Prof. dr sci. med. Olivera Žikić

Psihijatar / psihoterapeut

Telefon za zakazivanje
063/687-447

Telefon za zakazivanje

Prof. dr sci. med. Olivera Žikić, Psihijatar / psihoterapeut

Telefon za zakazivanje

Raspored rada doktora

Najraniji datum : 26.11.2024.
Prikaži kalendar >

Oblasti medicine

Specijalizacija

Ustanove u kojima radi

Grad

Jezici

Raspored rada doktora


Cenovnik usluga


Naziv usluge RSD
Prvi pregled psihijatra
6,000
Cene su podložne promenama bez prethodne najave. Trudimo se da sve informacije budu tačne, ali mogućnost greške postoji, pogotovo usled promene kursa ili iz tehničkih razloga. Ukoliko se desi da cena usluge nije ista kao kao ona na sajtu u trenutku rezervacije, obavestićemo Vas telefonom ili putem emaila o ispravnoj ceni i ponuditi Vam da je prihvatite ili odustanete od rezervacije.
Kontrolni psihijatrijski pregled
5,000
Cene su podložne promenama bez prethodne najave. Trudimo se da sve informacije budu tačne, ali mogućnost greške postoji, pogotovo usled promene kursa ili iz tehničkih razloga. Ukoliko se desi da cena usluge nije ista kao kao ona na sajtu u trenutku rezervacije, obavestićemo Vas telefonom ili putem emaila o ispravnoj ceni i ponuditi Vam da je prihvatite ili odustanete od rezervacije.

Najnoviji tekstovi koje je lekar objavio:

Postavite pitanje

Broj odgovorenih pitanja: 192

  1. Sestricina 27god. je pre 3-4 nedelje dobila otkaz u firmi dozivevsi takav stres da sada primecujemo da joj je ocigledno potrebno ozbiljno lecenje (promene njenog ponasanja su vidne do halucinacija/glasova). Kako da se ponasamo prema njoj dok ne krene sa terapijama da povladjujemo njenim pricama bez smisla, da ih ignoriesemo, negiramo...? Takodje da li sme da izlazi sama sto ona cini (trazi posao!!!) ali se obavezno vrati

    Odgovoreno: 12. 06. 2007.
    • Prof. dr sci. med. Olivera Žikić



      Ono što Vi verovatno već znate, neophodno je da se što hitnije javi lekaru a da do tada bude pod pojačanim nadzorom od strane porodice. Ukoliko odbija da ode na pregled a njeno ponašanje govori da čuje glasove koji drugi ne čuju (recimo, pokriva uši, odgovara na pitanja koja nisu postavljena, priča „sama sa sobom“, traži odakle dopire nepostoježi glas....) neophodno je da pozovete hitnu pomoć i da lekar proceni da li je neophodan prisilan bolnički tretman.

  1. Imam 56 godina, zivim u BG i nezaposlena sam.Dugi niz godina sam pod stresom, koji je doveo do psiho-somatskog poremecaja a koji se odrazio na moje oci. Svi misici vrata, lica i ociju su mi u jakom grcu, tako da veoma tesko mogu da otvorim oci, sto mi onemogucava normalan zivot. Taj problem traje vec 7 godina. Pet godina sam se lecila kod tri neuropsihijatra, isla i na grupne terapije u dnevnu bolnicu, ali bez uspeha. Od lekova sam dobijala samo bromazepam koji i danas koristim, dnevno od 6-9 mg. Da li ima pomoci u ovom mom slucaju? S postovanjem Katica

    Odgovoreno: 12. 06. 2007.
    • Prof. dr sci. med. Olivera Žikić


      Na osnovu Vašeg kratkog opisa tegoba, potrebni su Vam lekovi koji će smiriti Vašu preveliku napetost i posledičnu zategnutost mišića. To rade sedativi (benzedin i tranex imaju malo bolje dejstvo na opuštanje mišića od bromazepama). Svakako bi dodatni doprinos imale i vežbe relaksacije (progresivna mišićna relaksacija) ali i analitički orijentisana psihoterapija obzirom da se verovatno kod Vas radi o konverzivnoj neurozi a ne reaktivnom stanju. Napominjem ponovo da nije dobro da se lekovi za smirenje uzimaju ili menjaju bez predhodne procene lekara!

