Telefon za zakazivanje
Telefon za zakazivanje
Raspored rada doktora
Oblasti medicine
- Psihijatrija
Specijalizacija
- Psihijatrija
Ustanove u kojima radi
Grad
- Niš
Jezici
- Srpski
O doktoru
Prof. dr Olivera Žikić je specijalista psihijatrije i psihoterapeut. Svoje profesionalno radno iskustvo stekla je radom u privatnoj i državnoj praksi u Nišu.
Uže oblasti interesovanja prof. dr Žikić su:
- anksiozni poremećaji,
- depresija,
- poremećaji raspoloženja (afektivni poremećaji),
- bipolarni poremećaj.
Prof. dr Žikić Ima zvanje kognitivno bihejvioralnog psihoterapeuta. Jedan je od osnivača Srpskog udruženja kognitivno bihejvioralnih terapeuta, ujedno je i edukator i supervizor u okviru edukacije ove asocijacije.
Autor je preko 70 naučnih publikacija, redovno se usavršava na seminarima i kongresima u zemlji i inostranstvu.
Pregled kod prof. dr Olivere Žikić možete zakazati putem sajta Stetoskop.info ili pozivom na 063/687-447.
Obrazovanje:
Medicinski fakultet Univerziteta u Nišu od 1983 do 1989
Osnovne studije.Medicinski fakultet Univerziteta u Nišu od 1993 do 1998
Specijalizacija iz psihijatrije.Radno iskustvo:
Klinika za zaštitu mentalnog zdravlja, Niš
Šef odseka za neuroze.Katedra za psihijatriju, Medicinski fakultet u Nišu
Profesor.Zavod za mentalno zdravlje Kliničkog centra Niš
Psihijatar.Članstvo:
Srpsko udruženje kognitivno bihejvioralnih terapeuta
Jedan od osnivača.Evropska asocijacija bihejvioralno kognitivnih terapeuta
Član glavnog odbora.Svetska asocijasija psihijatara
Član.
Uto
26.11
26.11
Sre
27.11
27.11
Čet
28.11
28.11
Pet
29.11
29.11
Sub
30.11
30.11
Ned
01.12
01.12
Pon
02.12
02.12
Uto
03.12
03.12
Sre
04.12
04.12
Čet
05.12
05.12
Pet
06.12
06.12
Sub
07.12
07.12
Ned
08.12
08.12
Pon
09.12
09.12
Uto
10.12
10.12
Sre
11.12
11.12
Čet
12.12
12.12
Pet
13.12
13.12
Sub
14.12
14.12
Ned
15.12
15.12
Pon
16.12
16.12
Uto
17.12
17.12
Sre
18.12
18.12
Čet
19.12
19.12
Pet
20.12
20.12
Sub
21.12
21.12
Ned
22.12
22.12
Pon
23.12
23.12
Uto
24.12
24.12
Sre
25.12
25.12
Naziv usluge | RSD |
---|---|
Prvi pregled psihijatra |
6,000Cene su podložne promenama bez prethodne najave. Trudimo se da sve informacije budu tačne, ali mogućnost greške postoji, pogotovo usled promene kursa ili iz tehničkih razloga. Ukoliko se desi da cena usluge nije ista kao kao ona na sajtu u trenutku rezervacije, obavestićemo Vas telefonom ili putem emaila o ispravnoj ceni i ponuditi Vam da je prihvatite ili odustanete od rezervacije.
|
Kontrolni psihijatrijski pregled |
5,000Cene su podložne promenama bez prethodne najave. Trudimo se da sve informacije budu tačne, ali mogućnost greške postoji, pogotovo usled promene kursa ili iz tehničkih razloga. Ukoliko se desi da cena usluge nije ista kao kao ona na sajtu u trenutku rezervacije, obavestićemo Vas telefonom ili putem emaila o ispravnoj ceni i ponuditi Vam da je prihvatite ili odustanete od rezervacije.
|
Najnoviji tekstovi koje je lekar objavio:
Glavna karakteristika psihijatrijskih poremećaja je prisustv...
Kako stići do psihičkog zdravlja? Problemi sa spavanjem? Jed...
Kognitivna terapija predstavlja psihoterapijsku metodu koja...
Kognitivno bihejvioralna terapija (KBT) predstavlja pragmati...
Zakažite pregled kod Prof. dr sci. med. Olivera Žikić
STETOSKOP KALENDAR - zakazivanje termina
Datum pregleda
Vreme pregleda
Obaveštenje!
Ovaj termin je zauzet.STETOSKOP KALENDAR - uspešno zakazivanje
USPEŠNO ZAKAZIVANJE!
Poštovani,Uspešno ste zakazali termin kod lekara. Detalji o zakazivanju su poslati na vašu mejl adresu koju ste naveli prilikom zakazivanja.
Pozdrav,
Vaš Stetoskop
STETOSKOP KALENDAR - neuspešno zakazivanje
NEUSPEŠNO ZAKAZIVANJE!
Poštovani,Zakazivanje nije uspelo - termin je zauzet.
Pozdrav,
Vaš Stetoskop
Knjige na nasem jaziku koja je posvecena samo kognitivnoj terapiji po mom dosadasnjem saznanju nema. Ima knjiga koje su uglavnom kognitivno bihejvioralno, ili dominantno bihejvioralno orijentisane. Ako ste zainteresevani za tu vrstu psihoterapije, trenutno je upis novih polaznika za edukaciju iz kognitivno bihejvioralne terpije ( www.srabct.org.yu ; btp@bankerinter.net ) .
