Prof. dr sci. med. Olivera Žikić

Psihijatar / psihoterapeut

Telefon za zakazivanje
063/687-447

Telefon za zakazivanje

063/687-447
Prof. dr sci. med. Olivera Žikić, Psihijatar / psihoterapeut

Telefon za zakazivanje

063/687-447

Raspored rada doktora

Najraniji datum : 26.11.2024.
Prikaži kalendar >

Oblasti medicine

  • Psihijatrija

Specijalizacija

  • Psihijatrija

Ustanove u kojima radi

Grad

  • Niš

Jezici

  • Srpski
Pitajte doktora
Odgovori doktora

O doktoru

Prof. dr Olivera Žikić je specijalista psihijatrije i psihoterapeut. Svoje profesionalno radno iskustvo stekla je radom u privatnoj i državnoj praksi u Nišu.
Uže oblasti interesovanja prof. dr Žikić su:

Prof. dr Žikić Ima zvanje kognitivno bihejvioralnog psihoterapeuta. Jedan je od osnivača Srpskog udruženja kognitivno bihejvioralnih terapeuta, ujedno je i edukator i supervizor u okviru edukacije ove asocijacije.
Autor je preko 70 naučnih publikacija, redovno se usavršava na seminarima i kongresima u zemlji i inostranstvu.
Pregled kod prof. dr Olivere Žikić možete zakazati putem sajta Stetoskop.info ili pozivom na 063/687-447.

Obrazovanje:

Medicinski fakultet Univerziteta u Nišu od 1983 do 1989

Osnovne studije.

Medicinski fakultet Univerziteta u Nišu od 1993 do 1998

Specijalizacija iz psihijatrije.

Radno iskustvo:

Klinika za zaštitu mentalnog zdravlja, Niš

Šef odseka za neuroze.

Katedra za psihijatriju, Medicinski fakultet u Nišu

Profesor.

Zavod za mentalno zdravlje Kliničkog centra Niš

Psihijatar.

Članstvo:

Srpsko udruženje kognitivno bihejvioralnih terapeuta

Jedan od osnivača.

Evropska asocijacija bihejvioralno kognitivnih terapeuta

Član glavnog odbora.

Svetska asocijasija psihijatara

Član.

Raspored rada doktora


Cenovnik usluga


Naziv usluge RSD
Prvi pregled psihijatra
6,000
Cene su podložne promenama bez prethodne najave. Trudimo se da sve informacije budu tačne, ali mogućnost greške postoji, pogotovo usled promene kursa ili iz tehničkih razloga. Ukoliko se desi da cena usluge nije ista kao kao ona na sajtu u trenutku rezervacije, obavestićemo Vas telefonom ili putem emaila o ispravnoj ceni i ponuditi Vam da je prihvatite ili odustanete od rezervacije.
Kontrolni psihijatrijski pregled
5,000
Cene su podložne promenama bez prethodne najave. Trudimo se da sve informacije budu tačne, ali mogućnost greške postoji, pogotovo usled promene kursa ili iz tehničkih razloga. Ukoliko se desi da cena usluge nije ista kao kao ona na sajtu u trenutku rezervacije, obavestićemo Vas telefonom ili putem emaila o ispravnoj ceni i ponuditi Vam da je prihvatite ili odustanete od rezervacije.

Najnoviji tekstovi koje je lekar objavio:

Realni i nerealni strahovi

Realni i nerealni strahovi

Glavna karakteristika psihijatrijskih poremećaja je prisustv...
Fitnes vežbačice psihički zdravije i otpornije prema stresu

Fitnes vežbačice psihički zdravije i otpornije prema stresu

Kako stići do psihičkog zdravlja? Problemi sa spavanjem? Jed...
(kako) Mislim - Dakle (tako) Postojim

(kako) Mislim - Dakle (tako) Postojim

Kognitivna terapija predstavlja psihoterapijsku metodu koja...
Kognitivno bihejvioralna terapija

Kognitivno bihejvioralna terapija

Kognitivno bihejvioralna terapija (KBT) predstavlja pragmati...

