Prof. dr sci. med. Olivera Žikić

Psihijatar / psihoterapeut

Telefon za zakazivanje
063/687-447

Telefon za zakazivanje

Prof. dr sci. med. Olivera Žikić, Psihijatar / psihoterapeut

Telefon za zakazivanje

Raspored rada doktora

Najraniji datum : 26.11.2024.
Prikaži kalendar >

Oblasti medicine

Specijalizacija

Ustanove u kojima radi

Grad

Jezici

Raspored rada doktora


Cenovnik usluga


Naziv usluge RSD
Prvi pregled psihijatra
6,000
Cene su podložne promenama bez prethodne najave. Trudimo se da sve informacije budu tačne, ali mogućnost greške postoji, pogotovo usled promene kursa ili iz tehničkih razloga. Ukoliko se desi da cena usluge nije ista kao kao ona na sajtu u trenutku rezervacije, obavestićemo Vas telefonom ili putem emaila o ispravnoj ceni i ponuditi Vam da je prihvatite ili odustanete od rezervacije.
Kontrolni psihijatrijski pregled
5,000
Cene su podložne promenama bez prethodne najave. Trudimo se da sve informacije budu tačne, ali mogućnost greške postoji, pogotovo usled promene kursa ili iz tehničkih razloga. Ukoliko se desi da cena usluge nije ista kao kao ona na sajtu u trenutku rezervacije, obavestićemo Vas telefonom ili putem emaila o ispravnoj ceni i ponuditi Vam da je prihvatite ili odustanete od rezervacije.

Najnoviji tekstovi koje je lekar objavio:

Postavite pitanje

Broj odgovorenih pitanja: 192

  1. imam 35 god.umrla mi je majka.otac i brat su totalno nesredjeni.ja sam udata srecno.ali od smrti od pre 20 dana osecam anksiozne napade.ujutro pijem asentru azatim dva heleksa. cvrste sam volje ali plasim se da ne postanem hronicno zavisna od lekova. unapred hvala

    Odgovoreno: 05. 09. 2007.
    • Prof. dr sci. med. Olivera Žikić





      Ako pijete 20 dana navedene lekove necete sigurno postati zavisni. Asentra spada u grupu antidepresiva i nema svojstva leka koji moze da dovede do porasta tolerancije i posledicne zavisnosti. Dugotrajnom i nestrucnom upotrebom mogu izazvati zavisnost lekovi iz grupe sedativa poput Ksanaksa, Xalola, Lorama, Lorazepama, Benzedina, Diazepama, Bromazepama, Leksilijuma, Tranexa i sl. To ne znaci da su ti lekovi losi i da ih ne treba uzimati! To samo znaci da ih morate uzimati POD NADZOROM LEKARA, odnosno onoliko dugo i u onoj dozi koju lekar propise a nikako da sami odredjujete koji lek, u kojoj dozi i koliko dugo. Kod nekih pacijenata pogotovu sa pojedinim telesnim bolestima je neophodno da se ovi lekovi uzimaju duze, ali se onda preporucuje da se na 6 meseci jedan sedativ zameni drugim. Takodje, potrebno je biti oprezan sa lekovima za spavanje, najveci broj tih lekova se uzima 10 - 20 dana, odnosno, dok ne pocne da deluje osnovni lek. I u ovom slucaju postoje pacijenti gde je njihova primena nesto duza.