Nikako ne mogu da podnesem kad sam u društvu i kada neko od priča neistinu. Isto tako stvara mi se velika nervoza kada neko počne da se šali, recimo neko šalom želi da me iznervira. To je u situacijama kada se skupi društvo i naravano svako želi da nekoga iznervira, nažalost, ja to ne mogu nikao da podnesem i ako znam da to je šala. Šta da radim, kako da se ponašam kad neko želi da me iznervira?
Poštovani,
Da bi Vam dala adekvatan odgovor na Vaše pitanje, potrebno je da se uradi psihotest. ne bi li se utvrdila struktura Vaše ličnosti. Ako nije problem u tome, ili u nekoj od psihijatrijskih poremećaja, potreban Vam je trening socijalnih veština.
Istrazivanja su dokazala da povecanje prolaktina moze da izazove porast anksioznosti, narocito kod zena (REAVLEY S. sa sar, 1997). Da li je to kod Vas zbog visokog prolaktina, ili su se tegobe javile iz nekog drugog uzroka to Vam ne mogu sa sigurnoscu reci. Najpouzdaniji diferencijalno dijagnosticki kriterijim bi bio da se nivo prolaktiva dovede na normalu i ako se tada redukuje anksioznost, onda je to i bio uzrok. U svakom slucaju ako je to toliko jako da vam remeti svakodnevni zivot i stvara patnju, javite se lekaru.
Naravno da mozete da se oslobodite ovih lekova koje ste napomenuli. Terapija je trojaka. Najpre mozete da lek koji uzimate polako smanjujete na nedelju dana, recimo po 1/4 tabl ili manje. Ne mora da bude striktno nedelju dana , moze i duze, odnosno sve dok ne prodju tegobe koje se jave zbog smanjenja leka. Drugi nacin je da se uvede lek iz neke druge grupe (recimo antidepresiv ili bazalni neuroleptik ili afektivni satbilizator) i da se on polako povecava onda kada se benzodiazepin smanjuje. Treca mogucnost je da se lek naglo prekine i izdrze veoma neprijatne tegobe koje su u prvih par dana najace a zatim polako slabe. Medjutim, mogu da traju i do tri nedelje i duze. Ovaj zadnji nacin nije bas popularan, niti je preporucljiv za ljude sa slabim srcem i hronicnim bolestima. Najcesce postoji ne samo fizicka zavisnost vec i psiholoska (vezanost) za lek, tako da se on prvo zameni drugim pa tek onda pristupi redukciji. Najbolje je ipak da to uradite uz strucnu pomoc lekara koji ce na osnovu Vaseg zdravstvenog stanja predloziti najprikladniji nacin resavanja ovog problema. Ucinite to sto pre, jer sto se duze ceka sanse da nastane zavisnost i da je potrebno vise muke da se iz toga izadje su vece, pogotovu ako imate utisak i da ste depresivni. To definitivno ne treba da cega na tretman!
Vi ste mi opisali vasu bolest, ali mi niste napisali kako ja mogu da Vam pomognem, odnosno koje je Vase pitanje upuceno meni. Verujem da je to - sta dalje? Mnoge od vasih tegoba koje ste opisali su posledica deformiteta na kostanom sistemu, sto zahteva lecenje fizijatra. Nesto od toga se moze izgubiti a nesto samo smanjiti u intenzitetu tokom fizikalne terapije. Takodje, imate i tegobe za koje se po opisu mogu svrstati u klimaktericne. Sto se tice psihickih tegoba, ono sto ste opisali je napribliznije agorafobicnoj simptomatologiji i eventualno napadima panike. Verujem da kod vas postoji i depresija koju je kolega evidentirao, ali Vi to bas niste opisali. U svakom slucaju - na osnovu dosadasnjih istrazivanja i klinickog iskustva kod nas i u svetu, Eglonil nije prvi lek izbora ni za jedno od navedenih poremecaja. Medjutim, tesko je reci da li kod Vas postoji jos nesto sto niste spomenuli a na osnovu cega se koleginica odlucila za ukljucenje Eglonila. Takodje, ja mojim pacijentima ne savetujem kombinaciju dva benzodiazepina u isto vreme (Lorazepam i Ksalol). Ako se kod vas radi o komorbiditetu depresije i anksioznog pormecaja onda je lek izbora antidepresiv. Koji antidepresiv - to zavisi od vrste depresije, od stepena izrazenosti, od drugih lekova koje uzimate, od toga kako Vas organizam podnosi odredjene grupe lekova i sl.... Takodje, ja licno ne dajem Rivotril za tretman panike jer ima veliki potencijal za izazivanje zavisnosti i povecanje tolerancije, a uz to nije lek izbora za lecenje panike vec je samo simptomatska terapija. Ako je potreban sedativ u pocetku, najradije dam Bromazepam ili Benzedin, koje vrlo brzo ukidam nakon sto pocne da deluje antidepresiv. Opet naglasavam da je ovo je u navecem broju slucajeva, i da je svaki pacijent prica za sebe i zahteva individualni pristup i specificnu terapiju koja odgovara vrsti i aktuelnoj fazi bolesti ali i samom organizmu te osobe.
Prikazano 111-115 od ukupno 192 pitanja