Postavite pitanje

Da pročitate preporuku kako da efikasno postavite pitanje kliknite ovde

Broj odgovorenih pitanja: 192

  1. Pogledajte celo pitanje: #946

    Interesuje me u cemu se sastoji kognitivno-bihervijoralna metoda lecenja anksioznosti.Veoma sam zainteresovan za njeno primenjivanje na sebi zato što sam se lecio od anksioznosti i mislim da nisam još uvek do kraja izlecen.Terapija lekovima je završena ali nisam imao nikakvu psiho terapiju pa sam još uvek anksiozan u nekim situacijama, za razliku kada sam bio mnogo više anksiozan, pa bih vas molio da mi odgovorite u čemu se sastoji ova metoda da bih se do kraja oslobodio straha. Radi se o psihoterapijskoj metodi gde terapeut pomаže pacijentu da razume svoj poremećaj i da stekne veštine koje će mu pomoći da odredjene tegobe poput anksioznosti i depresivnosti drži pod kontrolom i da ih eliminiše. Te veštine su usmerene na učenje pacijenta da prepozna pogrešne procene situacije (recimo, katastrofična procena bezopasnog ubrzanja rada srca) i da se potraže drugačije – alternativne procene koje će biti realnije objašnjenje za odredjenju situaciju (recimo - „to što mi srce ubrzano kuca je znak da trenutno imam napad straha a ne da sam dobio infarkt i da umirem“). Takodje, pacijenti se uče vežbama koje će smiriti uzburkani telesni odgovor (progresivna mišićna relaksacija i vežbe disanja). Veoma važan deo je i izmena bolesnog ponašanja koje, na žalost, dovodi do nastanka, održavanja i produbljavanja tegoba, poput reakcija bežanja i izbegavanja i sigurnosnog ponašanja. Pacijent se, recimo, uči kako će na što lakši i postepen način ponovo da ulazi i ostaje u svim situacijama koje je zbog straha do tada izbegavao.

    Odgovoreno: 24. 06. 2007.
    • Prof. dr sci. med. Olivera Žikić



      U svakom slučaju ako želite da pokušate sa ovom vrstom psihoterapije, bilo bi dobro da se obratite edukovanom terapeutu, obzirom da je to jedini sigurni način da nećete nešto pogrešno da uradite ili primenite.

  1. Osetim veliki strah kada se nadjem u zatvorenom prostoru
    Pitanje broj: #913

    Imam 28 godina i u poslednje vreme me muči čudan problem. Kada sam u nekom zatvorenom prostoru imam osećaj kao da će sve da eksplodira i ja tada osećam veliki strah. Užasno se uznemirim i neprijatno mi je da tada to nekome kažem. Inače sam se u pubertetu lečila od depresije.

    Odgovoreno: 12. 06. 2007.
    • Prof. dr sci. med. Olivera Žikić

      Poštovana,

      Vaš problem liči na klaustrofobiju, ali je opis tegoba oskudan i ne toliko tipičan. Nemojte da čekate da se problem usloži, javite se psihijatru koji će, uz dodatne podatke, tačno odrediti o čemu se radi kod Vas i da li je potrebno lečenje. Strahovi imaju lošu naviku da se šire i generalizuju, tako da što pre počnete sa lečenjem, manje je šanse da se bolest proširi.

