotekama.

Poslednjih godinu dana sam primetila da se pojačano znojim
Pitanje broj: #623

U poslednjih godinu dana sam primetila da imam pojačano znojenje u predelu pazuha. Upotrebljavala sam razna sredstva protiv prekomernog znojenja ali od njih nije bilo koristi. Da li su u pitanju simptomi psihičkih bolesti, iako se psihički osećam dobro, ili je u pitanju nešto drugo?

Odgovoreno: 22. 04. 2007.
- Prof. dr sci. med. Olivera Žikić
  
  Poštovana,
  
  Svaka emocija/osećanje koje imamo ide i sa nekim telesnim simptomom. To je zato jer su duša i telo povezani. Postoje stanja gde pacijenti imaju samo telesne simptome a zapravo se radi o psihičkom poremećaju. S obzirom da tada dominiraju telesni simptomi, da bi smo razrešili dilemu, obavimo sva neophodna telesna ispitivanja i ako se ne pronadje telesni uzrok takvom stanju, smatra se da su tegobe psihogenog karaktera. Prema tome, potrebno je da se najpre javite lekaru opšte prakse ili internisti koji će uraditi odredjene analize i reći da li se radi o telesnom uzroku Vaših tegoba. Ako nema znaka telesne bolesti i ukoliko je Vaš problem toliko izražen da Vas remeti u svakodnevnom životu, potrebno je da se javite psihijatru. Uzroci pojačanog znojenja (hiperhidroze) mogu biti različiti. Postoji primarna hiperhidroza, kada se radi o zasebnoj bolesti, ali je najčešće sekundarna hiperhidroza, odnosno samo simptom u sklopu neke druge bolesti. Kod primarne hiperhidroze imamo pojačano znojenje ruku, nogu i ispod pazuha i javlja se u 2-3 % opšte populacije. U navećem broju slučajeva se ne zna tačan uzrok. Često se radi o naslednoj sklonosti ka pojačanom znojenju. U vašem slučaju se najverovatnije ne radi o psihološkom uzroku, ali će konačnu procenu doneti neophodna ispitivanja.

Još uvek nisam imala seksualne odnose sa svojim partnerom
Pitanje broj: #622

Imam 20 godina i sa svojim partnerom sam u vezi dve godine, ali još nisam imala "klasične" seksualne odnose s njim. Mi stupamo u obostrano zadovoljavanje ali još uvek nismo imali vaginalni seks. Da li to može vremenom da utiče na moje psihičko stanje i da li je to opasno?

Odgovoreno: 22. 04. 2007.
- Prof. dr sci. med. Olivera Žikić
  
  Poštovana,
  
  Naravno da to što do sada nisi imala seksualne odnose sa svojim momkom neće negativno uticati ni na tvoje psihičko, niti na tvoje telesno zdravlje. Mnogo veći problem može da bude (pa i da dovede do ozbiljnih psiholoških i seksualnih problema), ako udješ u intimne odnose ako još nisi spremna za njih a samo zbog toga jer to od tebe očekuje ili insistira tvoj momak, ili su neke od tvojih drugarica već to uradile. Kada budeš spremna, to će jednostavno samo doći. Ne žuri nigde, važna je suština a ne brzina kojom ćeš doći do seksualne zrelosti.

Pogledajte celo pitanje: #621

Postovana dr. Olivera, majka mog dugogodisnjeg momka je bolesna i dijagnoza glasi: hronicna dezintegrativna schizoafektivna psihoza i sifra bolesti je F 20.6 i F 25.2.Leci se vec 25 god.i koliko je meni receno niko od njenih predaka nije bolovao. Molim Vas da razumete moju zabrinutost i da mi odgovorite kakve su predispozicije za nasledni faktor i kod mog momka (ima 35 god,) i za nase buduce potomstvo. Takodje pitam da li je moguce da se njegova majka zaista razbolela bez genetske predispozicije ili tu uvek postoji nasledni faktor. I jos jedno pitanje, ja nikada nisam dobila odgovor o njenoj bolesti pa sam pronasla na internetu, ali pitam i Vas da mi prema ovim siframa kazete da li je prosto u pitanju sizofrenija? Hvala Vam unapred,

Odgovoreno: 22. 04. 2007.
- Prof. dr sci. med. Olivera Žikić
  
  Oko 1% svih osoba koje nemaju rodjake obolele od shizofrenije ipak dobiju ovo oboljenje. Ovakvi slučajevi se u najnovijoj literature ne smatraju genetskim (tz. fenokopije) već posledicom delovanja različitih faktora, poput povreda glave, infekcija i komplikacija tokom trudnoće, epilepsije i sl. Ako pak imamo nekog obolelog rodjaka, onda je procenat nešto viši. Ako je jedan jedan od roditelja oboleo od ove hronične bolest, onda će se kod dece takodje javiti bolest u 13 % slučajeva. To znači da od 100 dece koje imaju jednog obolelog roditelja njih 13 oboli, a 87 je zdravo. Ako je obolela baka ili deka, bolest se može javiti i kod unučića u 5% slučajeva. Postoji mogućnost da medju onima koji ne obole imamo odredjeni procenat osoba sa poremećajima ličnosti. Ako Vaš momak do sada nije imao znake bolesti, postoji velika verovatnoća da ih neće ni imati jer je početak bolesti najčešće do 35 godine života. Medjutim, postoje slučajevi i sa nešto kasnijim početkom. Iako se ova bolest smatra u značajnom stepenu naslednom, smatra se da mnogi spoljašnji činioci imaju važan uticaj na razvoj sch.

Prikazano 171-175 od ukupno 192 pitanja

ZAKAZIVANJE 063/687-460

Prof. dr sci. med. Olivera Žikić

O lekaru