  1. Postovana doktorko,

    Imam 33 godine i unazad vise od deset godina sam povremeno lecena od depresije.Napominjem da sam za to vreme imala dosta stresova u zivotu, i realnih bolesti i problema koje su dovodile do reaktivne depresije.Napominjem da sam na terapiji i antiaritmicima zbog ektrasistolne aritmije.Problemi sa srcem i unapred ne dobijana odedjena terapija su doveli da sam nekoliko puta odustajala od fakulteta.Problemi su savim nestali kad sam se pre tri godine zaljubila, i onda polako pocvela da ucim, mislila sam da cu zavrsiti fakultet jer sam cak kao nekad dobijala visoke ocene, zdravlje je bilo dobro, nije se pojavljivala jaca aritmija i niej bilo depresije, i verovala sam u bolju buducnost...Onda se deseilo lose, jedan ispit nikako nisam uspela da polozim, i na kraju od sresa dobila jaku aritmiju, a momak me je napustio, i jos nedugo zatim se javio da ce se ozeniti i biti otac.Od tada sam u krizi potpunoj...Isla sam kod lekarai dobila auromid i bensedin, ali ne pomazu...Podrsku od porodice nemam, materijalno nikako ne stojim i ne mogu da nadjem nikakakav posao...koncetracija mi je jako losa, probala sam da ucim ali nikako, najveci deo dana lezim i placem...zelim promenu sredine ali nemam mogucnosti...ne znam kako dalje...Sve mi je teze..Bojim se da nemam vise izlaza iz ovog...sta da radim, da li da probam neke druge lekove?Kako da nadjem podrsku medju drugim osobama?Iako je bilo osoba u stavrnosti koje su bile zaisteresovane za mene ja cak ne mogu ni da se zaljubim i time nadjem blizeg nekog...Sta dalje...Lekari na psihijatriji su samo rekli kontrola za mesec dana i nsita vise...Ovako traje vec nekoliko meseci..sad jedva prezivljavam, sta dalje?

    Odgovoreno: 05. 09. 2007.
    • Prof. dr sci. med. Olivera Žikić


       


      Naravno da izlaza iz Vase situacije ima! Kao psihijatar sam imala prilike da sretnem ogroman broj osoba sa veoma slicnim problemom i nazalost, slicnim stilom razmisljanja gde dominira osecanje beznadeznosti, bespomocnosti i nemoci, pad samopouzdanja i samouverenosti, gubitak vere u sebe i svoje snage, kao i sumlja u dosadasnje, potvrdjene kvalitete. Vi ste, zapravo dali jako lep opis tz. depresivnog stila razmisljanja i gledanja na sebe i svet oko sebe koji je karakteristican za depresivne osobe. Osobe koje su neraspolozene procenjuju pod uticajem svog loseg raspolozenja. Kada smo tuzni sve nam je sivo i crno, za razliku od situacije kada smo vesili i vidimo sve lepse, sve nam je lakse, prepreke u zivotu nisu tako teske. Ono sto zelim da Vam kazem je da trenutno zbog Vaseg neraspolozenja nemate pravu sliku o sebi i svetu oko sebe i da Vam se sve cini nemoguce i nedostizno. Medjutim, treba da znate da ce se sve to povuci nakon povlacenja depresivnosti. Iako ima promena u Vasem ponasanju, u sustini ste ostali isti, odnosno imate sve kvalitete koje ste i ranije imali poput onih da se druzite, ucite, samo ih u ovom trenutku, zbog bolesti, ne koristite. Danas zaista imamo jako dobre lekove koji pomazu a uz to i psihoterapijske procedure (kognitivno bihejvioralna terapija) koje Vam mogu pomoci da izadjete iz ovog zacaranog kruga. Razgovarajte sa Vasim psihijatrom i slobodno mu naglasite ako Vam lek ne deluje ili daje samo blage promene. Ako ga kratko uzimate - manje od dve nedelje - treba jos malo sacekati
      njegovo dejstvo

  1. Živim u SAD i interesuje me nešto više o bolesti koju u Americi je zovu panic attack (napad panike). Obišao sam ovde dosta instituta za tu bolest. Imam 31 godinu i sa tim sam se suočio prije godinu dana. Doktori su mi prepisali lijek pod nazivom Paroxetine 20MG. Interesuje me da li ti lijekovi utječu na druge djelove organizma i da li su štetni prilikom duže upotrebe. Koje su posljedice te bolesti? Ti lijekovi su mi puno pomogli ali me interesuje da li ima nekog prirodnog lijeka i kako na prirodan način da se sačuvam od ove ne tako rijetke bolesti? 