  1. Pogledajte celo pitanje: #912

    Patim od socijalne fobije duzi vremenski period. Bavim se trgovinom i prvi put sam osetila da imam neku vrstu problema kada su mi u radnju usla tri muskarca i trazili da im upakujem poklon. Ruke su pocela jako da mi drhte sva sam se preznojila i srce je pocelo ubrzano da mi lupa posle izvesnog perioda potrazila sam strucnu pomoc, isla sam na psihoterapiju punih devet maseci, ali nisam pila lekove. stanje je pocelo da se popravlja i bas kada sam pomislila da sam se izlecila imala sam par stresova i krenivsi na posao u autobusu me je obuzela jaka panika koja je izazvala drhtanje citavog tela i svega ostalog sto prati paniku, ali nesto sto mi se do tada nije nikada dogodilo to je da je strasno pocela da mi drhti glava. Sve sam i mogla da podnesem do tada ali drhtanje glave nikako ne mogu, posle toga opet odlazim kod doktora i na moju inicijativu trazim ksalol od 0.25mg jer mi se glava trese sad i kad pricam i sa nepoznatim osobama, ili odlazim na mesta koja bi mi izazvala paniku, mislim da pocinjem da bivam paranoicna, ksalol pijem dva puta dnevno vec devet meseci ali cini mi se da se stanje pogorsava sad pocinjem da bivam i agorofobicna, Situacija je pod kontrolom dok god imam meni drage ljude oko sebe ali kako ostanem sama pocinjem da panicim zbog toga padam u depresiju jer ne mogu da se pomirim sa cinjenicom da ne mogu normalno da hodam ulicom ili stojim na stanici dok cekam autobus, kao sto sam pre svega ovog mogla. Poslednjih mesec dana sam pokusala da postepeno prekinem sa ksalolom, ali to me je samo vratilo na pocetak svega sto je bilo i dok nisam pocela da ga pijem. Sad sam strasno napeta zbog svoh panicnih napada koji su mi se dogodili u poslednjih sedam dana. Ponovo pijem ksalol dva puta dnevno od 0.25 mg pa me interesuje da li moze da se izadje iz ovog "ludila" i da li je potrebno da opet krenem na psihoterapiju. Unapred zahvalna Jelena Bojovic, Beograd.

    Odgovoreno: 12. 06. 2007.
    • Prof. dr sci. med. Olivera Žikić


      Vaše tegobe su se malo usložile od početka bolesti. Ako me pitate da li treba ponovo da krenete sa lečenjem, moj odgovor je DA, što pre ! Vaše stanje je na sreću rešivo! Ukoliko ste se predomislili i rešili da pijete lekove, Ksalol nije lek koji će rešiti Vaše tegobe. Ako ga uzimate već devet meseci, trebalo bi ga izbaciti jer može da se desi da postanete zavisni od njega (ako već niste). Za socijalnu fobiju, ali i za panični poremećaj je lek izbora paroxetin (može i venlafaksin) – naravno, uključenje samo nakon pregleda lekara koji će proceniti da li treba i da li smete da pijete ovu grupu lekova, obzirom da Vaše tegobe mogu biti i u sklopu nekih drugih oboljenja. Ako niste bili na kognitivno bihejvioralnoj psihoterapiji, savetujem Vam da pokušate i sa ovim vidom psihološke pomoći jer je to terapija izbora i za fobije i za panični poremećaj.

  1. Trajni način da se izleči agorafobij i panicni atak?
    Pitanje broj: #911

    Imam 22 godine i agorofobiju. Pre godinu dana sam primetila kod sebe simptome straha, strah je nastajao ničim izazvan, na ulici, u prevozu, na kraju i kod kuće. Simptomi su mi se javili u Beogradu, gde sam studirala. Inače nisam iz Beograda i jako mi je teško palo odvajanje od kuće i porodice. Iako su u Beogradu bili svi moji prijatelji, ja sam bila usamljena. Sve više sam se zatvarala u sebe i jedina svetla tačka bio mi je fakultet. Nikome nisam govorila o svom problemu tj. o napadu straha. Taj panični napad obično je trajao nepuni minit, a meni se činio kao večnost. Manifestovao se lupanjem srca, znojenjem dlanova, osećajem bespomoćnosti, ko da ću pasti u nesvest. Problem je uočila moja drugarica i tako je krug onih koji znaju šta mi se dešava počeo da se širi. Moji roditelji su dosli u Beograd po mene i vratili me kući gde sam uz njihovu podrsku započela lečenje. Psihijatar je dijagnostikovao da imam panične atake udružene sa agorofobijom. Pored medikamentozne terapije redovno sam odlazila kod psihologa. Moje lečenje traje već deset meseci. Sada sam mnogo bolje, ponovo funkcionišem sama i prošla me je kriza, ali muči me to što mi je lekar preporučio da ostavim lekove, a ja se plašim da će bez njih moje tegobe ponovo početi. Saznala sam i to da je taj moj poremećaj recidivirajući i da se nikada ne zna da li ću i kada ponovo imati probleme. Da li postoji neko trajno rešenje za moj problem i da li je tačno da je hipnoza idealan oblik terapije za fobična stanja?

