Prof. dr sci. med. Olivera Žikić

Da li je i kako je moguće okrepiti mladu, depresivnu osobu (28 godina) koja je postala potpuno asocijalna? Pokušala je suicid pre 7 godina (pre pokušaja je išla redovno kod psihijatra, a posle toga je bila petnaestak dana na VMA). Sa ocem, koji je alkohiličar, nema nikakav kontakt, kao ni sa sestrom, a sa majkom "tu i tamo", uglavnom nema komunikaciju, odnosno izbegava je. Ne želi ničim da se bavi, ne želi ništa da radi, čak ne želi da ima ni zdravstveno osiguranje, a prijetelje ili momka da ne pominjem. Bila je student na Filološkom fakultetu. Izgleda da kao se "predala". Ja sam tetka pomenutoj devojci i vrlo sam zabrinuta i ujedno nemoćna. 

Kako da prevazidjem socijalnu fobiju, koja mi uništava karijeru, prijateljske odnose, a najviše ljubavni život? Završila sam fakultet sa niskim prosekom, radim kao volonter pripravnik, sa prijateljima vrlo retko održavam kontakte, retko se viđamo. Što se ljubavne veze tiče, što više upoznajem partnera sve više gradim distancu i na kraju me svi ostave.

Imam 22 godine ali već 5 godina imam problem. Sa 17 godina sam držala dijetu (gladovala) i smršala i više nego što sam očekivala. Tada sam bila zadovoljna sobom. Od svoje 19. godine sam počela da se gojim i mršavim, u fazama, pritom sam pila čajeve za čiscenje (probavu) i ponekad izazivala povraćanje. Od tada sam počela da se osećam depresivno ali ne toliko intezivno koliko sada. Sa 20 godina sam povremeno posećivala različite psihijatre ali beznadežno, jer sam imala utisak da ni jedan ne može da mi pomogne. Svi su pričali da najpre sa sobom treba da rešim problem, a ja se zapravo osećam nemoćno i neshvaćeno. Koristila sam antidepresiv - Flunisan, i jedno vreme sam se osećala bolje, pomalo euforicno ali mi je psihijatar ubrzo zabranio korišćenje leka, jer sam počela da ga zloupotrebljavam (u to vreme sam smrsala). Sada imam višak kilograma, i to me jako opterećuje, pritom mi to utiče na ceo život. Popustila sam na fakultetu, ne izlazim i ne družim se jer mrzim kako izgledam, tj. po meni to nisam ja. Nemam snage da se promenim, jer se u trenucima slabosti osećam kao zavisnik od hrane. Takodje se ne hranim konstantno isto, dva dana jedem previše, dva dana gladujem, a prvi dan posle gladovanja, odmah posle jela izazivam povraćanje. Znam da imam problem, i želim da se izlečim ali osećam da mi je potrebna pomoć, kontrolisanje. Osećam se očajno, ponekad poželim da naudim sebi i to sam jednom i probala da uradim. Ako treba ovako da živim do kraja (a ništa se ne menja već duže vreme), ne želim da živim. Moja porodica, majka i sestre, primećuju da nisam kao pre i znaju da imam problem ali ne mogu da mi pomognu. Da li postoji psihijatar ili ustanova specijalizovana za bolest kao sto je moja, jer do sada me niko nije shvatao u potpunosti?

molim Vas za savet jako sam razocarana. imam 27.god. i veliki nedostatak samopouzdanja, sto me sprecava da zadržim muškarca pored sebe. Prvih 6 meseci dok smo zaljubljeni prilicno dobro funkcionišemo, ali kada veza treba da preraste u nešto možda ozbiljnije, onda dolazi do rastanka, uz kompromis (zasicenje) i tako godinama...

Postovana dokotorko Zikic, Imam samo jedno pitanje za Vas. Od 2002. godine pijem lek Xnaxeks od 0,25 mg. jednu tabletu ujutru i ponekad uvece Lexsilijum od 1,5mg i to obiceno pred ciklus. Doktor mi je to prepisao i ja se mnogo bolje osecam. Interesujemo da li je to velika doza i koliko stetno utice na organizam. Nekoliko puta mi se desilo da lek zaboravim da popijem ujutro i nista se ne desava normalno funkcionisem, ali verovatno je to stanje podsvesti da ako ne popijem da ce mi skociti pritisak i pojaviti strah, jer sam posle operacije zuci dobila tu terapiju jer mi je jedanom pozlilo i skocio mi je pritisak, tako da sam se je jako uplasila i pojavio se strah. Posle svih ispitavanja konstatovano je da mi je to psihicki. Sa ovom terapijom se dobro osecam ali me interesuje da li mogu i dalje tako da nastavam jer mi je doktor reako da je to bezazlena doza od 0,25 mg jednom dnevno a da pozitivno utice na moje zdravlje, to jest nemam vise skokove pritiska i strahove. Hvala Vam unapred, Molila bih Vas da mi odgovorite na moju mejl adresu, zaboravila sam da Vam kazem da sam 1960. godine i da su mi rekli de to predklimaktericno stanje