  1. Imam 33 godine, 2000. godine imala sam penicilinski šok i od tada imam strah od samostalnog kretanja. 2002. godine išla sam u dnevnu bolnicu zbog tih strahova i od tada pijem Auromid i Bensedin. Bilo mi je bolje i oslobodila sam se straha, medjutim, sada se to sve vratilo na staro. Strah me i da sa svojim mužem šetam kroz grad, iako i dalje pijem te lekove. Kada izadjem napolje imam osećaj kao da ću pasti i osećam neku nestabilnost. Svi mi govore da to moram sama da pobedim, ali kako?

    Odgovoreno: 12. 06. 2007.
    • Prof. dr sci. med. Olivera Žikić

      Poštovana,

      Aktuelno postoje mnogo bolji lekovi koji rešavaju Vaše strahove, tako da je verovatno neophodno da se promeni terapija. Takodje, za Vas bi bila dobra i psihoterapija koja će Vam pomoći da naučite da kontrolišete i da se odbranite od Vaših nerealnih strahova. Kao i za sva druga neurotična stanja gde dominira strah, i ovde je terapija izbora kognitivno bihejvioralana pshoterapija.

  1. Poštovana doktorko Žikic Zovem se Radica imam 47 godina i unazad 17 godina se lecim od manicno-depresivnog sindroma, bipolarna depresija (F-20.5). Krize se najcešce javljaju u prolece i manifestuju se u pojacanoj aktivnosti i kracim spavanjem. Redovno koristim terapiju i to: ampula Haldol 50mg 1x mesecno, Akineton i Demetrin. Za vreme bombardovanja nastala je jaca kriza sa nespavanjem i ukljucen je Litijum 2x1, Maprotin 50mg 1x1 i Lorazepam 2,5 2x1. Trenutno osecam povecan strah i vec dve godine ne izlazim bez pratioca iz kuce. Cula sam da bihejvioralna psihoterapija pomaže u ovakvim slucajevima i da u Nišu ima izuzetnih strucnjaka. Molim Vas da li možete Vi da me primite ili da me uputite kod nekog Vašeg kolege na dalji tretman i kakve su moje šanse za izlecenje. Umapred zahvalna

    Odgovoreno: 12. 06. 2007.
    • Prof. dr sci. med. Olivera Žikić



      Naravno da možete da mi se javite, potrebno je samo da uzmete uput od Vašeg lekara i da ponesete stare rezultate. Nakom pregleda ću Vam reći da li Vaše tegobe mogu da se tretiraju kognitivno bihejvioralnom terapijom, obzirom da se neki strahovi iz kruga Vaše osnovne bolesti leče jedino lekovima.

  1. Već dugo patim od neurastenije ali u poslednje vreme osećam da su mi se tegobe pogoršale. Osećam težinu u glavi i u očima, imam osećaj težine i slabosti u telu, srčane smetnje, smanjeni apetit, umor tokom rada, posebno umnog rada, zatim osećaj radne nesposobnosti, smanjenje koncentracije i pamćenja, preosetljivost, razdražljivost, mrzovoljnost i bezvoljnost. 

    Kako biste mi Vi pomogli?

    Odgovoreno: 12. 06. 2007.
    • Prof. dr sci. med. Olivera Žikić

      Poštovani

      Neurastenija je oboljenje koje spada u grupu somatoformnih poremećaja, što znači da kod pacijenta dominiraju somatske/telesne tegobe za koje se tokom medicinskih pretraga nije mogao pronaći organski uzrok. Oboleli od neurastenije se tretiraju antidepresivima koji energiziraju a ne sediraju pacijenta. Od bihejvioralno kognitivnih metoda najkorisnije su svakako tehnike za aktivaciju pacijenta. Naime, zbog osećanja malaksalosti i nedostatka enrgije, ovakvi pacijenti obično smanjuju svoju aktivnost, dugo su u krevetu, slabije se kreću. S obzirom da je ovakvo ponašanje izraženo i dugotrajno, zbog neaktivnosti organizam stvara manje energije a mišići gube snagu (gubi se kondicija) tako da se ulazi u "začarani krug" koji negativno utiče na održavanje i pojačavanje tegoba. Smatra se da je veoma važno da se pacijent, iako se ne oseća sposobnim, malo po malo, sve više i više aktivira, da bi vratio kondiciju i stimulisao telo da stvara neophodnu energiju. Takodje, veoma je važno da se vreti nekim aktivnostima za koje od ranije zna da pozitivno deluju na njega (poput nekog hobija ili druženja).

Prikazano 151-155 od ukupno 192 pitanja




Zakažite pregled kod Prof. dr sci. med. Olivera Žikić