Za zakazivanje telefonskim putem pozovite 063/687-460 Za zakazivanje telefonskim putem 063/687-460

Prijavite se

Prof. dr sci. med. Olivera Žikić

Psihijatar / psihoterapeut

O lekaru

Prof. dr Olivera Žikić je specijalista psihijatrije i psihoterapeut. Svoje profesionalno radno iskustvo stekla je radom u privatnoj i državnoj praksi u Nišu.
Uže oblasti interesovanja prof. dr Žikić su:

Prof. dr Žikić Ima zvanje kognitivno bihejvioralnog psihoterapeuta. Jedan je od osnivača Srpskog udruženja kognitivno bihejvioralnih terapeuta, ujedno je i edukator i supervizor u okviru edukacije ove asocijacije.
Autor je preko 70 naučnih publikacija, redovno se usavršava na seminarima i kongresima u zemlji i inostranstvu.
Pregled kod prof. dr Olivere Žikić možete zakazati putem sajta Stetoskop.info ili pozivom na 063/687-447.

ZAKAZIVANJE 063/687-447

ZAKAŽITE ONLINE

Zakažite pregled

Najraniji datum: 14.04.2025.

Ako nađete odgovarajući termin u kalendaru, kliknite na 'Zakažite online'; ako ne, pozovite nas direktno na 063/687-460 odnosno klikom na dugme ispod.

Cenovnik usluga

Naziv usluge	Cena
Prvi pregled psihijatra	6,000 RSD
Kontrolni psihijatrijski pregled	5,000 RSD

ZAKAŽITE ONLINE

O lekaru

Više informacija

Specijalizacija

Psihijatrija

Oblasti Medicine

Psihijatrija

Grad

Niš

Ustanove u Kojima Radi

Kardio Medika

Jezici

Srpski

Obrazovanje

Medicinski fakultet Univerziteta u Nišu

od 1983. do 1989.

Osnovne studije.

Medicinski fakultet Univerziteta u Nišu

od 1993. do 1998.

Specijalizacija iz psihijatrije.

Radno Iskustvo

Klinika za zaštitu mentalnog zdravlja, Niš

Šef odseka za neuroze.

Katedra za psihijatriju, Medicinski fakultet u Nišu

Profesor.

Zavod za mentalno zdravlje Kliničkog centra Niš

Psihijatar.

Članstvo

Srpsko udruženje kognitivno bihejvioralnih terapeuta

Jedan od osnivača.

Evropska asocijacija bihejvioralno kognitivnih terapeuta

Član glavnog odbora.

Svetska asocijasija psihijatara

Član.

Pitajte doktora ili Stetoskop

Da pročitate preporuku kako da efikasno postavite pitanje kliknite ovde.

Broj odgovorenih pitanja: 192

Pogledajte celo pitanje: #650

Poštovana, još ranije sam primetio da moja ramena imaju tedenciju da se izdižu a leda savijaju na takav nacin da mi tada grudni koš izlazi nekako napred. Citajuci o progresivnoj mišicnoj relaksaciji (P.M.R) odlucio sam da je isprobam. I veoma lepo deluje. Medutim primetio sam na primer kada izvršim ekstenziju ruke da mi se zatežu i mišici vrata ili kada zatežem mišice stomaka dode do zatezanja i mišića ledja i vrata i slicno je i ostalim mišicima. Mene interesuje da li je to u sl. P.M.R. u redu odnosno da li zatezanjem jedne vrste mišica treba da dode do zatezanja i još neke? Unapred hvala

Odgovoreno: 24. 04. 2007.
- Prof. dr sci. med. Olivera Žikić
  
  Kod aktivnosti bilo koje grupe mišića, pogotovu kod složenih pokreta, sasvim je normalno da se osim te grupe mišića aktiviraju i drugi koji pomažu dodatno da se zamišljena delatnost ostvari. Znači, nije ništa neobično ako zatežete mišiće stomaka, da osetite i diskretnu kontrakciju mišića ledja.
  