    Odgovoreno: 05. 09. 2007.
    • Prof. dr sci. med. Olivera Žikić

      Poštovani,

      Paroxetin je jedan od onih lekova za koje kažemo da je "LEK IZBORA" za panični poremećaj. Veoma brzo daje početna poboljšanja a zatim otklanja do kraja tegobe koje se nalaze u klinickoj slici paničnog poremećaja. Medjutim, u pismu pominjete panicne atake koji predstavljaju karakteristični simptom paničnog poremećaja ali se, kao izolovani simptom, mogu naći i u drugim psihijatrijskim bolestima. Za neke od tih bolesti potrebno je ukljuciti drugačiju terapiju. Predlžem Vam da pročitate opis paničnog poremećaja u tekstu, i da procatet o anksioznim poremecajima i proverite da li se radi o toj ili nekoj drugoj bolesti. Što se tiče samog leka, kao i bilo koji drugi lek (čak i aspirin) moze imati  neželjene efekte. Kod Paroxetina se najčešće mogu javiti blage mučnine (zato ga treba uzimati nakon jela), povremeno drhtanje i napetost, kao i znojenje. Ove tegobe, osim ako osoba nije preosetljiva, iščeznu veoma brzo - nakon par dana. Ima i drugih neželjenih dejstva, ali su ona veoma retka (o tome se možete obavestiti u prospektu svakog leka). Može ponekad dati i seksualne probleme poput otežane ejakulacije i težeg dostizanja orgazma, ali uglavnom ne remete normalan seksualni život. Treba naglasiti da se neželjena dejstva mogu javiti, ali se česce dešava da izostanu ili da su blago izražena, pogotovu ako se lek postepeno uvodi u terapiju. Čak i najizražsenije tegobe nestaju ubrzo nakon sto se lek iskljuci i to bez posledica. Paroxetin ne izaziva zavisnost, jedino je vazno da se postepeno uvodi i postepeno iskljucuje iz terapije jer se mogu javiti neprijatne tegobe ako se to ucini naglo.


  1. Imam 18 godina i nekontrolisano se znojim ispod pazuha i to mi stvara velike probleme. Znojim se kada sam u školi (uvek kada sam sa društvom), kada se šetam ulicom ili razgovaram telefonom sa nekim drugom. Ne znojim se kada sam kod kuće, sa dečkom ili par drugarica. Smatram da je moj problem povezan sa nesigurnošću ali bih volela da mi Vi pomognete. Planiram i da posetim psihijatra.

    Odgovoreno: 29. 08. 2007.
    • Prof. dr sci. med. Olivera Žikić

      Poštovana,

      Pojačano znojenje može biti povezano sa psihickim tegobama, ali može biti i posledica telesnog oboljenja. Bilo bi dobro da se obratite najpre endokrinologu i dermatologu i da uradite laboratorijske analize. Ako je sve u redu sa telesne strane, pogotovu ako u tim situacijama osećate i promene emocija poput straha i strepnje, nabavite uput i javite mi se.

      Takodje pregled možete zakazati ovde.

  1. imam sestru koa je starija od mene i ostala veoma mlada udovica u njenom zivotu sadaa postoji drtugi koji po onome sto sam saznala o njemu nije za nju jer je alkoholicar ali i ~neki` dr nauka iz K. Mitrovice sto mom ocu daje za pravo da je podrzi u semu sto ona radi a to je ucenje sina da meni i mojopj mami kao i njegovoj doktorici nasoj prijateljici i njenoj sestri koja joj je samo pomagala zabrani kontakt i da ga tuce i maltretira naziva svakakvim imenom, moram da vam napomenem i to da smo dete podigle i odgledale do njegove osme godine moja majka i ja dok je ona odlazila u mitrovicu i dete lagala da je na moru a ustvari se nalazila na moru.Prica je malo poduza i ja bih volela da sa vama licno porazgovaram ako je to moguce jer zivim u nisu i volela bih da pomognem pre svega detetu koje je povuceno u sebe i bez prijatelja ,drugara i sada van mog i majcinog nadzora, inace moram da vam napomenem i to da da je bila ustanju da detetu da vecu dozu brufena da bi dete spavalo ! dok se ona sprema za odlazak u mitrovicu

    Odgovoreno: 29. 08. 2007.
    • Prof. dr sci. med. Olivera Žikić



      Naravno da mozete da mi se javite ako zbog ovakve situacije imate psihicke tegobe - samo nabavite uput. Medjutim, ako Vam je neophodan savet za dete, onda se javite decijem psihijatru ili psihologu, obzirom da se ja bavim psihickim poremecajima kod odraslih (preko 18 g.) i nemam pravo da radim sa decom.

Prikazano 131-135 od ukupno 192 pitanja




Zakažite pregled kod Prof. dr sci. med. Olivera Žikić