    Odgovoreno: 12. 06. 2007.
    • Prof. dr sci. med. Olivera Žikić

      Poštovana,


      Tačno je to da se Vaše stanje može vratiti i to najčešće nakon nekog stresnog perioda, nakon teže iscrpljenosti (recimo, zbog obimnog rada, teže prehlade itd.), ako uzimate psihostimulativne preparate (kafa u velikoj dozi, energetska pića, neke droge poput marihuane, LSD itd.). Medjutim, ako lekove uzimate u propisanoj dozi i dovoljno dugo (po protokolu godinu dana), rizik od nove epizode se značajno smanjuje jer će se pozitivne promene u mozgu učvrstiti. Da bi se dobro stanje što duže održalo, u velikoj meri pomaže i bihejvioralno kognitivna terapija jer Vas uči kako ćete da držite strahove pod kontrolom, a u slučaju da pokušaju da se ponovo jave, kako ćete ih zaustaviti. Ono što treba da znate je da postoji verovatnoća da nikada više nemate probleme koje ste imali, te ne treba živeti u stalnom isčekivanju jer upravo to doprinosi da se Vaše tegobe vrate. Ako ipak primetite u nekom trenutku da strahovi ponovo dolaze, ono što je najvažnije je da se odmah javite lekaru i sprečite da se osećate onoliko loše kao predhodni put. Što pre započnete novu terapiju (ukoliko bude potrebna) to će se tegobe brže i lakše povući i opet ćete živeti normalno.

  1. Pogledajte celo pitanje: #910

    Od 21.10.2006.g u jednoj diskoteci mi se pojavio strah od guzve. Kako je vreme prolazilo meni je strah povecavan da u jednom momentu nisam smela da se vozim kolima, fobija je bila od mostova i od zgrada. Pocela sam sa pogresnom terapijom da bi mi olivera skakic promenila terapiju -seroxat 1;1;1/2,ksalol 1;1;2;.Tu terapiju koristim vec tri meseca bez smanjivanja doze.Mnogo se bolje osecam ali jos uvek postoji"strah od straha" Koliko treba da koristim terapiju, da li je ona prava i da li ce te misli ikada prestati. Inace imam26g, srecno udata i dvoje zdrave dece.unapred zahvalna

    Odgovoreno: 12. 06. 2007.
    • Prof. dr sci. med. Olivera Žikić


      Na osnovu Vašeg nepotpunog opisa najverovatnije se kod Vas radi o agorafobiji sa paničnim atacima. Za ovo stanje Seroxat je terapija izbora i po protokolu sa uzima oko godinu dana, najpre u dozi koja Vam je pomogla da rešite tegobe, a onda se doza smanjuje na dozu održavanja do godinu dana. Koliko treba povećati dozu, koliko dugo treba ostati na toj dozi i kada treba smanjivati odredjuje lekar – psihijatar. Što se tiče Ksalola on se koristi samo u početku terapije a nakon toga se postepeno isključuje tako da se ostane samo na antidepresivu.

Prikazano 146-150 od ukupno 192 pitanja




Zakažite pregled kod Prof. dr sci. med. Olivera Žikić