  Obzirom da nisam sigurna da sam razumela prvi deo o ledjima, ramenima i grudnom košu, predlažem Vam da se javite neuropsihijatru i specijalisti fizikalne medicine da Vas pogledaju i utvrde o kakvom se poremećaju, ako ga uopšte ima, radi.

Koji lek da koristim umesto Tranexa?
Pitanje broj: #649

Bolujem od anksioznosti. Lekar mi je prepisao Fluxilan 20mg (flunisan), 1 tableta ujutru, Tergetol od 400mg 1/2 u podne i Tranex od 10mg uveče, pre spavanja. Od ove terapije osećam se znatno bolje. Medjutim, Tranexa više nema u apotekama i neće ga ni biti. Ksalol mi ne pomaže, budim se u 2, 3 sata po ponoći i na posao idem neispavan. San mi je neophodan jer bolujem i od šecerne bolesti-tip 2, hipertenzije i tahikardije. Imam 57 godina. Koji lek da koristim umesto Tranexa?

Odgovoreno: 24. 04. 2007.
- Prof. dr sci. med. Olivera Žikić
  
  Poštovani,
  
  S obzirom na terapiju i na psihosomatske bolesti, rekla bih da vrlo verovatno imate problema i sa napetošću, tako da bih Vam umesto Tranexa preporučila Bensedin, jer on ima dobar sedativni efekat i sporije se eliminiše iz organizma. Medjutim, postoji mogućnost da se bolji efekat može postići podizanjem doze Fluxilana ili Tegretola, ili čak uvodjenjem nešto drugačije terapije, (pogotovu ako anksiolitik uzimate dosta dugo). Osnovni princip je da se anksiolitici daju samo u početnoj fazi terapije, a dugotrajna terapija se primenjuju samo kod hroničnih oboljenja i to pod kontrolom lekara. Najbolje je da o tome popričate sa lekarom koji je ordinirao predhodnu terapiju.

Anksiolitici i infarkt miokarda
Pitanje broj: #648

Koji su lekovi anksiolitici, koji otklanjaju strahove, i koje lekove smem da pijem ako sam preležao dva infarkta miokarda?

Odgovoreno: 24. 04. 2007.
- Prof. dr sci. med. Olivera Žikić
  
  Poštovani,
  
  Anksiolitici ili sedativi su lekovi koji dominantno deluju na smanjenje straha, strepnje, zebnje i napetosti. Imaju i pozitivno dejstvo kod tretmana poremećaja sna. Opuštaju mišiće a koristimo ih i kod pojedinih oblika epilepsije. Daju se i kod osoba koje su agresivne i lako planu. Ono što je problematično je njihova “ružna navika” da povećavaju toleranciju (što znači da su za efikasno sredjivanje tegoba potrebne sve veće i veće doze leka), kao i da dovode do zavisnosti (psihičke i fizičke), što predstavlja novu bolest. Iz dosadašnjeg kliničkog iskustva, mogu Vam reći da se zavisnost od anksiolitika veoma teško leči i da osoba prolazi kroz veoma mučan i težak period. U grupu anksiolitika spadaju Bensedin, Bromazepam, Diazepam, Demetrin, Tranex, Xanax, Ksalol, Lorazepam, Loram i sl.
  
  Što se tiče infarka miokarda i anksiolitika, možete ih uzimati. Medjutim, izbor leka, dnevnu dozu i dužinu upotreba anksiolitika je potrebno da odredi lekar (najbolje psihijatar) zato što nestručnom upotrebom možete sebi učiniti lošu uslugu. Takodje, može da se desi da je za lečenje Vaših strahova indikovana drugačija terapija i da upotrebom samo anksiolitika ne dodje do poboljšanja i nestanka tegoba.

Kako se boriti sa depresijom posle invaliditeta?
Pitanje broj: #647

Potreban mi je savet u vezi sa depresijom. Naime, izgubila sam obe noge (posledica bolesti) i do skoro sam uspevala da se "dogovorim" sa samom sobom da život ide dalje i da boriti se za svaki proživljeni dan sa svojom porodicim znači uspeh. U poslednje vreme dobijam na kilaži pod izgovorom "ne krećem se" ali u razgovoru sa smom sobom krijem hiljadu pitanja: "a zašto ja, pa moglo je drugačije?". Znam da je to početak straha od onoga šta će doći. Imam 48 godina i porodicu koja me podržava, ali nemam uslova da izadjem iz kuće. Sada trnutno ne umem da nastavim, sve mi izgleda bez cilja. Molim Vas pomozite, ali nemojte me slati psihijatru, rado bih porazgovarala sa nekim ali moj izlazak iz kuće nije moguć, bar za sada. Da li bi korišćenje nekog antidepresiva pomoglo?

Odgovoreno: 24. 04. 2007.
- Prof. dr sci. med. Olivera Žikić
  
  Poštovana,
  
  Ono što bi mnogo bolje pomoglo od antidepresiva je da pokušate da se vratite u što je to moguće normalniji način života. Uz to, posebno je važno da napravite spisak svih onih aktivnosti koje su Vam ranije pričinjavale zadovoljstvo i da isplanirate kako možete da ih i sada (čak i u modifikovanom obliku) sprovedete u delo. Naravno da će biti i nekih poteškoća, ali ako imate podršku porodice, kako kažete, verovatno će većina stvari biti moguća. Recimo, jako je pogrešno da se čovek osami i povuče iz socijalnih relacija. Verujem da nije nemoguće za Vas da pozovote prijatelje da dodju ili da porazgovarate telefonom. Ako osećanje beznadežnosti i bezperspektivnosti ipak zavlada Vama, za uključenje bilo kakve medikamentozne terapije je neophodan lekar (psihijatar) koji će Vas predhodno pregledati, jer se u psihijatriji ni jedan lek ne daje uniformno, već naspram osobe i vrste i izraženosti vetegoba. Ako Vi ne možete psihijatru, svakako da se preko primarne zdravstvene zaštite može organizovati kućna poseta psihijatra.

Moj sin ima odbojnost i gadjenje prema hrani
Pitanje broj: #646

Imam sina od 18 godina, visok je 179cm a ima samo 49 kilograma. On prema debljim osobama ima netrpeljivost. Prema hrani oseća odbojnost i gadjenje, njegov jelovnik je sveden na čips i čokoladu. Čak ni brzu hranu (pljeskavice i gazirano piće) ne jede. Mlada kćerka nema problema u ishrani, ona jede sve, a on sve vreme priča kako će ona da bude debela jer jede sve vrste hrane.

Odgovoreno: 24. 04. 2007.
- Prof. dr sci. med. Olivera Žikić
  
  Poštovana,
  
  Body Mass Index (BMI) Vašeg sina iznosi 15,4, što ga svrstava u grupu nedovoljno uhranjenih osoba (normalna vrednost je od 18,5 do 24,9). Problem u ishrani koji ima Vaš sin može biti iz različitih razloga. Najverovatnije se radi o anoreksiji, koja se najčešće javlja kod devojčica, ali se može naći (znatno redje) i kod dečaka. Glavni problem kod ove bolesti je promena u doživljavanju sopstvenog tela. Osoba, čak i ako je izuzetno mršava, smatra sebe debelom i neprivlačnom i stalno ima strah od debljine. Zbog toga odbija hranu i samnjuje maksimalno obroke. Zbog lošeg načina ishrane, kod ovih osoba može doći do brojnih telesnih i psihičkih oboljenja – gubitak mišićne mase, kod devojčica izostanak menstruacije, slabljenje srca, jetre, pa sve do čestih preloma kostiju, epileptičnih napada, opadanje kose, ispadanje zuba i sl. Gotovo da nema dela tela koji ne pati kod ove bolesti. To je jedina bolest u psihijatriji zbog koje, ako se ne leči, može doći do smrtnog ishoda. Zato je veoma važno da se što pre javite psihijatru, internisti i nutricionisti radi uključenja u terapiju. Nema specifične terapije za anoreksiju, leči se dominantno simptomatski i psihoterapijom (najčešće porodična i kognitivno bihejvioralna psihoterapija).

Prikazano 161-165 od ukupno 192 pitanja

ZAKAZIVANJE 063/687-460

Prof. dr sci. med. Olivera Žikić

O lekaru